Stiglo je leto. Sunce sija, cveće cveta, ptičice cvrkuću.Ustaješ u pet ujutru, uzimaš svoj omiljeni izotonik, navlačiš podrndane patike u kojima si već prevalio i previše kilometara.
Iskradaš se na vrhovima prstiju kako ne bi probudio ukućane i krećeš da odradiš “dužinu”.
Tvoja omiljena staza, nema vozila, nema pobesnelih pasa lutalica koji bi da te gricnu za petu. Vazduh je prijatno svež i ti ga uvlačiš punim plućima.
Sve brige od juče nestaju u hipu i ti čuješ samo bat svojih koraka. Ubijaš lako prvi kilometar. Nikakvih poteškoća, nikakvih problema. Prolazno vreme na petom je savršeno. Odlično,bpomisliš, to je to, u pravom si ritmu. Na desetom kilometru imaš personal best. Zadovoljan si sobom, a onda,pravo ni od kuda – kineš.
OK, juče me je uhvatila promaja, tešiš sebe, sigurno je zbog toga. Nastavljaš dalje. ali ne uspevaš da pretrčiš ni desetak metara, a sve se ponavlja. I još jednom, i još jednom, i još jednom… Ukupno petnaest puta, uspevaš onako presamićen u struku da prebrojiš. Oči su ti crvene, peku te i svrbe. Nos je u potpunosti zapušen i dišeš na usta. Ništa od dužine, ništa od ličnog rekorda. Ponovo se dogodilo. Trening je za tebe završen.
Alergija na polen
Uzalud ćeš narednih dana piti tople čajeve (iako je napolju 35 u hladu), mućkati fervekse, kljukati se vitaminima. Zalud će tvoja devojka bditi nad tobom, nameštati ti jastuk kako bi ti bilo udobnije i iščuđavati se kako si dođavola uspeo da zaradiš kijavicu usred leta. Zalud će ti majka kuvati pileću juhu i savetovati da se okaneš trčanja, jer bi mogao da zaradiš upalu pluća. Ništa ti neće pomoći. Znaš da je mesec jul. Znaš da je sezona cvetanja ambrozije. Znaš da si alergičan na njen polen.
Možda će ti sutradan već biti znatno bolje. A možda će proći i desetak dana. Ponekad ćeš se osećati polomljeno, iscrpljeno, bezvoljno. Nos će ti gotovo po pravilu svakog jutra biti zapušen. Oči će ti često suziti. Možda ćeš i kašljati do zacenjivanja.
Naravno, pridržavaćeš se izvesnih preventivnih mera – držaćeš zatvorene prozore, nećeš izlaziti u prirodu, tuširaćeš se nekoliko puta dnevno, redovno ćeš usisavati spavaću sobu… I nadaćeš se da je najgore prošlo.
Podrazumeva se da se nećeš odreći trčanja. Ali ćeš birati druge staze, i drugo vreme. Trudićeš se da to bude nakon kiše, jer je tada koncentracija polena manja. I da, možda nećeš tokom ovog leta napraviti personal best, ali neka te to ne uznemiri. Čekaće Oktobar i pozna jesen. Tada ćeš dati sve od sebe i skinuti već jednom taj prokleti rekord.
