blank
Connect with us

Hi, what are you looking for?

Blog & Kolumne

Da li trčite ili džogirate? Razlika nije ono što mislite

Kako da znate da li ste džoger/ka ili trkač/ica? Često postavljano pitanje, na koje smo i mi, ali i mnogi drugi pokušali da daju odgovor.

Da li je to brzina trčanja, staž u trčanju, učestalost treninga, cilj trčanja… Evo jedne ideje koja vam može pomoći da shvatite psihološku razliku između onih koji trče i džogiraju.

Šta je u stvari džogiranje?

Najprostije rečeno radi se o trčanju niskim intenzitetom u dužem vremenskom periodu.

Osnovna funkcija ovakve aktivnosti jeste da unapredi fizičku kondiciju, uz manje stresa na telo u odnosu na takmičarsko trčanje. Ako se izvodi na duže distance, što je i uobičajeno, radi se o vrsti aerobnog treninga za izdržljivost.

Najčešći razlog zašto mnogi izvode džogiranje jeste taj što ta aktivnost nije toliko neprijatna za psihu. A sećate li se one izreke “no pain, no gain”? E, pa to upravo važi u ovoj priči.

Koja je razlika između trčanja i džoginga?

Džogirati je naizgled nekako lakše i jednostavnije.

Džogirati je naizgled nekako lakše, jednostavnije jer možete da pričate sa partner(k)om, smeškate se, koraci su lakši, isti je ritam… nema onoga što vas čeka na ozbiljnom treningu: promena brzine, malo bola, dosta znoja.

Na vama je svakako da izaberete i da radite ono šta vam godi, ali čini se da je razlika između trčanja i džogiranja u odluci – posvetiti se tome ozbiljnije ili ne. 

Ako na trčanje idete bez previše elana, i sa idejom –  idem da uradim ovo trčanje, kako bih mogao da istopim ovo salo oko stamaka, vi u stvari džogirate. Džogirate kada vas neko pita da li trčite, a vi kažete, ma jok, idem na trčanje ali me mrzi, no moram malo da popravim kondiciju.

Advertisement. Scroll to continue reading.

Ovaj tekst sam pisao pre 10 godina. Te 2012. godine sam trenirao i do 6x nedeljno, a nekada i dva puta dnevno trčanje, sa ciljem da oborim lični rekord na polumaratonu ispod 1:30.

Danas, moje trčanje je džogiranje, trčim, sporim ritmom, od 30 do 60 minuta, 3x nedeljno i cilj mi je da ostanem u kondiciji. Moram priznati da mi je mnogo teže ovo sada, nego treninzi kada je telo utrenirano i kada se trening izvodi u punoj snazi.

Videćemo šta će doneti sledećih 10 godina. Veroljub Zmijanac, osnivač sajta Trčanje.rs

Sa druge strane, trkači i trkačice, vreme koje provode na trčanju jednostavno provode sa pozitivnim stavom i uživajući. Bude tu teških treninga, znoja i bolova, ali vreme u trčanju je specijalno vreme koje ste posvetili sebi – i zato volite to što radite.

Gde vam je fokus?

Još jedna velika razlika je i fokus. Fokus trkača je na tehnici, zadatim ciljevima treninga, realizaciji, a onda na dobrom oporavku i ostvarivanju plana za buduću trku. Fokus džogera je da se trening završi i na drugim stvarima, koje nisu vezane za trening.

Šta vam je cilj?

Mnogi trkači kreću sa trčanjem (ups džogingom) da bi smršali. No, džogeri često odustanu i gotovo po pravilu ne trče zimi, ne učestvuju na trkama, ne upoznaju druge ljude – oni jednostavno odrađuju treninge. Nekim srećnicima, desi se da u nekom trenutku ideju o trčanju šiftuju u glavi i tada postanu trkači ili trkačice i spoznaju zašto toliko pričamo o trčanju :))

Test: trčanje vs džoging

Mislim da je dobar test da proverite ko trči, a ko džogira jednostavni pozdrav “Zdravo” i osmeh kada prolazite pored nekog.

Džogeru se može desiti da stane, da se pozdravi, malo popriča, pa onda nastavi trening, dok vam trkač može samo mahnuti rukom ili uputiti blagi osmeh jer trči određenim pejsom i u fokusu je, a ukoliko trči intervale možda vas neće ni primetiti.

Za koju opciju ste vi radije – trčanje ili džogiranje?

Advertisement. Scroll to continue reading.

27 Comments

27 Comments

  1. Antiša Zjec

    16.09.2012 at 09:09

    Zanimljivo pitanje!!!
    Meni kalorije nisu uopšte pale na pamet kada sam video naslov, a bogme ni “zdravo” test. Bez želje za polemikom, pokušaću da napišem svoje viđenje.
    Ne verujem, čak štaviše siguran sam da ti većina najbržih trkača neće otpozdravljati dok rade na Adi hiljadarke po obeleženim oznakama, a gde ćeš od njih “većih” trkača? Naprotiv, kada su na rastrčavanju i ćaskaju međusobno, dakle kada joggiraju, onda je puno verovatnije da će ti otpozdraviti.
    Moja podela bi bila otprilike takva da je trkač onaj koji na trčanje ide sa namerom da se popravi, da postane brži, onaj koji zna koliko je pretrčao kilometara.
    Jogger je pak onaj koji trči bez takmičarskih ambicija, koji se ne oseća kao trkač, koji trči Adom u kontra smeru na dan trke i nema pojma kakva je to gužva iz suprotnog smera. Neki nose vokmen a neki vode psa, neki će ti se javiti jer su pozitivni i lepo se osećaju na joggingu, a neki su jednostavno namćori i neće ti se javiti.
    Btw poznajem i “prave trkače” koje mrzi da rade određene treninge, ali nemaju drugi način da zarade hleba bez motike pa im je taj sat (netto) dnevno još uvek bolji nego 8 sati na bilo kom drugom poslu. E tek takvi znaju da budu nadrndani…
    Sećam se kako je jedna frustrirana italijanka na Maratonu u Poreču bodrila sve koji su protrčavali i nakon to sam joj se na 30 stepeni jedva krajičkom usne osmehnuo 3km pred ciljem, uskliknula je svojoj prijateljici “eto vidiš, pa bar mogu da se nasmeše, ne moraju samo da prođu!!!”. A bio sam tek 10-ti, dakle ispred mene je prošlo 9 joggera među kojima Zenucchi, Ninković, Čegar…
    (???)
    Tako da ja nikako ne bih uopštavao (generalizovao) podelu u smislu da su trkači nešto dobro i prepuno elana a joggeri nešto smoreno, niti da joggeri češće odustaju od trkača – npr Central Park je prepun joggera koje viđaš 365/365 i po snegu i po kiši.

    Lično sam dvostruka ličnost, ima dana kada sam trkač, gledam prolazna vremena, vrtim u glavi kalendar trka, a ima dana kada sam jogger i trčkaram sa idejom da se lepo provedem trčkarajući 5’/km po planinama iznad grada. U danima kada joggiram, često mahnem nekom drugom kolegi joggeru, a u danima kada trčim se nikada prvi ne javljam, fokusiran sam na nešto važnije u tom trenutku, razmišljam o svom osećaju napora, o tehnici trčanja, o vetru, kadenci (broj dvokoraka u minutu) glava mi je puna matematike i proseka…

    Eto to je bio pogled iz ugla nekoga ko je u poslednjih 10 godina otprilike pola svojih trčanja doživeo kao treninge a pola kao jogginge, ali ko je usput znao i da pobedi poneku trku, i svaki put je bio srećan dok bira patike pred izlazak, kao i kada ih skida nakon trčanja.
    Sale Antić, Valjevo

    • jelena

      16.09.2012 at 12:42

      ja bih se skoro potpuno složila s tobom, sale!
      ali, svaka čast za članak, naveo me je na ponovno razmišljanje, iako mi tema nije strana.. samo što sam bila u zabludi da je trčanje i jogging – isto! :)

    • Davor

      16.09.2012 at 13:46

      Moram reci da se ne slazem sa clankom vec tvojim komentarom.

      Vrlo jasno znam svoju razliku izmedju jogginga i trcanja. Prvih 6 mjeseci ove godine sam iskljucivo trcao da skinem kile, da izadjem malo na zrak, da se maknem od zivotne rutine, da uzivam u trcanju. Cak i da malo vidim ljude, nasmijem se pokojoj osobi koja isto tako se vozika ili trckara.

      Svo to vrijeme sam trcao u nekim obicnim patikama, morao sam radit pauze u danima da bi mi se noga oporavila. Tada sam se malo informirao i kupio patike za trcanje jer sam vidio da sve cesce trcim i dobijam zelju za trcanjm. E kada sam kupio patike za trcanje tada je to postalo malo ozbiljnije. Steknuo sam rutinu da skoro svaki dan trcim, poceo sam sve dalje i dalje trcat. Ali jos uvijek sam bio jogger jer tada mi ni na kraj pameti nije padalo da mjerim i poboljsavam svoju brzinu ili cak da se informiram o tim stvarima.

      No, malo po malo poceo sam mjeriti koliko bi mi trebalo da otrcim svoju standardnu rutu. Tada me frend nagovorio da uzmem Garmina i mjerim trcanje. Isprva mi se cinilo nepotrebnim ali to je bilo i tu negdje kada su se odrzavale Olimpijske igre pa sam poceo obracat pozornost na vremena.

      Kad sam dobio Garmina mislim da sam mindsetom postao trkac. Poceo sam intezivno citat o trcanju, mjerim svako trcanje od tada, poslje toga analiziram brzinu na 5,10,15 K analiziram svaki km koliko mi treba. Trcim zaobilaznicom u mom gradu i idealna je za trcanje pa se svo vrijeme drzim iste rute. Provedem i po sat vremena prije treninga da analiziram prosla vremena, pa si odredim kojim tempom moram ici, za koliko moram stici do checkpointa itd.

      Moram reci da napredak u vremenima u ovom kratkom razdoblju od kada mjerim vremena je bio za mene osobno nevjerojatan. To nisu vremena poput osoba koji trce vec godinama ali zaista mislim da se mogu smjestit u kategoriju trkac pocetnik. Natjecateljski segment trcanja me svakako zanima, nisam jos bio ni na jednoj utrci ali recimo da me to dodatno motivira za treniranje jer prvu utrku zelim odradit a da ne budem bas zadnji.

      Sto se tice testa sa pozdravom, ja definitivno smatram da je obrnuto. Joggeri trce lagano, ne ganjanju vremena, rade pauze i zbog toga mogu pozdravljati. Ja kad trcim onda sam fokusiran na drzanje tempa, vremena, tehniku, zone itd. i ljude koji mi se nadju na putu smatram kao smetnje :) A osobno sam vidio i ostale trkace kad trce da su totalno skoncentrirani na svoj trening i skoro da niti ne pogledaju oko sebe.

      Tako da definitivno ima vise faktora koji razdvajaju joggera od trcanja ali ja osobno bi rekao da su oni najvazniji fokus na organizaciju i kvalitetu treninga, fokus na vremena tj. na napredak, natjecateljski karakter, trcanje vrlo visoko na listi prioriteta.

      Nebi rekao da je uzitak u treningu neki faktor koji razvaja joggere i trkace jer ja kad nisam trcao na vremena, kad bi samo izasao vani i trcao/joggao sam jednako uzivao u tome kao sto sada uzivam kada skidam sekunde sa svojh vremena.

      • Biljana Štrbac

        08.01.2013 at 14:59

        meni se desilo da me cak i gurnu dok trce ti ozbiljni trkaci, premda se znamo xxx dana,xxx nedelja, xxx meseci…to je jedina stvar koja razlikuje nas joggere od tih trkaca…prvo sam mislila da je neki lapsu u koracima, a onda shvatih da su preokrutni ti ozbiljni, vatreni trkaci…i da je bolje iskoraciti korak u levo ili desno, smo da ne uzurpiram njihovu putanju…<3

      • Veroljub Zmijanac

        11.01.2013 at 00:12

        I ja sam ti u istoj toj grupi, a to su ljudi koji treniraju trčanje, to jest profesoinalni amateri, na triatlonu ih zovu age gruperi.

        To je nešto van ove podele, mozes da bude i trkač/ica i džoger/ka ujedno.

        Ljudi koji vrlo jasno stavljaju trčanje i trening po prioritetu veoma blizo porodici i profesiji, a o slobodnom vremenu i druženju da ne govorim.

        To je sjajno kod trčanja jer se javlja ta grupa ljudi koji imaju posao, rade, porodični su ljudi a trče za rezultat i spremni su da treniraju i po dva puta dnevno.

        To ne znam da li je ikada bilo tako dostupno da “matori” ljudi kao mi treniraju maltene kao profesionalci u nekim drugim sportovima.

        p.s. podela koju sam napravio je samo to, jedna obična podela, više je za promišljanje nego za deljenje.

    • Biljana Štrbac

      08.01.2013 at 14:43

      Antisa, predug ti je expose…preskacem i pisem komentar adhoc..<3

    • Biljana Štrbac

      08.01.2013 at 14:55

      sad kontam da komentar adhoc nece proci, jer sam ipak procitala tih neverovatnih 70 i resto redaka…u buduce pisi konciznije…por favor..<3

      potpisujem da nas ima raznih trkaca i trkacica i da ne moramo svakog dana ili svakog pojavljivanja na trkama biti kao na Opri show…mislim, nemoj zameriti, ali stvarno, niko nije placen da se smeshi ili sta god vec…posebno, ne nakon 21 ili 42km….licno, priznajem da vise volim kada mi se drugari jave tokom trke, da li u vidu boderenja ili osmeha ili trcanja poslednjih 300m zajedno samnom…licno trcim zbog sebe i vlastitog zdravlja i nikada, verovtno nikada necu biti ispod 2h 20min ne cu biti na polumaratonu..a, tu se i zaustavljam…bar, koliko ja znam…

      a, licno sam jogger-ica, premda ne slusam Mick-a Joger-a…i ne smatram da su joggeri bilo sta losiji u performansama nego li trkaci…<3

  2. Velybob

    16.09.2012 at 09:57

    Zdravo (Dobar Dan i Doviđenja) Test možete koristiti i dok šetate, idete po stepenicama ili samo stojite u mestu i utvrdićete da su ljudi u preko 90 % samo obični džogeri

  3. Milla

    16.09.2012 at 12:03

    Zdravo Veki!

  4. Danijel

    16.09.2012 at 14:11

    Ja kad trcim 12 km , i kad mi neko kaze zdravo em se nasmijem em bacim neku salu :)

  5. Djordje Djokic

    16.09.2012 at 19:45

    Zdravo je super a i hvala je dobro, kada neko ko je na uskoj stazi, stane sa hodom, pomeri se sa strane i propusti te da protrčiš: a ti kažeš hvala – lepo svima

  6. Bojan

    16.09.2012 at 20:05

    Neće biti. Džogiranje je trčanje sporim tempom. Malo brže od hodanja… lako je prepoznati džogiranje – 90% ljudi koji trče – džogiraju.

  7. Milada Grabez

    18.09.2012 at 09:35

    )))))

  8. gost

    19.09.2012 at 19:26

    razlika je u brzini,jogiranje je 6minuta po km i sporije,dok je rekreativno duzinsko trcanje oko 5min.po km.Ako nekog zanima tacna cifra za trcanje kad radite duzinu to je 5min.15 sek.po km!

    • Mirko

      20.09.2012 at 09:47

      E, silno sam se nasmejao. Dakle, postoji i TAČNA vrednost granice između džogiranja i trčanja. Molim te da svima nama pošalješ link na naučni rad kojim je definisana ta granica. Voleo bih da vidim metodologiju i dalje reference na razmatranje tog pitanja. Pored toga, tekst uopšte nije o pojmovima džogiranje i trčanje, već o nečemu što ti nisi razumeo.
      Inače, ja nikada nisam i verovatno nikada neću postići 5min na 1km (ne na duže staze, već na samo 1km), ali sam verovatno veći sportista od tebe. Nedeljno trčim desetine kilometara i plivam najmanje nekoliko kilometara, trčao sam polumaratone i maratone, i NIKADA na trci nisam odustao. NIKADA. Imam izvesne zdravstvene probleme koji mi sve to značajno otežavaju, i koje bi veliku većinu ljudi zakovala za stolicu ili krevet, ali ne kukam, već se borim. E, vidiš, to je trčanje i džogiranje, i svejedno kako se uopšte zove ili kako ga ti zoveš, koje niko neće svojim vremenima da prevaziđe.
      Na kraju, da pohvalim gore napisani tekst. Veoma dobar i inspirativan, bez mnogo brojeva i stereotipa, sa jasno istaknutom poentom smisla bavljenja rekreacijom i sportom. Tekst veoma mnogo doprinosi trkačkom pokretu u Srbiji. Eto, da pokažem da mi nije teško da pohvalim nešto što je dobro, kao što nisam mogao da podržim tekst o WRB/Delta/Nike/ASS katastrofi od pre par dana.

      • Antiša Zjec

        21.09.2012 at 10:15

        e sad, TAČNA vrednost… :-)
        verovatno bi negde na runnersworld ili slično mogao da nađeš članak o tome gde se postavlja granica za džoging, pa ako bi uzeo neki broj tipa “do 75% od maksimalnog pulsa” onda bi dobio taj TAČAN broj koji tražiš.
        smisao se počesto izgubi u prevodu pa ako bi umesto izraza džoging koristili domaću reč trčkaranje, onda bi odjednom svima zasvetlela lampica, a ovako džoging zvuči kao nešto misteriozno.
        ja sam na tim raznoraznim trkačkim sajtovima nalazio da je razlika između džoginga i raninga (ako ćemo već po američki) ta da je džoging sve ono dovoljno sporo što te ne čini zaduvanim – to je ono kad dvoje trčkaraju i usput ćaskaju sat vremena bez da se od toga zamore ili nedajbože gube dah. nije bitno što je to smešno sporo, i na pola između šetnje i trčanja, to je baš to, trčkaranje.
        zato sam prvi komentar započeo rekavši kako ne želim polemike, da ne bih dodatno mučio Vekija koji je bio u frci oko trke. ako ćemo baš da teramo mak na konac onda to NIJE isto što i trčanje – jeste stavljanje noge pred nogu, ali onda su i hodanje i trčanje isto, a nisu. kod trčkaranja je druga tehnika, više se koriste kvadricepsi (prednje lože) od zadnjih loža i listova, duže je vreme kontakta sa tlom pa se više zamaraju stopala, i najvažnije, previše trčkaranja ume da pokvari tehniku trčanja, dakle daleko od toga da je to ista aktivnost, a da je razlika samo u glavi…
        no rekoh, neka svako za sebe o tome malo razmišlja, jer to je bio cilj članka a ne da ovde ponudi doktorsku disertaciju iz sportske fiziologije.
        pozdrav svima

        • Mirko

          21.09.2012 at 15:49

          Dragi kolega, ni vi niste razumeli članak. Pojmovi džogiranje i trčanje su samo iskorišćeni da bi se govorilo o nečemu drugom. Neću vam reći šta je to drugo, već probajte da pročitate članak i da otkrijete šta je to.

          Što se diskusije o brojevima i brzinama tiče, ako je to što vi zovete trčanje stvarno trčanje, onda kako zovete ono što rade elitni atletičari kada se takmiče u npr. polumaratonu. Oni idu brže od 20km/h i mislim da je nepravedno da to što vi radite zovete isto kao i to što oni rade. Prilično sam siguran da i njihovo telo radi nešto drugo u odnosu na tela vas trkača. Dakle, batalite brojeve i razne izmišljene teorije o svemu i svačemu, i uživajte u životu i, naravno, džogiranju/trčkaranju/trčanju/….

          • Antiša Zjec

            21.09.2012 at 16:06

            razumeo sam članak – to nešto drugo je “daj da na brzaka nečim popunim nedeljno jutro, pa šta god to bilo” :-)
            i ja sam takođe bloger i hi-fi-sci-fi filozof baš kao i Veki pa odlično poznajem taj osećaj…

            dragi kolega, kada sam u valjevu pobedio svetosavsku trku na 1km (u kat. veterana) završio sam je za 2’44”, dakle trčao sam većom brzinom od one koju elitni atletičari trče 21km :-)

            a sa mnogima od njih sam imao i zajedničke treninge, i nije tu ništa nepravedno reći da svi mi “trčimo” kada trčimo, samo su nam brzine različite.
            dakle budite uvereni, dragi kolega, kažem vam iz prve ruke, da je osećaj svima isti – svakome je lako dok trčkara, i svakome je jednako naporno kada trči jak tempo ili deonice. to baš, ali ama baš, nema nikakve veze sa brzinom pojedinca.
            zato mi je bilo neprijatno kad sam video kako je neko pod imenom “gost” rekao kako se “silno nasmejao” pročitavši kako vi, dragi kolega, ne možete da trčite brže od 5’/km. “gost” možda ne može brže od 3 min po km? pa tu opet ne vidim ništa “smešno”, jer od svakog postoji brži, i kakva bi to trka bila na kojoj bi se svako smejao onome iza? :-)
            (ja sam danas zaista uživao u trčkaranju, 22km, baš kao da sam unapred pročitao vaš savet! nešto kasnije biće detaljnije o tome na mom blogu)

          • Tanja

            21.09.2012 at 16:19

            Sale care :-)

  9. gost

    20.09.2012 at 22:21

    e ovako ,Mirko kada budes trcao maraton ispod 3h i polumaraton ispod 1h 20 min.onda mozes da drzis predavanja kako si veliki sportista itd…

  10. gost

    21.09.2012 at 00:20

    e silno sam se nasmejao da neko ne moze da spoji 5 min po km ,i to samo 1km.Ne razumem zasto mi je obrisan komentar koji govori o maratonu ispod 3h i polumaratonu ispod 1h 20 min

  11. gost

    27.09.2012 at 18:51

    zasto ne objaviste komentar

  12. gost

    27.09.2012 at 18:58

    sta je sporno u njemu,sad me mrzi ponovo da pisem…poenta je da vam ne treba neka velika bazicna brzina u trcanju da bi ste ostvarili dobre rezultata,recimo po Dzefu Galoveju najveca brzina hiljadake od 3min.25 sac.za krajnji rezultat u maratonu od 2h 39min.

  13. gost

    27.09.2012 at 19:33

    da se nadovezem na prethodnu poruku ,takode potrebno je imati najmanje 300km mesecno i veliki deo trcanja od 4min.po km.

  14. Nenad

    09.10.2012 at 11:15

    …Saleta Antica na Top teme..:)
    …bogme si bolje odradio temu nego autor…pozdrav svima – i trkacima i dzogerima…Inace sam i bajker (mtb) i trkac/dzoger. Biciklisti se mnogo vise javljaju (pozdravljaju)…lokalci, u drugim gradovima, na putu, nepoznati, stranci i sl.
    Trcim nekih godinu i po – trkaci se bas slabo pozdravljaju medjusobno…ne znam ni sam koliko puta su me iskulirali na pozdrav, “glavo – klim” i sl.
    Po meni ako vam se neko javi na trcanju, ne mora biti poznanik, drugar ili bilo ko koga znate – jednostavno vi trcite, i u tom trenutku, delite nesto lepo i zajedno deo ste necega sto vas na neki nacin povezuje. Treba imati na umu da je trcanje uglavnom redovno i lokalno, i da cete te kolege po trcanju cesce sretati, a uvek je lepse naici na “nod ili ti glavo-klim”, osmeh, mahanje, hi-five u prolazu – zar ne. Da ne pricam da cete se sresti na nekoj trci/manifestaciji, mozda u gradu ili na odmoru, lepo se ispricati i cuti dobar vic, ili mozda razviti neka nova prijateljstva i sl.
    Mozda ne bi bilo lose organizovati “nedelju javljanja” ili nesto na tu temu…:)

  15. Sladjan

    23.04.2020 at 02:34

    Ne moze se postaviti tacna granica (recimo,5:15 -Gost),jer treba uzeti u obzir i godine.Ne mogu ja sa 56 kao neko ispod 30 god.Naravno,bitna je i duzina,ispod 5 km ne priznajem trening,to je samo reklamiranje nogu.Moj prosecan trening je 8 km sa 5:50/км.Ne stajem sa nikim,i svi to znaju.Posao sam na trcanje,a ne na konferenciju.Pozdrav i osmeh su sasvim dovoljni.
    Dali je trcanje ili dzoging-moj predlog je:
    -Dzoging-2.zona
    -Trcanje-3. zona

  16. Nena

    25.05.2022 at 22:06

    Pih, pre svega dzogiranje je strana rec, a trcanje nasa.
    Ako volim, ako sam redovna, ako sam amater, rekreativac sa nekim obicnim sposobnostima za svoje godine i zdravlje, aman trcim makar bila puz nad puzevima.
    Elitizam ostavljam drugima.
    A to odradjivanje zbog neke desete motivacije, prosto ne ostanu ljudi tako u trcanju. Nikakva filozofija.

Uključi se u diskusiju

Advertisement

Advertisement
Advertisement

Trčite li vi po kiši?

  • Samo kada je sitna kiša (43%, 512 glas/ova)
  • Da, ne propuštam nijedan trening zbog kiše (39%, 457 glas/ova)
  • Nikada (18%, 211 glas/ova)

Ukupno glasalo: 1,180

Loading ... Loading ...

Povezani članci

Trening

Nakon što ste prošli kroz sve te pripreme i odricanja, teško ćete se odlučiti da od trke odustanete. Ali ponekad je opravdano da se...

* Naslovna

Uvreženo je mišljenje da gubitak težine može poboljšati kondiciju i performanse. Međutim, podaci na ovu temu do sada nisu bili jasni, zasnovani su na...

Najave trka

PK ″Povlen″ Valjevo i komisija za planinarski treking PSS pozivaju takmičare na 4.kolo treking lige Srbije 28.05.2022.godine. ORGANIZATOR: PK ″Povlen″ ValjevoDATUM: 28. maj 2022....

* BEOGRADSKI MARATON *

Pripremali ste se za trku nedeljama, možda i mesecima, istrčali ste maraton ili bilo koju drugu trku, a sad se osećate se izgubljeno… kako...