Podaci o treningu mogu biti odličan alat za napredak, ali je moguće i preterati sa oslanjanjem na njih.
Prosečan trkač danas ima više podataka na dohvat ruke nego ikada ranije. Možete da dobijate najnovija ažuriranja o tempu, ritmu, pulsu i nekoliko drugih pokazatelja direktno sa sata, a mogli biste da provedete sate analizirajući rezultate nakon toga.
Podaci o treningu mogu da budu odličan alat koji će vam pomoći da pratite svoj napredak i usmeravate vaš trening, ali previše oslanjanje na njih može imati negativne posledice.
Informisanje zasnovano na podacima u odnosu na vođene podacima
Razlika između ova dva pristupa treningu je važna i tu se mnogi trkači spotaknu. Kada je vaš trening zasnovan na podacima, to znači da uzimate u obzir metrike koje pratite tokom treninga (kao što su kilometraža, tempo, kadenca, otkucaji srca, san, itd.) zajedno sa širim obrascima, na primer kako se osećate tokom treninga , da li imate bolove ili povrede ili ne i da li vidite napredak u celini.
Mnogi trkači pokušavaju to da urade, ali na kraju se previše fokusiraju na brojeve, zbog čega njihov trening postaje vođen podacima. U ovom pristupu, prilagođavate svoj trening isključivo na osnovu onoga što vam sat govori svakog dana, ne uzimajući u obzir druge faktore. Ovo je vrlo rizičan pogled na napredak i često može dovesti do nepromišljenih odluka koje će vas dugoročno povrediti.
Razlog za to je to što vas podaci često podstiču da se fokusirate na mikrotrendove, a ne na ukupnu sliku vašeg napretka. Ovo je problem jer kada pogledate svoj trening pod mikroskopom, jedan loš trening može izgledati kao veliki problem, dok je u stvarnosti samo jedan loš dan. Važno je zapamtiti da napredak nikada nije linearan i da će svaki ciklus treninga karakterisati usponi i padovi. Sve dok je ukupni trend u vašem treningu pozitivan, znate da je vaš trening efikasan.
Podaci o treningu ne govore celu priču
Brojevi vam ne govore sve. Na primer, možda ćete svake nedelje dostizati svoja zadata vremena na intervalima i uvek dostizati svoje nedeljne ciljne kilometraže, što sugeriše da se dobro prilagođavate svom treningu i da napredujete.
U isto vreme, možda se osećate sve umornije i morate da radite sve više i više da biste postigli te ciljeve, ili možda imate bolove koji mogu da dovedu do povreda. Oba ova scenarija su alarmi da se ne prilagođavate dobro svom treningu, ali se neće pojaviti u vašim podacima – barem ne odmah.
Mnogi trkači obraćaju toliko pažnje na podatke da zaborave da slušaju svoje telo, ali je važno da uvek uzmete u obzir brojeve koje vidite u kontekstu toga kako se zapravo osećate kada donosite odluke o treningu.
Verovali ili ne, postoje trkači koji uopšte ne koriste sat i postižu sjajne rezultate. To ne znači da bi trebalo da potpuno odbacite svoj sat, ali postoje koristi od razvijanja intuitivnog osećaja koliko naporno radite, odnosno manje je verovatno da ćete preterati sa treningom do tačke sagorevanja ili povrede.
Ujedno ćete mnogo bolje upoznati sebe i na sledećoj trci ćete znati kada ulazite u crvenu zonu koja je opasnost da se povredite, kolabirate ili sagorite i završite bez plasmana.
Dakle, sledeći put kada budete trčali i pogledali na sat da proverite svoje podatke, ne zaboravite da oslušnete i sebe, kako se osećate na tom tempu.
