Na listi najzdravijih nacija, na kojoj Španija i Italija zauzimaju prva mesta, Srbija i Makedonija su rangirane u prvoj polovini, mada daleko iza Slovenije i Hrvatske (Crna Gora i BiH se drže između).
U jednoj drugoj studiji o globalnom zdravlju, Kanada definitivno vodi na spisku od preko 150 zemalja sveta.
Kako se uopšte meri zdravlje nacije? Da li prema broju obolelih, natalitetu i mortalitetu, ili možda prema uslovima života, konzumiranju alkohola i cigareta, prema broju ljudi koji se bavi sportom? Sve to, i mnogo više parametara je uzeto u obzir tokom dva različita istraživanja: Bloomberg Healthiest Country Index i Global Wellness Index.
Pola Evrope prednjači a pola kaska na Blumbergovoj listi
Od 169 zemalja koje su uključene u istraživanje, trenutno najveći indeks ima Španija, što nije bio slučaj samo dve godine ranije (kada je zauzela 6. mesto).
Evropske zemlje zauzimaju 6 od prvih 10 mesta na listi najzdravijih nacija u 2019-oj godini.
Nažalost, mi kvarimo prosek Evropi… Srbija se nalazi tek na 55. mestu, Makedonija na 56-om. Slovenija je na 24.mestu (beleži skok sa pozicije 27 u odnosu na 2017. godinu), Hrvatska se nalazi na 31. mestu, Crna Gora na 41-om, a Bosna i Hercegovina na 42. mestu (inače, nisu predstavljene zemlje sa manje od 300,000 stanovnika).
Šta određuje zdravlje populacije
Indeks varira iz godine u godinu, jer se njegova vrednost izračunava sumiranjem pozitivnih i negativnih parametara koji utiču na sveukupno zdravlje. Podaci koji se koriste za merenje indeksa u Blumbergovoj studiji potiču iz sledećih izvora: Svetska Zdravstvena Organizacija, Svetska Banka, Ujedinjene Nacije.
Prosečan ljudski vek, mortalitet (usled bolesti i povreda), verovatnoća dostizanja određenog životnog doba (od neonatalnog do penzionisanja) – sve su to parametri koji grade indeks zdravlja nacije.
Neki od parametara koji utiču negativno na indeks su neuhranjenost kod dece, fizička neaktivnost, konzumacija alkohola i duvana, mentalno zdravlje, zastupljenost osnovne vakcinacije, krvni pritisak, nivo holesterola i glukoze u krvi, zatim spoljni faktori kao što su brojnost stanovništva koje ima pristup pitkoj vodi, čistom vazduhu itd.
Zašto su Španci zdraviji od nas?
Stručnjaci kažu da navike u ishrani mogu objasniti zašto su stanovnici Španije i Italije generalno boljeg zdravlja od ostalih nacija.
Mediteranska ishrana bogata je voćem, povrćem, ribom i celim žitaricama, kao i zdravim mastima koje pružaju maslinovo ulje, orašasti plodovi i avokado. Brojne studije su pokazale da mediteranska dijeta smanjuje rizik od srčanih oboljenja i može imati brojne druge zdravstvene koristi, uključujući smanjenje „lošeg“ holesterola, kao i smanjen rizik od Alchajmerove bolesti, Parkinsonove bolesti i raka.
Španci takođe imaju prednosti državnog zdravstvenog sistema koji je fokusiran na preventivnu negu, koji je široko dostupan i dobro finansiran.
Još neke zanimljivosti o tome zašto je Kuba ispred Amerike, koje nacije su najlošijeg zdravlja i gde se nalazi brojna kineska populacija na rang listi, pogledajte ovde.
Zdravlje i lična sreća su važniji od prihoda
Nešto drugačiju perspektivu pruža istraživanje Global Wellness Index (ili Indigo Wellbeing Index), koje prikazuje sveukupnu dobrobit stanovništva u obliku zdravlja i sreće jedne nacije. U ovakvom poretku Kanada je prva od 151 države (kod Blumberga je na 16. poziciji).
Ovo istraživanje je sprovela investiciona kuća, u pokušaju ekonomista da ocene države izvan ekonomskog rasta, tj. da procene koliko su ljudi zdravi, srećni i uspešni u zavisnosti od toga gde žive. Pokazalo se da manje zemlje sve više dominiraju na vrhu liste, dok velike zemlje sa ekonomijama u usponu zaostaju.
Globalni indeks se fokusira na 10 ključnih parametara: krvni pritisak, glukoza u krvi, gojaznost, depresija, sreća, upotreba alkohola, upotreba duvana, fizička aktivnost, životni vek i vladina potrošnja na zdravstvenu zaštitu. Izvori su UN, Svetska Zdravstvena Organizacija ali i „World Happiness Report„.
Prema ovom istraživanju Kanada se rangira visoko zbog dobrih rezultata vezanih za krvni pritisak, očekivano trajanje života i potrošnju u državnoj zdravstvenoj zaštiti, ali i zbog nivoa sreće u zemlji. Južnoafrička Republika, sa druge strane, ima loše ocene usled očekivanog trajanja života, upotrebe alkohola, depresije i dijabetesa.
Njihovi grafikoni još pokazuju da, iako postoje zemlje u vrhu liste sa visokim BDP-om (a time i visokim troškovima zdravstvene zaštite), to ne vodi ka pozitivnim faktorima života, kod bogatih zemalja koje su izložene visokoj stopi depresije i gojaznosti.
Sa druge strane, vidljivi su vrlo slabi rezultati za zemlje kao što je Južnoafrička Republika – čija ekonomija je pohvaljena za stopu rasta u 2000-im. Pokazalo se da jednostavno rangiranje ekonomije na osnovu tradicionalnih ekonomskih metrika, kao što je BDP, može izostaviti važne delove priče koji utiču na dobrobit stanovništva.
Da li su vas rezultati iznenadili?
Izvori bloomberg.com, global-perspectives.org.uk
