Trkačka oprema priča priču: Koje uspomene se kriju u tvojoj garderobi?

1. Adidas dugačke helanke

To su moje prve helanke. U njima sam radio svoje prve atletske treninge, u njima sam prvi put pao preko prepone, u njima sam prvi put radio zagrevanje na atletskom takmičenju. Puno je uspomena (dobrih i loših) koje me vezuju za ove helanke. E da 26.10.2014 sam u njima istrčao svoj prvi polumaraton. Trku na koju sam najviše ponosan.

2. Belgrade Running Club majica

Došao sam u klub, posmatrao sam ljude. Gledao kako uživaju u trčanju, gledao koliko se trude. Učio sam, upoznavao sam ljude. Mnogi su imali tu majicu koju sam naravno i ja želeo. Izabran sam za kapitena ŽUTE grupe i na upisu za letnji semestar sam dobio BRC majicu. Ona je za mene posebna. U njoj sam trenirao sa svojom fantastičnom ekipom, u njoj sam proveo mnoge lepe trenutke. To je majica na koju gledam kao na kartu za ulazak u svet trčanja. Svet trčanja koji je drugačiji od mog.

3. Adidas majica sa dugim rukavima za trčanje (Volkswagen Ljubljanski Maraton)

Stigli smo u Ljubljanu. Svako od nas je dobio po majicu i ranac. Lep gest organizatora. Došao je dan trke, nedelja je. Bilo je prehladno za majicu sa kratkim rukavima i odlučio sam da obučem majicu koju sam dobio. Ta majica me je spasila. Majica u kojoj trčim svoj prvi polumaraton. Bilo mi je toplo.

Bio sam dobro obučen i krenuo sam hrabro. Tempo 4:50. Sa mnom je bio Ivan Ivanović i jurili smo kroz gužvu da on obori svoj licni 1:43. Išli smo dobro, neustrašiva ekipa je jurila ka cilju u svojim majicama i nije razmisljala o stajanju. Uspeh je stigao. 1:40 je rezultat koji je postigao. Neverovatan osećaj kad mi je rekao svoj rezultat.

Majicu sam skinuo, bila je skroz bela od soli. Na njoj se video sav moj trud i videce se zauvek.

4. Adidas Duramo 5

To mi je drugi par ovih istih patika. U starim sam trčao po ulicama Beograda sa klubom i napredovao sa svojom ekipom. Nove su čekale na pravi izazov. Devojka, roditelji svi su mi pričali da sam lud. Nosim stare patike, rizikujem da se povredim, a imam nove patike spremne za akciju. Adidas open run je prva trka koju sam istrčao u njima. Odlične su. Nemam nikakvih zamerki. Star model al ODLIČAN. Spakovane su opet u kutiju i čekale su Ljubljanu. Poneo sam samo njih. Ni jedan drugi par patika za trčanje. Verovao sam im.

Noge su mi bile u problemu. U ranama i žuljevima i molio sam Boga da trčim bez bolova.
U nedelju ujutru sam se probudio presvukao, doručkovao. Sve je bilo najnormalnije u mojoj glavi dok je oko mene 120 ljudi postajalo nervozno, čekali su. Uzeo sam čip zakačio za pertle. Ubacio sam svoje Rucanor uloške za patike i počeo da se spremam. Osećao sam se sigurno i lako u njima. Nikola mi je rekao da su mu lagane noge i da se dugo nije tako osećao. Tako je i meni bilo. Na probleme sa stopalima nisam ni pomisljao.
Trka je počela. Ivan, Ksenija, Marina, Sanja, Jelena i Matea su bili oko mene.

Trka je išla svojim tokom. Sve po dogovoru, sve do 9-10 km. Ostavio sam Ivana, poželeo mu sreću i ubrzao. Skrenuo sam na trotoar i krenuo da obilazim ljude jos brže. Patike su radile svoj posao. Odbacivao me novi đon, osećao sam da bih poleteo. Trčao sam nekako uvek sa strane gde nema gužve. Probijao se sam i jurio ka cilju. Ušli smo u šumu, trčao sam pored puta po neravnom terenu. Nije se desilo da proklizam ili iskrenem zglob. Sve je bilo na svom mestu. Svaki bol koji sam osetio u zglobovima, mišićima, kostima sam lakše podneo, jer sam imao svog druga koji je olaksao svaki moj naredni korak ka cilju:)

A ova medalja i diploma. Ma šta je to kad imas “OVAKVU OPREMU” tokom trke.