Kako da znate da li ste džoger/ka ili trkač/ica? Često postavljeno pitanje, na koje smo i mi, ali i mnogi drugi pokušali da daju odgovor. Da li je to brzina trčanja, staž u trčanju, učestalost treninga, cilj trčanja… Evo jedne ideje koja vam može pomoći da shvatite psihološku razliku između onih koji trče i džogiraju.

Šta je u stvari džogiranje?

Najprostije rečeno radi se o trčanju niskim intenzitetom u dužem vremenskom periodu. Osnovna funkcija ovakve aktivnosti jeste da unapredi fizičku kondiciju, uz manje stresa na telo u odnosu na sprinteve. Ako se izvodi na duže distance, što je i uobičajeno, radi se o vrsti aerobnog treninga za izdržljivost.

Fiziologija

Sa naučne stranje trčanje umerenim intenzitetom zaista ne daje nikakve preterane koristi, za razliku od aktivnosti izrazito niskog intenziteta, poput šetnje, ili aktivnosti izrazito visokog intenziteta, poput sprinteva.
Najčešći razlog zašto mnogi izvode džogiranje jeste taj što ta aktivnost nije toliko neprijatna za psihu. A sećate li se one izreke “no pain, no gain”? E, pa to upravo važi u ovoj priči.

Koja je razilka između trčanja i džoginga?

Ako mogu da upotrebim paralelu – džogiranje je kao kiša fajtalica, a trčanje kao pljusak! Dakle, sve je naizgled nekako lakše, jednostavnije jer možete da pričate sa partner(k)om, smeškate se, koraci su lakši, isti je ritam…nema onoga što vas čeka na ozbiljnom treningu: promena brzine, malo bola, dosta znoja. Na vama je svakako da izaberete i da radite ono šta vam godi, ali čini se da je razlika između trčanja i džogiranja u odluci – posvetiti se tome ozbiljnije ili ne. 

Ako na trčanje idete bez previše elana, i sa idejom –  idem da uradim ovo trčanje, kako bih mogao da istopim ovo salo oko stamaka, vi ustvari džogirate. Džogirate kada vas neko pita da li trčite, a vi kažete, ma jok, idem na trčanje ali me mrzi, no moram malo da popravim kondiciju.

Sa druge strane, trkači i trkačice, vreme koje provode na trčanju jednostavno provode sa pozitivnim stavom i uživajući. Bude tu teških treninga, znoja i bolova, ali vreme u trčanju je specijalno vreme koje ste posvetili sebi – i zato volite to što radite. Možda nešto razmišljate, možda uživate u pogledu i mirisima, možda se radujete osećaju pokreta svog tela. No, to vreme nikako nije nešto “protiv svoje volje” što radite samo zbog toga što vam je lični trener ili lekar rekao i zbog čega se stidite ili bilo kako loše osećate.

Mnogi trkači kreću sa trčanjem (ups džogingom) da bi smršali. No, džogeri često odustanu i gotovo po pravilu ne trče zimi, ne učestvuju na trkama, ne upoznaju druge ljude – oni jednostavno odrađuju treninge. Nekim srećnicima, desi se da u nekom trenutku ideju o trčanju šiftuju u glavi i tada postanu trkači ili trkačica i upoznaju zašto toliko pričamo o trčanju :))

Za šta (ni)je dobro džogiranje

Džogiranje, kao što veliki broj studija potvrđuje, umanjuje, ili u najboljem slučaju znatno otežava održavanje ili razvijanje mišićne mase. Upravo zato mnogi sporisti snage, poput strongmena i dizača tegova, vrlo, vrlo retko izvode džoging u okviru svog treninga. Međutim, zato je za topljenje masnih naslaga “dušu dalo”. Džoging je pre svega trčkaranje na nivou od oko 70% vrednosti vašeg maksimalnog srčanog pusla.

Test: trčanje vs džoging

Mislim da je dobar test da proverite ko trči, a ko džogira jednostavni pozdrav “Zdravo” i osmeh kada prolazite pored nekog.

Džogeru se može desiti da stane, da se pozdravi, malo popriča, pa onda nastavi trening, dok vam trkač može samo mahnuti rukom ili uputiti blagi osmeh jer trči određenim pejsom i u fokusu je, a ukoliko trči intervale možda vas neće ni primetiti.

Za koju opciju ste vi radije – trčanje ili džogiranje?