Kako da znate da li ste džoger/ka ili trkač/ica? Često postavljano pitanje, na koje smo i mi, ali i mnogi drugi pokušali da daju odgovor.

Da li je to brzina trčanja, staž u trčanju, učestalost treninga, cilj trčanja… Evo jedne ideje koja vam može pomoći da shvatite psihološku razliku između onih koji trče i džogiraju.

Šta je u stvari džogiranje?

Najprostije rečeno radi se o trčanju niskim intenzitetom u dužem vremenskom periodu.

Osnovna funkcija ovakve aktivnosti jeste da unapredi fizičku kondiciju, uz manje stresa na telo u odnosu na takmičarsko trčanje. Ako se izvodi na duže distance, što je i uobičajeno, radi se o vrsti aerobnog treninga za izdržljivost.

Najčešći razlog zašto mnogi izvode džogiranje jeste taj što ta aktivnost nije toliko neprijatna za psihu. A sećate li se one izreke “no pain, no gain”? E, pa to upravo važi u ovoj priči.

Koja je razlika između trčanja i džoginga?

Džogirati je naizgled nekako lakše, jednostavnije jer možete da pričate sa partner(k)om, smeškate se, koraci su lakši, isti je ritam… nema onoga što vas čeka na ozbiljnom treningu: promena brzine, malo bola, dosta znoja.

Na vama je svakako da izaberete i da radite ono šta vam godi, ali čini se da je razlika između trčanja i džogiranja u odluci – posvetiti se tome ozbiljnije ili ne. 

Ako na trčanje idete bez previše elana, i sa idejom –  idem da uradim ovo trčanje, kako bih mogao da istopim ovo salo oko stamaka, vi u stvari džogirate. Džogirate kada vas neko pita da li trčite, a vi kažete, ma jok, idem na trčanje ali me mrzi, no moram malo da popravim kondiciju.

Ovaj tekst sam pisao pre 8 godina. Te 2012. godine sam trenirao i do 6x nedeljno, a nekada i dva puta dnevno trčanje, sa ciljem da oborim lični rekord na polumaratonu ispod 1:30.

Danas, moje trčanje je džogiranje, trčim, sporim ritmom, od 30 do 60 minuta, 3x nedeljno i cilj mi je da ostanem u kondiciji. Moram priznati da mi je mnogo teže ovo sada, nego treninzi kada je telo utrenirano i kada se trening izvodi u punoj snazi.

Videćemo šta će doneti sledećih 8 godina.

Veroljub Zmijanac, osnivač sajta Trčanje.rs

Sa druge strane, trkači i trkačice, vreme koje provode na trčanju jednostavno provode sa pozitivnim stavom i uživajući. Bude tu teških treninga, znoja i bolova, ali vreme u trčanju je specijalno vreme koje ste posvetili sebi – i zato volite to što radite.

Gde vam je fokus?

Još jedna velika razlika je i fokus. Fokus trkača je na tehnici, zadatim ciljevima treninga, realizaciji, a onda na dobrom oporavku i ostvarivanju plana za buduću trku. Fokus džogera je da se trening završi i na drugim stvarima, koje nisu vezane za trening.

Šta vam je cilj?

Mnogi trkači kreću sa trčanjem (ups džogingom) da bi smršali. No, džogeri često odustanu i gotovo po pravilu ne trče zimi, ne učestvuju na trkama, ne upoznaju druge ljude – oni jednostavno odrađuju treninge. Nekim srećnicima, desi se da u nekom trenutku ideju o trčanju šiftuju u glavi i tada postanu trkači ili trkačice i spoznaju zašto toliko pričamo o trčanju :))

Test: trčanje vs džoging

Mislim da je dobar test da proverite ko trči, a ko džogira jednostavni pozdrav “Zdravo” i osmeh kada prolazite pored nekog.

Džogeru se može desiti da stane, da se pozdravi, malo popriča, pa onda nastavi trening, dok vam trkač može samo mahnuti rukom ili uputiti blagi osmeh jer trči određenim pejsom i u fokusu je, a ukoliko trči intervale možda vas neće ni primetiti.

Za koju opciju ste vi radije – trčanje ili džogiranje?