Emocije su psihofiziološke reakcije koje ljudi svakodnevno doživljavaju, iako toga često nisu svesni. Što će reći, univerzalne su po prirodi, ne zavise od kulture, i emocije utiču na zdravlje, kako psihičko tako i fizičko.
Najčešće se reakcije javljaju u situacijama koje uključuju opasnost, pretnju, strah, gubitak, uspeh, iznenađenje i slično.
Direktno su vezane za zdravlje. Što znači da oni koji su emotivno zdravi su ujedno i svesni svojih misli, osećanja i ponašanja, te su naučili zdrave načine da se sa emocijama nose.
Međutim, postoje različite neočekivane situacije u životu koje mogu promeniti emocionalno zdravlje, što može izazvati jaka osećanja tuge, stresa ili anksioznosti. I ona menjanju mentalno zdravlje ljudi, ali mogu promeniti i fizičko.
Šta može uzrokovati loše upravljanje emocijama
Naše telo je odgovorno za reagovanje na način na koji mislimo, osećamo i delujemo. Na taj način postoji veza um-telo što znači da, kada osetimo emociju, naše telo reaguje tako da primetimo da nešto nije kako treba.
Na primer, prema rečima stručnjaka, možemo razviti visok krvni pritisak ili čir na pželudcu kada se dogodi neki posebno stresan događaj.
Pozitivne emocije imaju tendenciju da poboljšaju i fizičko i mentalno zdravlje, dok ga negativne smanjuju. Pored toga, generalno gledano, ljudi koji su dobrog zdravlja imaju tendenciju da dožive više pozitivnih i manje negativnih emocija od onih koji su izgubili svoje blagostanje.
PROČITAJTE I: KOJIH 10 KORAKA VAM MOŽE POMOĆI DA RAZVIJTE MOĆ VOLJE?
Stručnjaci objašnjavaju da se negativne emocije (ali i pozitivne) smatraju adaptivnim, pa nam pomažu da se zaštitimo od određenih problema. Međutim, nije dobro uvek biti ljut, tužan ili preplašen, jer to može izazvati prenaprezanje koje nije održivo i koje može dovesti do poremećaja fizičkog i mentalnog zdravlja.
S jedne strane, normalno je da kada doživimo intenzivan bes, tugu ili depresiju, dođe do promena u ponašanju koje nas teraju da napustimo zdrave navike, kao što su fizičke vežbe ili društveni život.
Pored toga, emocionalne reakcije koje su produžene tokom vremena pokreću fiziološke mehanizme kao što su napetost ili povišen krvni pritisak, povećavajući rizik od kardiovaskularnih ili mišićnih bolesti.
Visoka negativna emocionalnost proizvodi i kognitivnu pristrasnost, pa što smo nervozniji, to više gledamo na pretnje i veći značaj pridajemo verovatnoći negativnih posledica. Ovo povećava rizik od razvoja paničnog poremećaja, socijalne fobije, opsesivno-kompulsivnog poremećaja ili čak depresije.
Loše emocionalno zdravlje takođe oslabljuje imuni sistem i čini nas sklonijim prehladama i drugim infekcijama tokom emocionalno teškog vremena.
Međutim, pozitivne emocije mogu uticati i na zdravlje ljudi, jer, na primer, visok nivo euforije kod veoma impulsivnih ljudi može dovesti do prejedanja ili konzumiranja psihoaktivnih supstanci a to može pogoršati situaciju.
Prostije rečeno, postoji veza između emocionalnog i fizičkog zdravlja, jer kad smo zdravi, bolje nam je i imamo više pozitivnih emocija, dok kad smo bolesni, skloniji smo zabrinutosti i depresiji.
Saveti za poboljšanje emocionalnog zdravlja
Da bi se izbegli fizički zdravstveni problemi izazvani emocijama, postoje načini da se poboljša emocionalno zdravlje. Pre svega važno je prepoznati emocije koje osećamo i razumeti zašto se upravo tako osećamo.
Pored toga, saveti koje je objavila Američka akademija porodičnih lekara može biti od koristi:
- Izrazite osećanja na odgovarajući način, razgovarajte
- Pokušajte da živite uravnotežen život
- Razvijte otpornost na spoljne faktore
- Smirite um i telo metodama opuštanja ili umirujućim aktivnostima
- Brinite o telu (zdrava ishrana, odmor i vežbanje)
- Izbagavajte prejedanje i ne koristite droge i alkohol
