Da li je ono što vaga pokazuje tačno i da li da joj verujete?

Koliko se samo puta dogodi da se zapitate da li je ono što vaga pokazuje tačno? Broj koji vaga pokazuje često može da varira i po nekoliko kilograma. U zavisnosti od doba dana, količine tečnosti u vašem telu, da li se merite pre ili posle treninga, na svojoj vagi ili u teretani, kod prijatelja, komšije… možete da primetite i raspon od po 3 – 4 kg. Kako onda možete objektivno da pratite i kontrolišete svoju kilažu, pitate se.

Kada je verovatno da vaga pokazuje tačno?

Za početak, da raščistimo jednu stvar – ukoliko se nivo fizičkih aktivnosti kojim se (ne)bavite nije promenio, tokom zime ste se malo ulenjili i radovali svakoj prazničnoj trpezi, a pri tom osećate da vas farmerice malo “kolju” – onda ste se, budimo iskreni, ipak malo ugojili. Ništa strašno, uskoro stiže proleće, lepo vreme, još bolje raspoloženje, voće i povrće, i to će se očas posla srediti.

Ali stvar je malo komplikovanija za ljude koji se bave nekom fizičkom aktivnošću, a pogotovo za one koji tek počinju.

Priča o telesnoj kompoziciji

Da bismo mogli da odgovorimo na ovo pitanje, treba prvo da razumemo od čega se to sastoji naše telo, odnosno šta je to telesna kompozicija, i kako mi utičemo na njega procesom vežbanja.

Pod telesnom kompozicijom podrazumevamo sastav ljudskog organizma predstavljen veličinom i grupisanjem postojećih merljivih segmenata iz kojih se sastoji. (Ugarković, D., 2004, Biomedicinske osnove sportske medicine)

To su:

• Koštano tkivo
• Mišićno tkivo
• Masno tkivo
• Ostatak (mozak, unutrašnji organi, krv)

Na molekularnom nivou, voda je, u različitim procentima, sastavni deo svih ovih segmenata. Voda čini 60 – 70% celokupnog organizma. Ostatak čine belančevine, masti, ugljeni hidrati, neorganske materije itd.

Šta se događa kada vežbamo?

Na početku vežbačkog staža, ljudi su uglavnom motivisani da unose velike promene u svoj život. Osim toga što se fizički aktiviraju, radikalne promene režima ishrane i načina života nisu retka pojava. Smanjuje se unos masti i ugljenih hidrata, povećava se unos proteina i tečnosti, ubrzava se metabolizam, cirkulacija i izbacivanje štetnih materija iz svih sistema.

Bilo koja od ovih novina imaće efekte na naše telo, ali sumarni efekat u tako kratkom roku izazvaće neku vrstu šoka. Organizam će brzo početi da reaguje preraspodelom materija u svojoj kompoziciji kako bi se prilagodio novoj situaciji. Mi to doživljavamo kao proces mršavljenja i oduševljeni smo što smo, u tako kratkom roku, uspeli da uđemo u odeću dva broja manju.

Komplimenti pljušte, ljudi nas bodre, a mi se osećamo kao zvezda na crvenom tepihu. Puni energije, elana, čini nam se da možemo sve da postignemo k’o od šale. Ali onda…

Šta onda?

E, onda dolazi do faze stabilizacije funkcija i procesa – tzv. “plato”. Prvi zalet je prošao, telo je uveliko izbacilo višak vode i glikogena, adaptiralo se na nove napore, a topljenje masti kao da posustaje.

Ovo je momenat na koji moramo da budemo psihički spremni. Istina je da (dugoročno gledano i na zdrav način, bez pojave jo-jo efekta) moguće je izgubiti pola kilograma do kilogram masti za nedelju dana.

Još jedna stvar o kojoj treba voditi računa je da će, uz pravilno doziran trening i oporavak, doći i do hipertrofije tj. rasta mišića. Uvećanje mišićne mase će nam s jedne strane pomoći, jer će trošiti energiju (kalorije) čak i dok mirujemo.

Dok 5 kg mišića potroši 50 – 60 kcal u miru, ista količina masti potroši samo 20.

S druge strane, ako gledamo samo vagu, ovo može da nas dovede do zaključka da smo se ugojili.

Ono što treba da znamo je da je mišić teži od masti. Uporedimo samo njihove gustine. Gustina mišića je 1,7 kg/l, dok je gustina masti 0,92 kg/l. Ovo znači da 1 kg mišića zauzima zapreminu od 0,59 l, a 1 kg masti zauzima zapreminu 1,1 l. Pri istoj težini, mast zauzima gotovo duplo veću zapreminu od mišića! Ovo objašnjava zašto neko ko ima više kila može delovati mršavije od nekoga ko ima manje kila.

Dakle, ako ste neko ko trenira (pogotovu trening snage), i nije vam stalo samo do kvantiteta, već i do kvaliteta, kućna vaga vam neće biti od koristi.

Pa kako onda da znam, da li je ono što vaga pokazuje tačno?

Parametri na koje možete da se oslonite kada želite da pratite svoj napredak su:

• Bioelektrična impedanca – brza, neinvazivna i relativno jeftina metoda za procenu telesne kompozicije. Procenjuje strukturu sastava tela emitovanjem niske, bezbedne doze struje kroz ljudski organizam. Struja prolazi kroz telo – bez otpora kroz mišiće, dok otpor postoji pri prolazu kroz masno tkivo. Ovaj otpor se zove bioelektrična impedanca i meri se monitorima telesne masti. Kada se podesi za izabranog pojedinca (visina i težina), aparat na osnovu instaliranog softvera, izračunava procentualni sadržaj masti u strukturi sastava tela. Danas postoji veliki broj uređaja koji funkcionišu po ovom principu, ali od cene zavisi i njihov kvalitet odnosno preciznost podataka koji se dobijaju merenjem.
• Kaliper – alatka za merenje kožnog nabora nalik na veliku štipaljku. Vrlo je praktičan i jednostavan, međutim, malo verovatno da može da se nađe van neke specijalizovane ustanove.
• Ili najjednostavnije – obimi, ogledalo i odeća – merenjem obima kukova, stuka, grudi, natkolenice i nadlaktice, ili objektivnim sagledavanjem situacije u ogledalu i komotnosti odeće, možemo da pratimo u kom pravcu nam se telo menja.

Ja kućnu vagu već neko vreme ne koristim. Treniram, radim ono što mi prija i super se osećam. Kako se vi merite?