Verujem da su blagosloveni oni ljudi koji u svojoj mladosti otkriju šta ih čini srećnim i na koji
način mogu da razbistre sopstvene misli na pozitivan i zdrav način.
Do pre par meseci sam mislila je samo muzika ta koja može da mi popravi raspoloženje i da
mi pokrene elan, ali sam se na moju veliku sreću susrela sa sopstvenim strahom i počela sam
da trčim.
Strah je datirao iz doba osnovne škole kada smo imali sadistu umesto nastavnika
fizičkog koji nije imao za razumevanja ni za devojčice na poštedi ni za malo gojazniju decu
kojima se butine često ojedu.
Tako da u aprilu kako sam ušla u program škole trčanja, suočila sam se sa svojim velikim strahom, a blago je reći da sam mrzela trčanje.
Ali kao i za mnogestvari u životu, naučila sam da moram da nateram sebe da radim stvari koje ne volim a za kojesam svesna da su dobre za mene.
Dala sam šansu trčanju. Početak je bio težak, prvih 200m sam jedva nadisala. Uz vežbe snage koje su bile izuzetno korisne i uz savete naših izuzetnih trenera, uspela sam da savladam tehniku disanja i da nađem tempo trčanja koji mi daje šansu da istrčim zadate deonice.
Kilogrami dole, tempo gore!
Svakako, na početku sam bila neverovatno spora, (treba trčati sa 20kg viška) završavala sam deonice uvek poslednja ali se nisam obazirala na to previše, bilo mi je bitno da ne stajem i da istrčim do kraja.
Vremenom kako su meseci prolazili a deonice se povećavale, povećala se i moja fizička spremnost a i smanjio se broj kilograma pa sam uspevala da povećam brzinu i oborim svoje rekorde iznova i iznova.
Nakon šest meseci redovnog odlaska na časove škole trčanja odlučila sam da se svojim timom „Fit
Complete“ i Školom trčanja Futog prijavim na svoju prvu trku, premda nisam bila dovoljno hrabra a možda sam i svesna da još nisam spremna za polumaraton, prijavila sam se za trku zdravlja od 5km i
postigla sam svoj rekord od 33 minuta, sasvim sam zadovoljna razultatom naravno.
Nisam znala šta da očekujem na maratonu, ali sam se prijatno iznenadila jer je organizacija u Apatinu
bila odlična i kao trkač osećala sam se bezbedno, zbrinuto i ugošćeno, vrlo rado ću i sledeće
godine biti učesnik nadam se na trci od 21km.
Od osobe koja nije podnosila ni reč „trčanje“ sada sam veliki obožavalac trčanja, koji trpi
kišu, hladnoću i tropske vreline a da je pri tom uvek osmeh na licu. Trčanje je sada jedan veliki
deo mog života i nadam se da će škola trčanja nastaviti sa radom jer je mnogo zabavnije trčati
po dobro osmišljenom programu sa sjajnom ekipom pozitivnih ljudi.
Fotografija nakon trčanja po žestokoj oluji, borili smo se sa munjama i gromovima, iskustvo koje
nema cenu ☺
Autorka: Bojana Savićević
Prolećna Škola trčanja Srbija realizuje se širom Srbije i u Zvorniku!
Zimska škola biće realizovana u Subotici, Novom Sadu, Kikindi, Sremskoj Mitrovici, Šapcu, Zvornikui Zrenjaninu .
Počinje u decembru!
[button color=“green“ size=“big“ alignment=“none“ rel=“follow“ openin=“samewindow“ url=“https://trcanje.rs/skolatrcanja/“]PRIJAVI SE[/button]
