Postoje određeni načini na koje možemo smanjiti rizik od kognitivnog pada kako starimo. Naravno, uticaj genetike je jasan, ali i način života utiče na mozak. Promena ishrane je verovatno prva stvar koja padne na pamet kada pomislite na očuvanje zdravlja mozga, ali da li ste znali da mišići listova mogu napraviti razliku?
Ispostavilo se, međutim, da bi mišići listova mogli da imaju efekta i da mogu biti povezani sa prevencijom demencije.
Nizak krvni pritisak, kognitivni pad i vežbe za listove
U studiji iz 2017. objavljenoj u Alzheimer’s Research and Therapy, istraživači su otkrili da nizak krvni pritisak može biti prediktor kognitivnog pada i demencije. Drugi tim istraživača sa Univerziteta Binghamton sproveo je studiju prošle godine kako bi shvatio kako su krvni pritisak i kognitivne funkcije povezani.
Ali kakve veze ova studija o demenciji ima sa mišićima listova?
Krvni pritisak je zapravo ono što ih povezuje. Brojne studije pokazuju da hronično nizak krvni pritisak povećava rizik od demencije i kognitivnog opadanja. A kako možete da povećate krvni pritisak? Vežbanjem listova.
Rezultati Binghanton studije
U studiji Binghamton, naučnici su koristili alat koji je odobrila FDA za procenu kognitivnih funkcija kod ljudi starijih od 50 godina.
Online test, koji je trajao oko 10 minuta, procenjivao je kognitivne funkcije na skali od 0 do 100:
- Rezultat iznad 75 stavlja ispitanika u očekivani opseg kognitivnih funkcija za njihove godine
- Rezultati između 50 i 75 ukazuju na raspon kognitivnih funkcija ispod normalnog, a samim tim i na povećan rizik od razvoja demencije
- Rezultati ispod 50 ukazuju na to da se osoba već suočava sa simptomima demencije
Istraživači su uporedili ove rezulate sa rezultatima krvnog pritiska. Zanimljivo je da su otkrili da su oni koji su imali konstantno nizak krvni pritisak u mirovanju (od 10 do 15 minuta) postigli najniže rezultate na testu kognitivne procene.
Kolektivni nalazi Alchajmer studije iz 2017. i novije Binghamtonove studije sugerišu da su nizak krvni pritisak, posebno nizak dijastolni krvni pritisak, i rizik od demencije povezani. I da se izvođenjem vežbi za listove na pravi način može povećati dijastolni krvni pritisak i minutni volumen srca.
Krvni pritisak i mišići listova
Nizak dijastolni krvni pritisak može biti uzrokovan stvarima kao što su srčana slabost (srčana insufucijencija) ili određenim lekovima. Međutim, stvar je u tome što srce ne ispumpava dovoljno krvi. Ovo stanje se naziva „nizak minutni volumen srca„.
Mišić soleusa (mišići potkolenice) u našim listovima je glavni mišić koji pumpaju krv nazad do srca. Otkriveno je da dijastolni krvni pritisak (donji krvni pritisak) u mirovanju utiče na mišiće soleusa. Stručnjaci su počeli da nazivaju noge – drugim srcem.
Mišić soleus nam pomaže da pomeramo stopalo, i aktivan je kada trčimo, hodamo ili skačemo. Soleus je moćan mišić koji je aktivan sa gotovo svim vrstama aktivnosti sa opterećenjem.
Preliminarna istraživanja sugerišu da stimulacija mišića soleusa podiže dijastolni krvni pritisak i, osim toga, može pomoći da se preokrene kognitivni oštećenje povezano sa godinama.
Rad na listovima
Postoji nekoliko načina da se poveća protok krvi u listovima i mišićima soleusa.
Možete odabrati oblik „pasivne vežbe“ sa električnom ili mehaničkom stimulacijom soleusa u kancelariji fizioterapeuta ili korisiti ručni masažer kod kuće. Oba sredstva podstiču dotok krvi u srce.
Druga opcija je jačanje mišića listova vežbama. Usredsredite se na vežbe snage poput stajanja na prstima ili čučnjeva.
Na primer, pokušajte da stojite na prstima između 15 i 30 sekundi, pa odmorite 15. Izvedite pet krugova. Alternativno, uradite pet krugova od 10 sporih čučnjeva. Vremenom otežavajte vežbe.
Trenutno ne postoji poznat lek za demenciju, ali ovakva istraživanja pokazuju da male svakodnevne izmene mogu pomoći u očuvanju zdravlja mozga.
Radite li na listovima? Pišite!
