Kada pomislimo na zdravu ishranu, prvo nam na pamet padaju sveže voće i povrće. Surfujući internetom ili listajući novine u potrazi za savetima vezanim za ishranu, neretko nailazimo na fraze: „doktori savetuju unos voća i povrća“ ili „sveže voće i povrće jačaju vaš imunitet“ i sl. Istina, oni su odličan izvor najvažnijih vitamina i minerala neophodnih za normalno funkcionisanje našeg organizma. Međutim, da li nas „najzdravije“ voće i povrće može potencijalno izložiti i nekim zdravstvenim rizicima?
Radna grupa za životnu sredinu (The Environmental Working Group – EWG), je američka neprofitna organizacija koja se, kao što joj ime govori, više od dve decenije bavi zaštitom životne sredine. Možda ste upoznati sa njihovim čuvenim listama „Dirty dozen“ (Prljavih desetak) i „Clean Fifteen“ (Čistih petnaest).
2018. godine sproveli su testiranje na 40.000 velikom uzorku 48 vrsta voća i povrća, a rezultati su tužni. Čak 70% ukupno ispitanih uzoraka sadržalo je bar jednu vrstu pesticida, a pronađeno je oko 230 različitih vrsta pesticida i proizvoda za razgradnju pesticida.
Koliko su „zli“ pesticidi?
Iako je agrikultura poslednjih 20 godina očišćena od najozloglašenijih pesticida koji su predstavljali ozbiljnu pretnju našem zdravlju, oni koji su ostali u upotrebi (kao što je organofosfatni insekticid), nisu sasvim bezazleni.
Kako se u EWG izveštaju za ovu godinu navodi, neka istraživanja pokazuju vezu između smanjenog fertiliteta (i kod muškaraca i kod žena) i povećanog unosa namirnica sa pesticidima, dok neka longitudinalna istraživanja započeta 1990-ih rađena na deci pokazuju da izlaganje organofosfatima prouzrokuje manja ali trajna oštećenja na mozgu i nervnom sistemu deteta.
Najprljavije voće i povrće – Prljavih desetak
(Podaci iz 2018-e)
Oskara za „najprljavije voće“ ove godine odnele su jagode! One su ujedno i prve na listi „Prljavih deset“, a titulu brane već treću godinu za redom (pre toga su na tronu bile jabuke). Jedan uzorak jagoda sadržao je čak 22 ostatka pesticida, a trećina ispitanih jagoda sadržala je 10 i više pesticida.
Drugi na listi je Popajev čarobni spanać. Mitovi o spanaću se već godinama ruše, ali nismo očekivali da će se ovako visoko kotirati na ovoj ozloglašenoj listi. Čak 97% od ispitanog uzorka sadržalo je ostatke pesticida.
U blizu 94% uzorka nektarina pronađeno je dva ili više pesticida, a na jednom od uzoraka pronađeno ih je 15. Sasvim dovoljno da se nektarine nađu na trećem mestu ove liste.
Jabuke su ove godine, srećom, pale na četvrto mesto. 90% ispitanih jabuka sadržalo je pesticide, a 80% ih je sadržalo difenilamin koji je zabranjen u Evropi. Ura za Evropu!
Na petom mestu ove godine našlo se grožđe sa prosečnih pet pesticida po uzorku. Breskve su na šestom mestu sa četiri pesticida u proseku (mada su na skoro 99% ukupnog uzorka pronađeni ostaci pesticida). Trešnje, koje u 30% slučajeva sadrže iprodion, izazivač raka, takođe zabranjen u Evropi, sedme su najprljavije namirnice na ovoj listi. Osmo mesto pripalo je kruškama, sledi ih paradajz, a za njim celer, krompir i slatka paprika.
Kako stvari stoje, imamo sreće što smo geografski u Evropi 🙂
No ne treba da očajavamo, ovim istraživanjem je, kako smo naveli, obuhvaćeno 48 vrsta voća i povrća, a oni na samom dnu liste se smatraju najzdravijim tj. najčistijim voćem i povrćem.
Čistih petnaest – na ovo voće i povrće slobodno navalite
Iako vas možda smara da gledate u pasulj kada je avokado zreo, možda bi trebalo da usavršite ovu veštinu jer se upravo avokado nalazi na prvom mestu „čiste liste“. Od ukupno 360 testiranih avokada, samo na jednom je pronađen ostatak pesticida.
Kukuruz je na drugom mestu sa 2% uzorka na kome su pronađeni tragovi pesticida. 90% ispitanih ananasa pokazalo se „čistim“, a i ovi „prljavi“ su imali mali broj različitih pesticida na sebi, što je ananasu donelo treće mesto na ovoj listi.
Slede kupus, crni luk, zamrznuti grašak, papaja, špargla, mango, plavi patlidžan, „ananas dinja“, kivi, dinja, karfiol i brokoli.
Dakle, nije sve tako crno, šta više, prilično je šarena ova ponuda voća i povrća sa malo ili nimalo pesticida u/na sebi.
Naravno, nećemo se odreći namirnica sa prve liste. Iako se nekih pesticide nije moguće otarasiti, najveći broj njih se može ukloniti temeljnim pranjem voća i povrća pre upotrebe, kao i ljuštenjem kore, ukoliko ih voće tj. povrće poseduje, jer se pesticidi uglavnom na njoj zadržavaju.
A ako voda ne pomaže:
Najbolji način da se zaštitimo od pesticida je da imamo sopstvenu baštu i voćnjak. Kako to nije izvodljivo za svakog od nas, postoji par trikova kao efikasno oprati kupovno voće i povrće.
Sirće – rastvor jestivog sirćeta i vode u razmeri 1:9 je idealan čišćenje voća i povrća sa korom. Sve što je potrebno je da se namirnice potope na par minuta u ovaj rastvor, izvade, isperu pod mlazom vode i spremne su za jelo. Ova metoda ipak nije adekvatna za bobičasto voće jer kiselina lako nagriza njegovu tanku opnu i prodire u njega.
Soda bikarbona – kupljena u apoteci idealna je za čišćenje lisnatog povrća i bobičastog voća. Potopite voće ili povrće u vodu u koju ste dodali kašiku sode bikarbone i pustite da odstoji 20ak minuta. Isperite pod mlazom hladne vode i uživajte.
Zeolit – obavezno ga nabavljajte od proverenih proizvođača. Rastvorite dve kašike zeolita u dve šolje vode i potopite voće/povrće. Nakon 20 min dobro ga isperite i spremno je za upotrebu.
Kod nas ne postoji nezavisno telo koje radi ovakva istraživanja, tako da nam ne preostaje ništa drugo nego da verujemo fitosanitarnoj inspekciji Ministarstva poljoprivrede Srbije koja je zadužena za kontrolu kvaliteta voća i povrća koje se nalaze na našem tržištu.
