Connect with us

Hi, what are you looking for?

Trening

16 (ljutih) razloga zašto da trenirate sami

Najdeljeniji člank u februaru napisala nam je Anja Todorović. Volimo da vežbamo u društvu, ali ni trenirati sam nije toliko loše. Nekada i bolja opcija :)

Pre neki dan sam se čula sa najboljom drugaricom, kaže: “Ugojila sam se za ove praznike, moram da krenem da vežbam“. “Pa, to je divno, kreni u teretanu!, Ali, nemam sa kime… “.

Koliko puta ste do sada rešili da počnete da trenirate, ali ste spomislili “nemam sa kime”? Ovo je verovatno jedan od izgovora više da se zaobiđete trening.

Često srećem takve ljude i poželim da im navedem gomilu razloga zašto je bolje vežbati sam i sa svojim mislima.

  1. “Lakše je u dvoje”. Ne, nikako, krenite danas da trenirate i nemojte da tražite partnera zbog kog ćete odlagati trening. “Ne mogu danas, idem na slavu”. Hm, Mića krka danas, mogao bih i ja, počinjemo trening sutra!”.
  2. Poštovaćete svoje vreme. “Evo stižem za minut, zaglavila sam se u prevozu, majstor vozi k’o po jajima”!
  3. Ne morate nikoga da čekate da se odluči koja majica mu bolje stoji za trening. Navučete svoje prnje i počnete trening. “Ova ili ova?! Najbolje bez majice, tako nikada nećeš imati dilemu”.
  4. Nema ko da vas ometa u toku treninga i pametuje o vežbanju: “Znači, litre i litre mleka dnevno, znači, plazma, znači jaja…,znači, sjaši”.
  5. Nemate sa kime da se takmičite osim sa samim sobom – što je u suštini najteže, i zato ste u prednosti.
  6. Nema ko da vas demotiviše kada kuka što ne može da uradi dva skleka: “Joj, čekaj, ne mogu više, slomila sam kičmu”.
  7. Ne morate da slušate ničije životne priče u pauzama između treninga. Zapravo, došli ste da se oslobodite glupih misli, a ne da ih slušate. “Opet mi crk’o bojler, ne znam šta ću više s njim!”
  8. Nema ko da vam odvlači pažnju komentarima o tuđim zadnjicama i grudima dok trenirate. Vidite to i sami.
  9. Niko vam ne pravi raspored koja je sledeća vežba na redu.
  10. Uvek možete da ostanete koliko želite, ne morate da prekinete trening zato što vaš kolega mora kući da odgleda poslednju epizodu Sulejmana: “Danas Hurem saznaje ko mu je majka! Požuri!”
  11. Ne morate nikome da pozajmljujete svoj peškir i vodu: “Uf, crkoh žedan, daj loma te vode!”
  12. Ako ste završili trening ne morate da čekate nekoga da uradi još jednu seriju. “…125, 124…98…”.
  13. Kada ste završili ne morate da čekate da se vaš drugar ispozdravlja sa pola teretane: “Pozdrav Mićo, ljubi te brat, aj’ pozdravi onu tvoju, idem da se javim Stevi dok sam tu”.
  14. Efikasno ćete potrošiti svojih sat vremena vežbanja – posvećeni samo sebi i svom telu.
  15. Niko vam ne određuje tempo. “Pa, čekaj me, jel’ trčimo zajedno ili bežis od mene?” U ovom slučaju počnite da bežite.
  16. I što je najbitnije, kada sami probijete led, videćete koliko možete da uživate u treningu i lepim mislima koje on sa sobom nosi.

Na svu sreću, nikad nisam imala problem da treniram sama. Međutim, mnogo ljudi ima problem da se suoči sa sobom, pa sa samim tim i sa svojim treningom.

Kakvo je vaše iskustvo sa treniranjem u društvu?

32 Comments

32 Comments

  1. Милан Марјановић

    06.02.2013 at 08:26

    Текст без ових примера би био нула! :) Одлично!

    Не треба бити зависник туђе мотивације….

  2. Oktopus

    06.02.2013 at 08:54

    Sve stoji. Probao sam da trčim u društvu, krajnje simpatičnom mora se proznati, ali ipak je bolje sam. Druženje za druge prilike. Lep tekst taman da se relaksiram pre posla.

  3. Marko Milošević

    06.02.2013 at 11:05

    Opako tačne činjenice

  4. Veroljub Zmijanac

    06.02.2013 at 12:08

    Primeri su keva :))
    Mada nema bolje stvari od dobre ekipe za trčanje.

    p.s. kod plivanja nemamo ovih problema.

  5. ivana

    06.02.2013 at 13:33

    Nekada sam trcala sama, onda u grupi a sada kombinujem. Moram priznati da je ipak lakse trcati u grupi, ali kvalitetnije sam. Dok si sam, ne treniras samo misice vec i mozak i volju.

  6. Vlado_V

    06.02.2013 at 14:49

    Što se trčanja tiče, mislim da je mnogo bolje da se trči u društvu, vreme brže prođe, iako ja trčim sam. A što se teretane tiče, dok nisam počeo da treniram sam, nije bilo rezultata :)

  7. Draganita

    06.02.2013 at 15:01

    Volim da trčim u društvu, ali nema ništa lepše nego kad ustaneš, samo navučeš patike i istrčiš na trening :) Nema čekanja, nema usklađivanja tempa i dužine, ideš koliko ti se ide i vratiš se direktno kući :)

  8. Igor Extreme

    06.02.2013 at 17:34

    Odlican tekst,sasvim na mestu.Imam priliku da gledam ljude po teretani svaki dan,i zaista,Anja je u pravu kada je napisala “Nemate sa kime da se takmičite osim sa samim sobom – što je u suštini najteže, i zato ste u prednosti.”

  9. guest

    06.02.2013 at 17:41

    FREEDOM or nothing…FREEEEEEEDOM!!!!!!!!!!!!

    • guest

      20.02.2013 at 16:22

      ser Zile fon Stuka je potpuno u pravu,trcanje u grupi ponekad izgleda kao u krdu ovaca tako da je individualno bolje za deonice do 15 km…

      • guest

        21.02.2013 at 18:55

        da se nadovezem oko price u vezi BG.maratona,2003.sam to oko 30 km pitao na okrepnoj stanici imate li nesto slatko,covek me pogleda belo kao da sam pitao imate li wiski…2oo8.u jurija Gagarina negde oko35.km na okrepnoj stanici,stolu videh sportsko pice u flasici,krenem da uzmem,kad redar se prodere kao da ste dzukela a ne registrovani takmicar u maratonu

        • nion

          21.02.2013 at 20:32

          ja sam samo jednom trcao Bg(HM)(puna kapa)a ti si trcao 2put ocekujes ???

  10. Damir

    06.02.2013 at 20:09

    Najlepse je u drustvu, a ako nesto propustis u treningu, nadoknadi sam, posle zajednickog treninga.

  11. Ser Žile Fon Štuka

    06.02.2013 at 23:07

    Ако нешто мрзим то је трчање у групи,гомила неспособњаковића који ми се уплићу у ноге и из неког само њима знаног разлога уместо да мало развуку групу они се групишу и скупљају,малтене се додирују раменима.Све деонице испод 15км треба трчати без друштва,деонице изнад те километраже,рецимо полумаратонске ипак треба трчати у друштву,то даје неку психолошку снагу.

  12. Saša Vukojević

    07.02.2013 at 13:34

    Одличан текст!

  13. zagorilla

    13.02.2013 at 12:10

    super su vam tekstovi :) :*

  14. tijana

    15.02.2013 at 23:54

    podrzavam

  15. Sanja Ilic

    04.04.2013 at 12:46

    Ma najbolje je kad si sam: sam odredis svoj tempo, vreme uskladis sa svojim obavezama i sam odredis termin kad ces trenirati, ne zavisis ni od koga. Meni je super kad treniram sama, ne sabotira me i ne usporava niko. To mi dodje kao dnevni (a i svakome treba da bude osobeni) ritual ;)

  16. nja nja nja

    13.04.2013 at 14:15

    Posle ovog teksta necu se druziti ni sa kim :P Salim se, u drustvu jeste lepse trenirati, ali u podsvesti, hteli mi to ili ne, imamo osecaj da se takmicimo.. sto nije dobro! A za sam uticaj treninga je najbolje trenirati sam ! ;)

  17. paki

    13.04.2013 at 18:34

    Svi pricate o tome kako vas neko usporava kada trcite u drustvu. Ili trcite sa pogresnim ljudima ili ste profesionalci. Ja trcim sam, lepo mi je, ali mi je ocajno potreban neko spremniji od mene malo da me pogura. Barem par zajednickih trcanja.

  18. Aca

    03.07.2013 at 14:39

    Ања, свака ти је на месту!!!

  19. profesmor

    09.09.2013 at 13:53

    Nas nekoliko koji se bavimo irskim plesom smo, u okviru priprema za takmičenje, poslednjih par nedelja krenuli sa vanrednim kondicionim treninzima, i svi se slažemo da to ne bismo radili da smo sami sa sobom, nego nas društvo motiviše. Ruku na srce, jako dobro se znamo i radimo manje-više istim intenzitetom.

    U svakom slučaju, rekao bih da dobro društvo svakako znači, i da pogura da se radi intenzivnije i da doda na osećaju odgovornosti da se dođe i odradi svoje.

    Mada priznajem da dok trčimo nosim slušalice :)))))))

  20. Filip

    05.11.2013 at 11:00

    Sve je to tačno kada se uzme u obzir da se trenira sa nekim ko to nije shvatio ozbiljno kao i vi. Ali kada nađete nekog ko je spreman da radi i da ispoštuje svaki trening kako treba, opravši pod ili šta već svojim znojem, e to je onda super stvar.

  21. Marija Pivaš

    10.12.2013 at 06:01

    ovo je tako dobar tekst i smatram da svi treba da ga procitaju, ovo pisem i obracam se devojkama, IDITE SAME U TERETANU! ne treba vam partner, necete se posvetiti vezbanju kada ste sa najboljom drugaricom, vec druzenju, a za to se ne placa teretani!! sami odredjujte svoje termine i planirajte sta cete i kako da radite, u ostalom sta ima da pisem toliko, devojka je objasnila u tekstu :)

  22. Filip

    03.01.2014 at 11:56

    Treniranje u društvu (pogotovo trčanje) dolazi u obzir samo ako ta osoba sa kojom trenirate može i planira da istrči isto koliko i vi, istim tempom, u suprotnom taj zajednički trening nema svrhu.

  23. Bojan Milovic

    03.01.2014 at 20:24

    Ја трчим сам да бих слободно размишљао (:

    • Filip

      03.01.2014 at 23:07

      Jedna od poenti trčanja je valjda da se opustiš i ne razmišljaš apsolutno ni o čemu, da odmoriš mozak na neko vreme… mada kapiram te, i meni se desi da u toku trčanja uđem baš u neko analiziranje svega i svačega. :D

  24. dysback

    04.01.2014 at 00:05

    Najbolja stvar kod trčanja je to što ti ne treba ni lopta ni pumpa ni reketa ni šarafcinger … , ništa. Samo se obuješ i eventuano, ako je hladno, obučeš. Ne treba ti prevoz. Počneš ispred kuće i završiš ispred kuće. Još bolje je što ne trebaš moliti nikoga da ide s tobom. Prije par godina sam imao dogovoren termin za košarku. Samo smo se 2 puta uspjeli svi iskupiti. Nekoliko puta smo telefonom uspjeli umoliti druge da igraju i na kraju smo odustali. Od tada se bavim isključivo trčanjem. LIkovi koji nisu trčali kažu da je dosadno. Kad trčim, ja se potpuno isključim iz stvarnosti. Za mene postoje samo kilometri, minute i priroda ili neki drugi predjeli kroz koje trčim. Ne nedostaje mi partner a pogotovo ako ne trči isti tempo ili dužinu kao ja. Ne treba mi neko ko će odustati u zadnji tren. Obično ne planiram kad ću trčati nego odlučujem u posljednji tren kada mi se ukaže prilika. Tada je i nezgodno nekoga nagovoriti da ide sa mnom. Poslije većine treninga se osjećam veličanstveno bez obzira na postignuti rezultat.

  25. Mirela Jeremic

    26.02.2014 at 16:05

    A mogao bi da padne i neki tekst za nas koji ne mogu da treniraju u drustvu :-) mozda to spada u neku drugu tematiku ali dobro i ovo je bilo lepo za citanje. hvala

  26. VALTER

    13.05.2014 at 18:04

    Jako poucno.
    Od sutra idem sam na trcanje. Mozda se nesto i upeca. Onda opet nisam sam, i to tako ide u krug.
    Svi mi pocinjemo sami trenirati. Kasnije se taj broj povecava i postaje jako zanimljivo, jer deset sportista ima deset prica razlicitih.
    Obzirom da se trce vece dionice. Nekada i po par sati, nije lose imati nekoga za pricu.
    U teretanama je drugacije. Tu se moze trenirati sam radi boljeg uspjeha.

    a

Uključi se u diskusiju

Povezani članci