Prethodne nedelje, 17. marta 2019. održan je četvrti po redu Kruševački polumaraton, u čijem sklopu je bilo organizovano i prvenstvo Srbije na 10 km.

Promoter Kruševačkog polumaratona, harizmatični Seniša Gašić na vreme je krenuo da animira trkačku zajednicu u zemlji i regionu, obećavajući odličnu organizaciju i mnoštvo dobre zabave, a sve u želji da u Carski grad dovede rekordan broj trkača.

Rečeno-učinjeno; Seniša je ispunio datu reč, a i mnogo više od toga, jer mislim da na domaćoj sceni do sada niko nije obezbedio bogatiji trkački paket i ovoliko propratnih sadržaja.

Ljubica Papić (7. mesto na 10 km) zagreva publiku.

Bogata oprema trke i ravna staza

Naime, u stratnom paketu su nas sačekali aktivna majica, bonovi za bazen i ručak nakon trke, ovsena kaša i testenina, jabuka, energetsko piće, pa čak i nešto što se retko viđa – čarape i sportski rukavi!

Čarape su pre svega simpatičan detalj, s obzirom na to da su Kruševljani poznati kao Čarapani, ali i rukavi su vrlo koristan deo trkačke orpeme. Šta reći, osim, svaka čast za ideju!

Ovu trku je takođe bilo moguće pratiti uživo, a okrepa je bila raznovrsna i česta. Voda je, na moje oduševljenje, bila hladna na svakoj okrepi, što je veoma važan detalj, s obzirom na to da je juče u Kruševcu osvanuo veoma topao dan za sredinu marta, sa preko 25 C.

Mladi volonteri, bolničari i policija – preko 200njih ukupno – bili su na visini zadatka i ovom prilikom bih svima zahvalio na trudu!

Sama staza je bila skoro potpuno ravna, odlično obeležena i atraktivna, opisujući krug oko centra.

Nakon trke, dvadeset fizioterapeuta je stajalo na raspolaganju umornim trkačima, a ni kulturni aspekt nije bio zapostavljen – koje hteo, mogao je da poseti lokalni muzej i sazna nešto više o istoriji grada.

Ove godine je zabeležen i rekordan broj takmičara (nešto manje od 1.000!) a što se razultata tiče, na stazi se vodila lavovska borba.

Najbrže i najbrži?

U polumaratonu u muškoj kategoriji, prvo mesto je osvojio poznati dugoprugaš iz BIH, Alija Imamović (1:18:00), sa samo sekundom prednosti ispred Aleksandra Adžića iz Beograda! (1:18:01). Treće mesto je pripalo najboljem kruševačkom maratoncu, sjajnom Nenadu Živkoviću (1:20.37).

Kod žena, prva je stigla naša poznata atletičarka, Teodora Simović iz Novog Pazara, (1:21:54), dok su drugo i treće mesto zauzele odlična Radmila Đurović iz Crvene zvezde (1:23:51) i Sandra Uzelac iz Beograda (1:37:13).

Pobednici polumaratona: Alija Imamović i Teodora Simović.

Ništa manje zanimljivo nije bilo ni na trci na 10 km. Prvo mesto zauzeo je fantastični Milan Mitrović iz Užica (0:31:49), drugo junior Miloš Malešević (0:32:27), dok je treći bio Ognjen Stojanović (0:32:46), jedan od najuspešnijih domaćih trijatlonaca i državni reprezenativac u ovoj disciplini!

I kod dama se na 10 km takođe vodila velika borba. Trijumfovala je naša poznata trkačica Nataša Ćulafić iz Partizana, (0:38:55), sa samo 14 sekundi prednosti u odnosu na Katarinu Pohlod iz ARK Fruška Gora, (0:39:09), dok je treće mesto zauzela Ivana Živković iz OAK Beograd, sa samo dve sekunde slabijim vremenom! (0:39:11).

Pobednici trke na 10 k: Milan Mitrović i Nataša Ćulafić.

Nakon trke sam pričao sa dosta ljudi i u nastavku teksta vam prenosim utiske onih do čijih izjava sam uspeo najbrže da dođem – organizatora trke Seniše Gašića, osvajača trećeg mesta na 10 km, Ognjena Stojanovića, i  glavnog menadžera BRC-a, Dragoljuba Milosavljevića.

Start trke zadovoljstva za rekreatice na 5 km i trke „Dečji osmeh“, koje su prethodile glavnim trkama.

Seniša Gašić je o trci izjavio sledeće:

Osmeh sve govori ! Hvala vam na prazniku trčanja ! Hvala vam za svaki osmeh ! U nedelju je Kruševac bio centar sveta pozitivne energije !

4.Kruševački Generali polumaraton je više od obične trke jer je svi vi koji dođete načinite posebnom, svaki trenutak, korak, metar , kilometar je pobeda, magija koju mogu da stvore samo trkači, vitezovi savremenog doba, ljudi kojimelju kilometre i pretvaraju u sreću!

Svi ste zaslužni što sam u nedelju bio najsrećniji čovek na svetu dok sam gledao reku ljudi koja juri od spomenika Kosovskim junacima i gubi se tamo prema fontani dok još nisu svi ni prešli startnu liniju.

To je reka koja nosi bujicu emocija, sreće, radosti i jedan grad pretvara u centar sveta pozitivne energije! Vidimo se u trećoj nedelji avgusta na 4. Noćnom Kruševačkom polumaratonu !

Seniša Gašić: osmeh sve govori.

Ognjen Stojanović:

Jučerašnji dan je čist dokaz, bar meni, o uticaju psihe na performanse. Iako 32:40 min nikako nije vreme za hvaljenje, uzimajući u obzir sve okolnosti ove godine to vreme je odlično.

Naime u 2019.imam dva jača treninga trčanja – jedan 5. januara i jedan u četvrtak 14. marta,3 dana pred trku. U 2019. sam do juče imao istrčanih 214 km – kilometražu koju neki trkači otrče u manje od 10 dana.

Međutim odavno sam uvideo da se na dan trke medalje dele onima koji najbrže dođu od tačke A do tačke B, a ne onima koji u dnevnik upišu najviše kilometara.

Iako nije bilo ni malo racionalno da očekujem dobru trku, ja sam bio ubeđen da ću trčati odlično tj. brže od onoga što”bi trebalo” sa tom kilometražom i odsustvom jakih trčanja.

Jednostavno se u toku cele zime akumulirala mentalna snaga i motivacija koja je trenutno kao tempirana bomba. Znao sam da nisam spreman za ozbiljnih 10 km, ali sam zato psihički 100% bio pripremljen za agoniju i bol za koje sam znao da će da napadnu pre ili kasnije.

Krenuli smo trku dosta pametno, bez naglog starta, na oko 3:15 – 3:17 min/km i do 5.7 km sam se osećao zaista kontrolisano na tom ritmu u grupi šestorice (Malešević,Stošić, Segedi, Živanović, Krstić i ja).

Tada na okrepi gubim 4-5″ kada sam uzimao svoju flašicu zbog gužve volontera. Izgubio sam priključak grupe i morao sam naglo da ubrzam i trčim 45″ od3:00 – 3:08 min/km dok ih nisam stigao. Tako da od 6. kilometra kreće prava borba jer su tada noge postale krute i teške i to ubrzanje me je koštalo.

Nisam posustajao na blage promene i prvo je Segedi popustio (Živanović je nešto ranije odustao), potom Krstić (koji je izgubio par sekundi jer je promašio okret), a zatim je Malešević pojačao i dvoumio sam se da li da pratim, ali bolje već bio toliko intezivan da bi to bio rizik potpunog pucanja.

Ostao sam sa Stošićem čekajući poslednjih 400 metara kada sam iznašao snage i pojačao na 2:30 – 2:40 min/km što sam održao dok se nisam odvojio i tako sam obezbedio bronzu.

Inače Mitrović je od početka trke sam trčao na vodećoj poziciji, zaista impresivno i ogroman napredak od prošle godine, tako da kapa dole za njegovu trku! Čestitke i mladom Maleševiću na trci, Stošiću na odličnoj borbi i svim ostalim takmičarima koji su trčali.

Ovo mi je 7. medalja na Državnim prvenstvima (treća na 10 km, pored dve u polumaratonu, jedne na 5 km i jedne na maratonu), tako da sam zahvaljujući mentalnoj snazi i iskustvu doneo prvu Državnu medalju za Belgrade Running Club

Ako se može izvući neka poruka iz ovog mog iskustva, ona je sigurno dobronameran savet atletičarima/atletičarkama da ne jure kilometre (osim ako cilj nisu rezultati koji su relevantni na Svetskoj dugoprugaškoj sceni) i da izbegavaju “prazne kilometre” koji služe samo potrošnji kalorija i jurenju X ili Y km nedeljno.

Trčanje je dosta stresno (mnogo stresnije od plivanja i vožnje bicikla) tako da trpe organizam, mišići, tetive, nervni sitem, pa i motivacija kao i sama tehnika trčanja jer se vrlo lako uočava loša biomehanika kod većine trkača koji puno trče (vuku noge, fali svežine i skočnosti, propadanje kukova, padanje ramena).

Npr .Lydiardov metod koji podrazumeva ogromnu bazu radi, ali samo za veoma talentovane i mentalno nadmoćne sportiste (i Japance :-)), tako da je moje skromno mišljenje da uvek treba početi od razumnih kilometraža, a onda kada npr. sportista dođe do 14 i po minuta na 5 km (žene na 16:30 – 17 min) i kada se dođe do 30-31 minuta na 10 km (žene na 35-36 min), onda je vreme da se proba i sa većim volumenom i intezitetom.

Jer ako sportista trči npr. 130 km nedeljno, a ne može ispod 15 min na 5 km u sred noći, ili ispod 31 min na 10 km, nešto ne štima (ako su mu to discipline).

Poštujem svačije mišljenje i svačiji rad, jer na kraju dana svi mi imamo isti cilj i vredno radimo ka tom cilju, ali trenirao sam u dosta zemalja i upoznao mnogo sportista zahvaljujući čemu sam i spoznao određene obrazce koji se ponavljaju.


“Odavno sam uvideo da se na dan trke medalje dele onima koji najbrže dođu od tačke A do tačke B, a ne onima koji u dnevnik upišu najviše kilometara.” O. S.

Dragoljub Milosavljević:

Kao učesnik, mogu da kažem da je bilo super, veliki trud je viđen. Malo toplija trka, ali na to se nije moglo uticati. Lepa staza i događaji oko nje.

Kao predstavnik BRC-a mogu da kažem da mi je drago što je je BRC postao državni vicešampion na 10k, Ognjen je sjajno trčao.

To je prva medalja ikada sa državnih prvenstava koja dolazi u BRC. Adžić je bio drugi na 21 k, što je fenomenalno. Momak koji je kao rekreativac krenuo u BRC-u sada ostvaruje sjajne rezultate i pobede.

Dragoljub Milosavljević, direktor BRC-a.

Hvala svima na sjajnom druženju i izjavama, ali to nije sve.

Očekujte još zanimljivih intervjua sa učesnicima Kruševačkog maratona narednih dana, samo na sajtu Trčanje.rs! NR