Connect with us

Hi, what are you looking for?

* Naslovna

Šta da radite kada protrčavate pored pasa lutalica?

Izašli ste na trčanje, ali nešto kasnije nego obično, polako se smrkava a u vama se budi osećaj da nije baš bezbedno trčati. I u tom trenutku primećujete psa ili grupu pasa lutaica koji su vas opazili. Ako oko vas nema nikoga da vam pomogne evo šta možete da uradite kako biste izbegli okršaj sa psima?

Psi žele da izbegnu borbu

Po pravilu, psi lutalice su jako uplašeni i oni, baš kao i vi, žele da izbegnu konflikt. Ovaj stav treba iskoristiti kako uopšte i ne bi došlo do borbe i ujedanja. Dakle za početak zadržite smirenost.

Psi lutalice su uplašeniji od vlasničkih pasa, njihov pokretač je strah i zato nemojte da uradite bilo šta što bi ih uplašilo.

Ne pokušavajte da pobegnete

Nikako nemojte probati da bežite. I najmanji pas trči brže od Juseina Bolta. Pored toga bežanjem jasno dajete znak da ste slabiji, što je po pravilu recept da budete ujedeni za petu, Ahilovu tetivu ili butni mišić odpozadi.

Nemojte se smešiti

Iako deluje da ćete osmehom i jednim fer odnosom pobediti ljutitost pasa, osmeh može izgledati kao pokazivanje vaših zuba. Pas će protumačiti ovaj gest kao čistu agresiju. Vaš čučanj može biti okarakterisan kao pokušaj da se dohvati kamen, što dodatno može razljutiti psa.

Ne trčite brzo i blizu njih

Tada smatraju da im napadate teritoriju, pa je brane tako što krenu da reže i laju. Obično to vlasnici pasa znaju, pa kada trčim u susret njima, oni ih pritežu uz sebe.

A vi gledajte da trčite tako da podvodac bude izvan vaše trase dokle mogu da dosegnu. Ukoliko primetite čopor divljih pasa, usporite i pokušajte da ih zaobiđete u velikom luku. Ne dozvolite da misle da se povlačite ili da ih se bojite.

Najvažnije da znate da su psi uplašeni. Pored straha koji je njihov osnovni motivator, psi osmatraju i primećuju različitosti. Zato su im biciklisti i deca skroz zanimljiva. Kod biciklista oni najčešće napadaju točak, dok su deca mala i često se kreću direktno ka njima. Slično je i sa trkačima: krećete se brže nego prosečan čovek, a moguće je i da ih jake boje i reflektujući materijali izazivaju.

Promenite rutu

Psi lutalice često vole da se muvaju oko neke lokacije, a kada traže hranu onda upadaju u teritoriju drugih. Kada nađete psa lutalicu ili čopor na stazi jednom, dva, tri puta, to je već signal da je to njihova teritorija.

Možda nebi bilo loše da razmislite o promeni maršrute kuda trčite. Ja sam posle nekih 4-5 susreta sa čoporom promenio trasu i izbegavam jedan deo gde im je izgleda saborno mesto i nemam nikakvih problema.

Advertisement. Scroll to continue reading.

Bliski susret i prolaz pored pasa

Na 20 m od čopora iz stanja trčanja pređete u hodanje – polako korakom do njih – bez gledanja u oči, hladnokrvno i nezaintreresovano, nastavite korakom pored njih, produžite 20m i tek onda ponovo polako potrčite.

Tada neće režati, lajati niti vas napadati. U međuvremenu dok polako šetate, ako imate vodu uz sebe, popijte malo, ili obrišite znoj. Možete proverite prolazno vreme na satu, samo izgledajte nezainteresovani za pse. Tada će i oni biti nezainteresovani za vas i neće vas smatrati za neprijatelja. Ovo mi je upalilo jedno 15-ak puta i nisu me ujeli.

Ako odbijete vođu čopora, ceo čopor će otići. Vaša meta je Alfa.

Borba sa psima

Ako nastave da laju imaju nameru da vas napadnu možda ćete morati da se obračunate sa njima. Pokažite im ko je ko, a i ovde dajemo savete nalik onima kao da imate problema sa bilo kojom životinjom:

  1. Prepoznajte vođu čopora. To je alfa-mužjak. On je verovatno najači i najsnažniji pas. Biće ispred čopora i najviše će lajati. Njegove akcije će biti direktne i hladnokrvne. On će vas i prvi napasti.
  2. Okrenuti se prema alfi, ali ni sada ne gledate u oči. Gledanje psa u oči je jak znak napada na teritoriju. Pokažite mu da znate da je glavni i da je vođa. Poštujete ga i recite mu da znate da ste ušli na njegovu teritoriju, ali mu pokažite da ga se na bojite. Ramena pomalo povijena ka napred, stegnuti ste i spremni za borbu. Budite i vi alfa!
  3. Vičite dubokim glasom. Pazite da vam glas ne bude piskav, već jak. Vičite “STANI”, “DŽIBE”, “NE”…
  4. Sve vreme idete polako i lagano nazad.
  5. Mirnoća i staložena snaga su dovoljni. Nagle reakcije nisu poželjne.
  6. Ako baš mora, na kraju možete i napravite pokret kao da se saginjete po kamen ili mašite se za džep. Kamen bacite pored pasa. Uzmite štap i isrpužite ga napred. Znajte da je štap očajno sredstvo za borbu, ali ga možete koristi da držite psa na ostojanju. Ovo već može da preraste u borbu, što vi ne želite.

Ujedi pasa

Nadamo se da nećete doći do ovog stanja, ali ako se desi, nekoliko saveta:

Savite se u fetalnu poziciju – skupčajte se u loptu. Rukama i ramenima zaštitite lice i vrat. Nemojte se pokretati i nemojte vrištati. Psi će skoro uvek izgubiti interesovanja za vas ako ostanete mirni. Ostanite da ležite dok psi ne odu.

Ako ostanete mirni i zaštitite lice, grudi i vrat, pas će moći samo da vas ujede na predele koji imaju tanju kožu. Ako pas ujede, poslednje što želite jeste da se opirete, jer to može da izazove otvorene rane i cepanja tkiva.

Ako pas već grize nekog drugog, nemojte ga vući iz istog razloga. Nađite štap i udarajte ga sa zadnje strane vrata. Ako imate vremena možete gurnuti psu horizontalno štap ili drugi predmet duboko u grlo. Tako ćete umanjiti snagu njegovo ujeda. Ne udarajte psa u glavu, jer ćete ga samo razbesneti, a nećete ga onesposobiti. Psi imaju jaku lobanju, te na glavi gađajte osetljivi nos. Jedino mesto gde možete udariti velikog psa, a da ima efekta, jeste u vrat sa zadnje strane.

Očekujemo i vaša iskustva. Pišite nam kakva su vaša iskustva sa psima i kako izlazite na kraj sa njima?

Advertisement. Scroll to continue reading.
20 Comments

20 Comments

  1. kaca

    05.01.2010 at 16:21

    Jako korisni saveti , kad te napadnu psi lutalice ti tako postupi, jos ako te izujedaju ti cuti i kuliraj nemoj slucajno da se branis, jos im se i zahvali sto su te izujedali i u buduce nemoj vise da ides tuda, jer je to njihova teritorija, a posto ih ima na svakom cosku prepusticemo im ceo grad kao njihovu teritoriju! ili kupi avijon da ih izbegnes…. alo bre o cemu pricas ti!! pre dva dana su me napale lutalice, tako da su mi ovi tvoji saveti smesni. To tvoje kuliranje i setanje kao da ih neprimecujes nevredi nicemu jedino sto takvim ponasanjem mozes da postignes je da te rastrgnu, a ti setaj i nemoj da se branis. da sam primenila tvoje savete verovatno bi bila sva izujedana, naprotiv branila sam se i prosla samo sa jednom ogrebotinom na nozi, koju sam inace zaradila tako sto sam isla i gledala svoja posla kao da ih neprimecujem pa se jedna dzukela nasla na mojoj nogavici, odma sam ga sutnula, a drugo koje je kidisalo udarila kisobranom po glavi, onda su podvili repove i zbrisali, malo su rezali al mi nisu prilazili. Prema tome ljudi kad vas napadne lutalica BRANITE SE. Pozz…

  2. Veki

    05.01.2010 at 18:27

    Kaća, trebala si da uzmeš pištolj i da ih pobiješ :))

    Ne znam da li je povređivanje pasa najbolje rešenje, i možda jeste ako je napad došao od pikinezera. Ako te napadne čopor velikih pasa, tipa družina doberman, vučjak, rotfajler i vukodlak, stvarno ne znam koje nindža sposobnosti su potrebne da ih prebiješ. Šalim se malo no poslušaj i…

    Svi tekstovi na trcanje.rs su smernice, pa tako i ovoj koji je pisan uz pomoć jednog upustva sa sajta biciklista. Vrlo je važno da se svaka situacija dobro proceni, te da ako je pas već prišao na manje od metar, pola metra (da li si krenula unazad, okrenuta prema njima, uz povike) ti možeš da ga pojuriš. No to može da uradi kontra efektom i da oni baš zbog toga napadnu.

    Ja ti nisam rekao da treba da ih kuliraš tako da ih pustiš da te ujedu, to bi bilo glupo. Pročitaj tačku broj 6 u delu Borba sa psima.
    Ako baš mora, na kraju možete i napravite pokret kao da se saginjete po kamen ili mašite se za džep. Kamen bacite pored pasa. Uzmite štap i isrpužite ga napred. Znajte da je štap očajno sredstvo za borbu, ali ga možete koristi da držite psa na ostojanju. Ovo već može da preraste u borbu, što vi ne želite.

    U tvom konkretnom slucaju, verujem da si mogla da otvoriš kišobran prema njima i ne dozvoliš da ti priđu.

    Na kraju moj saveti:

    1.Da branite se i udjite u borbu, ali samo ako je to neizbežno. No pre toga učinite sve da do napada ne dođe. Na taj način ćete izbeći bilo kako ozleđivanje kako sebe tako i životinje.

    2. Da biste izbegli borbu mozete koristiti neki od uredjaja ili sprejeva
    http://www.trcanje.rs/2009/06/copor-lutalica-izujedao-dzogerku/

    • Ddzoni

      02.07.2015 at 23:11

      Takav copor matori Zmijanac jos nisam vido poput rasnih pasa mozda samo negde u filmovima, ali batica de zna da ima dzukela kad cepa marsutu samo suzavac, bolje da platim i kaznu nego da me izujedaju ili nedaj boze inficiraju kerovi

  3. seba

    05.01.2010 at 21:36

    Više puta sam imao situaciju pokušaja napada psa, ali na svu sreću nikad čopora. Najviše komada “dva”. I to skoro redovno u mojoj ulici, lik ostavlja otvorenu kapiju i neki žućko poprilične veličine (kao vučjak recimo) uz podršku jednog garavana upola manjeg. Prvi put su me zatekli i tu je pomogla “FINTA ŠUTA” to jest ono što je Veki spominjao, saginješ se vrlo energično i zamahuješ prema njima. Već prilikom saginjanja oni se povlače, mada sam fintu morao ponoviti tri puta i treći put je stvarno bi kamen koji sam bacio pa su se povukli. Nakon toga sam spreman išao u tom pravcu, ali je svaki put bila borba, i zbog veličine kamena i po kojeg pogodka, sve su brže odustajali od napada. Ja bih jako voleo kada bi gazda bio toliko normalan da zatvara kapiju i da ne moram da se borim svaki put, jer me to opterećuje, a volim taj pravac prema šumi, a izbegavam ga zbog dva napaljena psa!
    Inače “FINTA ŠUTA” je vrlo efikasna i bio bih slobodan da izjavim da deluje 100% u slučaju jednog napadača!

  4. Arsenije

    05.01.2010 at 22:51

    Meni se desilo da me je napao pas, dok je bio na 20m od vlasnika. Pravi hellhound, zapenio onako na mene, nije bio mali baš, gazda mi viče ‘ne brini, neće ti on ništa’ a pas mi kidiše na nogu…?! Tako ja pokušavam da šutnem psa, a derem se na vlasnika, on trči ka meni, maše povodcem, udara psa, meni se izvinjava, hvata ga i grd, uf, nimalo ok, nešto mu prikenjam ja malo oko kera, on je iz fazona izvini-izvini i ja otrčavam dalje. Sad zvuči komično, ali u tom trenutku sam se osetio jako egzistencijalno ugorženim- uplašen.
    Nisu samo lutalice opasne, već i obični psi koji nisu adekvatno sankcionisani a agresivne su prirode- to je nekako bila ideja vodilja ovog mog prepričavanja nemilog iskustva.

  5. Voja

    05.01.2010 at 23:03

    U vezi sa ponašanjem pasa mislim da treba imati u vidu i “efekat eksperimentatora” koji je opisan u knjizi Robert-a Rosenthal-a “Experimentor’s effects in behavioral researches”

  6. bata

    04.05.2010 at 02:55

    Kada sam bio mali jako sam se plašio pasa, do te mere da nisam mogao da u nekim situacijama funkcionišem; recimo u selu kod dede i babe gde svako domaćinstvo ima bar jednog ili više koji trče dvorištem i imanjem. Kasnije (početkom puberteta) mi se taj strah izgubio i to zato što sam prepoznao da sam ga “nasledio” , tačnije “naučio” od majke. Odrastanjem sam naučio da prepoznajem prave emocije i porive koji se kriju ispod javno rečenih namera i stavova.
    Tako u ovom opštem javnom negodovanju na račun pasa lutalica ja prepoznajem ono što vrlo dobro poznajem iz ličnog iskustva, a to je taj (u najvećem procentu)iracionalni strah od pasa.
    Mnogi ljudi se “parališu” i od grmljavine, insekata, paukova, miševa i pacova, guštera… Zmije razumem da je neprijatno sresti, pogotovo ako se nađete u tropskim predelima, ali postoje ljudi koji nikada u životu nisu videli uživo ni najmanju beloušku (domaća neotrovna vrsta) ali kada na tv vide nešto ozbiljnije – preseku se.
    Razmislite koliko je vaša reakcija nelagodnosti, strepnje, besa …ali u osnovi straha pri potencijalnom susretu sa psima lutalicama realna, a koliko usađena. Najveći psi su manji od čoveka. Oni se plaše čoveka. Dovoljno je dreknuti ili “cimnuti” kao da ćete ih udariti ili gađati (što je već rečeno) da bi pobegli. I mene su napadali psi, ali bih uvek stao, direktno se okrenuo prema njima, i ako ih je mnogo i grupisani su, onda bih držao svoju poziciju i zamahivao kao da ću ih gađati ili u mestu pravio finte kao da ću ih odmah pojuriti. Ako je jedan ili su raštrkani, ili jednostavno procenim da su manje opasni, onda bih krenuo trkom prema njima nekoliko koraka, što naglijim trkom kao da ću ih rastrgnuti. naravno zaustavim se posle par koraka, ali oni su tada več “kilometrima” daleko. Meni je u suštini jako žao tih stvorova. Za mene su oni sinonim za bedan i ponižen život, i kao takvi mi ne bude nikakvu želju da ih udarim, ubijem, uništim , istrebim…I što je najvažnije ne plašim ih se više nego što to nameće pojedinačna konkretna situacija u kojoj se nađem s vremena na vreme. I još nešto, uopšte nisam krupan čovek, imam 178cm visine i 72kg, i nisam (mnogo) ružan, da bi kazali da mi je lakše da rasteram čopor pasa nego što bi to bilo nekom drugom.

  7. gost

    21.07.2011 at 11:29

     Karadjordjev park
    vreme : 08:15
    – napadac doga argentino
    -ime maza
    -vlasnik bez kontrole

  8. Mila

    02.03.2013 at 19:54

    Sad moram da napišem šta se meni desilo. :)
    Pas me nije napao nego je jednostavno otpozadi došetao do mene. Pretpostavljam da je vlasnik ostavio kapiju otvorenu.
    U svakom slučaju, mada se u prvi mah uplašio dopustila sam mu da dođe do mene. Prišao je, onjušio me i otišao napred. Ja sam nastavila hodajući i prateći šta radi.

    Ubrzo shvatih da pas nema nameru da se vrati kući pa sam nastavila s trčanjem.
    Prvo bojažljivo a onda onako kako sam planirala. I, zamislite, završila sam trening i stekla drugara. :D Trčao je pored mene kao da to već godinama radi.

    Moram da napomenem da imam psa, ne trčim sa njim ali se puno družim pa mislim da je pas to osetio čulom mirisa.
    Savet? Pa, nikakvi nagli pokreti, i oni mogu da se iznenade baš kao i mi. Ponašajte se prijateljski. A, uostalom, nezainteresovani, što je i spomenuto u tekstu.

  9. Lutaliva

    05.10.2014 at 15:00

    Često srećem lutalice i ja lično menam problema sa njima. Msm da su lutalice manje opasnije od pasa sa vlasnicima. Da da, baš tako, od onih pasa koji imaju svoje “gazde”. Lutalice su uvek na ulici, te svoj višak energije prazne igrajuci se sa drugim psima iz čopora, jurcajuci za kolima, i priznaćete, uvek su u kontaktu sa ljudima, sa svetom koji ih okružuje. Neki ih ljudi maze, neki šutiraju, neki teraju, neki ih ignorišu a neki se brinu o njima. Tako da su, rekao bih svesni svog okruženja. To kad laju, i kad, krenu na nas, obično je to kada se ili uplaše pa je po onom princpu, napad je najbolja odbrana, il je to samo stvar dokazivanja unutar samog čopora. Uvek se prvi oglase oni mali prgavi psi, koji zapravo i uvek prvi pobegnu čim im se suprotstavimo. Alfa mužjak je alfa mužjak, laje, čisto da se zna da je i on tu. Problem su oni isfrustrirani psi, koje su ispfrustrirale gazde pa ih ili izbacile vani il ih pustile sa povoca.

  10. Milorad Zubic

    10.05.2015 at 07:06

    U Arandelovcu su psi potpuno zavladali,kad me je pas lutalica ugrizao samo kod jednog lekara u roku od jednog sata bilo je cetiri povredjena: tri slucaja vlasnicki psi preskacu ogradu.Od tad nema dana da me ne napadnu ili ne branim necije dete.Zadnje me je napao pitbul a odbranio sam se tako sto sam mu pokazao da sam spreman da se borim sa njim isao sam direktno na njega dok ne pobegne i tako sam ponavljao vise puta dok se nije udajlio na dvadesetak metara i dalje rezi i laje ali mi vise
    ne prilazi.Pre toga dana ispred kioska u centru grada neki pas lutalica napao dete i sreca sto sam stigao na vreme i stao izmedju deteta i psa i na isti nacin kao i sa pitbulom krenuo sam direkno prema njemu i sve dok nije pobegao.Prolazim pored trga i taman stignem do prvog lokala kad cujem mladji muski glas”drugovi pomozite”zacuo se lavez pasa nisam zna ni koliko ih ima ni gde se nalaze.kad sam se okrenuo na udaljenosti odprilike dva metra stajao je snaucer posto sam mu poprecio put da nebi napao dete .Okrenuo se prema meni kad mi se poceo priblizavati ja sam krenuo pravo na njega gledao ga pravo u oci i isao prema njemu ,rezao je i povlacio se dok nije nestao u mraku sreca sto su ostali psi iz copora odustali je na tom mestu copor od dvanaest pasa izujedalo zenu.Posle toga jedan par seta sa belim labradorom bez povodca i pas pravo na mene rezi,laje i na njega krenuo pa sta bude.Vlasnici psa nisu ni pokusali da zaustave psa samo se nasmejali i otisli.Konacno da ima ljudi koji ne zele da budu hrana za pse da slobodno setaju sa decom.Ne znam sta vise imamo da izgubimo ,podrzavan zakon koji uvodi PRAG da svaki pas i vlasnik ima registrovan dnk matrial.Danski zakon ,Rumunski,Kineski na jednom sajtu procitao izjavu jedne vlasnice psa koji je ugrizao zenu za nogu da ona voli samo svog psa da joj nije zao ljudi koje ujede njen pas jer te ljude ne poznaje.Meni je zao svakog coveka gde god ziveo i uvek cu pomoci lakse mi je suocim sa mogucnoscu da i u toj borbi i stradam nego da se kajem ceo zivot sto nisam pokusao da pomognem

  11. sase

    06.10.2015 at 20:22

    glupane jedan zasto da udaras psa trebas mu dat hranu ili ga maziti i ce ti biti prijatelj

  12. marko77

    27.10.2015 at 18:36

    idem veoma nervozan i ljut . na mene laje pas lutalica . neki ljudi u parku gledaju sve to , a ja bih najradije da se pobijem sa njim , nego me sramota od ljudi …

    • Tama Ra

      27.10.2015 at 22:22

      Ako već ni oni ne napadaju, nema potrebe za borbom. :)

  13. Nikolic245

    03.10.2016 at 17:10

    Inace nemam problema sa psima al znaju nekad da me napadnu jednom je mene i druga napalo 7 kerova a najgore od toga je to so ti keroci nisu lutalice jedva smo se odbranili od njih dok su dosli vlasnici pasa. Jedno vece kad sam se vracao kuci dosao sam na stanicu seo na klupu nisam ni video da ima ker ispod nje i samo me je napao sva sreca pa sam brzo reagovo pa me nije uje lajao je i rezao sve dok nisao usao u bas i to sam jedvao usao. Zamoli bi vas da mi samo odgovorite na piranje zasto je taj ker tako reagovao (na toj stanici sam bio mnogo puta)? Unapred hvala na odgovoru

  14. Nedeljkovic Oliver

    07.07.2020 at 20:47

    Biber sprej i nema zime. Dovoljna je jedna kap da mu padne na njušku ili u oko… Smatram da je tako humanije nego gađati ih kamenjem.

  15. Vuko

    09.07.2020 at 09:40

    Kad trčim sam, van gradskog područija mali “biber sprej” i sve je završeno … prsnete preventive radi u njihovom pravcu i nema zime …

  16. Suzy

    15.07.2020 at 08:57

    15.11.2019 me ugrizao pas na pravdi Boga.3 komada 1 Alfa.I stala ja mirna kao neće.E hoće.Jugo bio valjda nervozan pas.I da u centru Sarajeva kod Zemaljskog muzeja.Kad me ugrizao i dalje sam stajala mirna da mi ne razdere list noge.Ali 2 drugara se ohrabrila i oni pošli po gric.E tu sam se sjetila voleja i na desnu nepovrijeđenu 1 sam pokazala da sam teta Alfa.Tad su se povukli sva trojica.I nema pravila.Ničim izazvani znaju biti neugodni jer ih maltretiraju drugi.I opet ih ne mrzim samo sam jako oprezna.

    • Nenad

      11.10.2020 at 15:36

      Bravo! Svaka čast! Volim pse ali kao i sa ljudima postoji granica i ti si im je jasno postavila.

  17. Nenad

    11.10.2020 at 15:34

    Svi vi koji branite pse ste najobičnija stoka i niste dostojni ljudskoga roda. Ja volim pse, prohodao sam držeći se uz dlaku našeg porodičnog psa, ali mi je i dalje draži čovek od besnog psa. Juče je mene i ženu napao čopor pasa lutalica kod Palićkog jezera dok smo mirno vozili bicikle. Čak ih nismo ni videli, istrčali su iz nekog žbunja sa druge strane ulice. Zaštitili smo se biciklima ali su oni nastavili da nas napadaju i okružuju, dok jedan automobil nije stao, i krenuo na pse da ih zgazi a nama dao šansu da ponovo sednemo na bicikle i pobegnemo dok nas je on štitio automobilom.

Uključi se u diskusiju

Advertisement

Advertisement
Advertisement

Trčite li vi po kiši?

Pogledaj rezultate

Loading ... Loading ...

Povezani članci

* Naslovna

Vlasnici pasa znaju da je deljenje života sa četvoronošcem jedna od najboljih stvari ikada. Trkači koji su vlasnici pasa znaju da je trčanje sa...

Vesti

Pozivamo vas da se priključite četvrtoj Šetnji odgovornih vlasnika pasa koju i ove godine organizujemo u okviru Trke zadovoljstva, na 31. Beogradskom maratonu! Šetnja...

Staze za trčanje

Trčiš određeni tempo, taman si u zanosu, a onda te pojuri pas, skoči na tebe, a ponekad i iskida odeću. U najboljem slučaju ostaješ...