Pre dve godine objavljena je autobiografska knjiga „Maratonac“, godinu dana nakon filma „Otvorenih očiju“ u režiji Marka Novakovića. Materijal za taj dokumentarni film o Goranu Nikoliću, baš kao i za deo knjige, je samo jedan od trkačkih podviga tada pedesetogodišnjeg maratonca koji je 2016. napravio novi rekord za „Ginisovu knjigu rekorda“ istrčavši 55 maratonskih trka za 55 uzastopnih dana.
Ono što je postigao 2019. pak prevazilazi i taj podvig, u smislu izdržljivosti i obima, a to su 77 maratona u 77 dana.
Ali, ono što je važno napomenuti, ideja Gorana Nikolića nije samopromocija ili pokušaj probijanja sopstvenih granica, već skretanje pažnje na jedan drugi društveni momenat. Uključenost osoba sa invaliditetom u društveni život zajednice, kao i njihovi potencijali, koji se posredstvom sporta ostvaruju.
Ovo nije knjiga (samo) za trkače
Goran je neko ko, čini mi se, živi svoj potencijal. I sam je slabovid, sportista od mladih dana, humanitarac, porodičan čovek, ali pre svega čovek od ideja i akcije! Od pokretanja đačkog štrajka, preko organizovanja fudbalskih mečeva za klince u kraju, tandem biciklizam, golbal tim, trčanje maratona, rad sa mladima, borba za osnivanje centra „Iskra“ u Kragujevcu – sve su to delići aktivizma i hobija koji su prerasli u zanimanje.
Nisam lično upoznala gospodina Nikolića, ali ne sumnjam da je većina vas koji ovo čitate u prilici da naleti na njega makar na stazi, kojima trči skoro svakog dana, negde. U Kragujevcu, po celoj bivšoj Jugi ili na drugom kontinentu. Pošaljite mu pozdrave od čitateljke!
To je to, Goran Nikolić je za mene i pisac, mada verujem da se nikada ne bi ovako predstavio. U knjizi, na nekih 160 strana, provešće vas kroz sve etape svog života, gde svaka predstavlja zapravo opis stanja u našem društvu i toga kako se prema inkluziji osoba sa invaliditetom u poslednjih 40 godina odnosilo. Roman, koji sadrži toliko zapleta, toliko ličnog i toliko otvorenosti, naravno da sadrži i priče o prijateljstvima, ljubavi i greškama.
Naučila sam nešto novo, smejala sam se u više navrata (npr. kada autor objašnjava kako je za vreme školskih dana vodio svoje drugare iz Zemuna na fudbalsku utakmicu), prepoznala likove koji se pominju…
Ali da ne davim o ličnom utisku, molim vas da pročitate knjigu da bismo mogli da dalje diskutujemo.
Ako ste je pročitali, smesta je poklonite još nekome, i nemojte da je neko pomislio da je ovo knjiga za trkače!
Trkači će svakako pronaći ono što ih zanima u ovoj knjizi, ali svi ostali sportisti ili nesportisti treba da je pročitaju – namenjena je upravo – svima. Iako je u knjižarama drže pod kategorijom sport ili trčanje, to je samo jedan od motiva.
Ako ste u potrazi za još nekim „trkačkim štivom“ proverite da li ste prešli ovu listu: Knjige o trčanju – must read 2017
Pa šta je onda problem sa „Maratoncem“?
Čita se previše brzo! Stalno vas vuče da vidite šta se dešava onda. Šta dalje. I tako preletite stotinak strana.
Pišem ovo dok nisam još završila poslednje poglavlje, bojim se razočaranja (ako ste ikada zaklopili knjigu i osetili žal što je tu kraj onda znate o čemu pričam).
Pošto je sada vreme kada posle 17h svoje outdoor aktivnosti menjamo za sve ono što možemo kod kuće (tako je i meni uostalom knjiga stigla na red) – preporučujem i knjigu (može da se naruči online) i film koji je besplatan (youtube stream ispod). Film dokumentuje 55 maratona koje je Goran istrčao uzastopce u toku tih 55 dana, i to kroz Srbiju, BiH, Crnu Goru.
Kao ljubitelj knjige, mnogo više nego filma, nadam se nastavku…
O najnovijim poduhvatima informišite se na sajtu: https://gorannikolic.net/
