Danas je godinu dana, kako sam doneo tu odluku, neki su rekli najpametniju u mom životu. I ako se ne mogu složiti sa tim, neminovna je činjenica da je ta odluka sa sobom povukla gomilu nekih drugih, isto tako pametnih odluka. Radio sam stvari koje nisam mogao ranije, bio sam na mestima na koja ne bih otišao kao aktivan pušač (mentalno i fizički) i pored tog zdravstvenog benefita imao sam čast upoznati gomilu vas, gotivnih ljudi.
Navoditi na promenu nikada nije bio najzahvalniji posao koji postoji, i ako se mora birati pozicija tog tipa, pre bi bio dijagonalno suprotno od zahvalnog, al ću se ja ipak okušati u toj disciplini u narednih par redova, pa srećno i vama, koji čitate ovo i meni od koga se očekuje da popunim ovu belinu ispod, kad već počeh, koju vi uz malo sreće nikada nećete videti.
Internet, lekari, roditelji (?), drugarice nepušači, drugovi sportisti, obrazovni kadar i baba sa sela su sigurno navodili tone razloga zbog kojih je pušenje loše za skoro svaki aspekt tvog života. Rekoh skoro svaki? Jednom kad shvatiš da ti pušenje nije faktor od ikakvog značaja u ojačavanju socijalnog sebe, onda možeš reći u svim faktorima. Ja mogu sve to da ponovim, neke da prećutim, možda da dodam još neki iz prve ruke, ali time zasigurno ne bih bio stavljen u neku prometejsku lisu, kao izumitelj vatre, a sa vatrom i tople vode. Al ipak, samo da zagolicam maštu budućeg nepušača rećiću da je neverovatno iskustvo spoznavanje prostranosti svojih džepova, kao i to da ćeš imati više kinte i da ćeš duže živeti.
Valjalo bi, neko pametan, da razbije brend o ostavljanju pljuga koji je stvoren od strane pušača, bivših i sadašnjih i tom čini prosto prići bez tolike buke, cike i vike. Pogledaj istini u oči i skapiraj da ostavljanje cigara nije nadljudski čin, da je sva ta priča o tome kako je teško bataliti pušenje neosnovana i potpuno nepotrebna. Naravno, i ja sam trubio na sve strane da sam batalio cigare (prvih par dana), neki ljudi iz moje bliske okoline mi nisu verovali (crkli da bog da), jer je to nešto novo, zaniljivo i strano – trebalo mi je vremena da se setim kako je to biti ne pušač, ali kad je taj prvi talas frke prošao onda samo kad te neko pita na ulici da li imaš upaljač ti mahneš glavom i kažeš da ne pušiš.
No, da se vratimo na prvobitnu misao, čin ostavljanja pljuga je maksimalno preuveličan- neporebno i neosnovano, na pitanje zašto je to tako, ja nemam odgovor ali imam predpostavku ili dve. Zloba je u ogromnoj koncetraciji u odnosu između sadašnjih i novonastalih nepušača, retko na svesnom nivou, al nije da se nije viđalo, dupla negacija, i taman misliš da si se izvukao iz to klinča, spustiš gard i tras, opalite nepušač, verbalnom opaskom po sred nosa, đubre je namirisalo tvoju nespremnost.
Hm, pitam li se da li je ovo zadnje bilo dovoljno jasno? Glup primer, pušač će te nuditi cigarama- malo iz zeke, malo iz zbilje, a apsolutni antipušač će ti popovati kako si sad prešao na pravu stranu i ponašaće se kao čuvar te drevne mudrosti, koju on poseduje oduvek, čiji si ti ukus tek od skoro osetio, kako je to ne pušiti.
Veličanstvenost čina ostavljanja pušenja se svodi na prost princip: u realnom svetu, van glava jedne i druge i treće grupe, ti time što si batalio pljuge nisi ništa bolji čovek od onog koji idalje puši, time nisi dokazao da je tvoj karakter čvršći, veći ili šta već. To je, po nekom mom mišljenju, jako bitna stvaka za skapirati.
Volim da mislim, da nisam čovek sklon analogijama, ali ću sad napraviti jednu. Da sam živeo za vreme vladavine Bruce Lee-a i da sam u nekom trenutku, uz prisustvo novinara, lupio šamar njemu ili nekome ko liči na njega (dovoljno da se mediji zavaraju), do kraja mog života niko ne bi smeo da se kači samnom. Taj princip vidim i na ovoj temi, svim tim pričama o težini i grandioznosti se prikriva lakoća čina i ljudi se obeshrabruju i sakrivaju istinu. Lako je.
Evo kako sam ja to uradio: Od 6 am do 12 am sam popušio celu paklu, uz dve kafe sa nekim ljudima. Izvadio zadnju pljugu u pakli, naglas rekao ’ovo mi je zadnja pljuga’, popušio je i prestao da pušim. Zvuči idealno? Ha, evo kako bih ja to uradio, da mogu ponovo: u roku od 4-6 dana bih smanjivao pljuge, pušio koliko god manje, zvuči i jeste neverovatno teško ali poenta je da se smanji unos nikotina u organizam postepeno, da bi ublažio narkomansku krizu koja usleđuje i koja iako nije nepodnošljiva, nije nimalo prijatna. To bi mogao čak biti i savet za sve buduće nepušače, a kad sam se već drznuo da delim savete, mislim da je lakše ako kažeš svim ljudima da si ostavljaš cigare, svima do čijeg mišljenja ti je stalo, pa i ako bude frka neka, valjalo bi reč održati. Čim prođe 7 dana, sve postaje lakše, a sada, godinu dana kasnije, uz sve napore ne mogu da se setim ukusa duvana u svojim ustima.
Respica te, hominem te memento.
Uf, šta sam vam sve napisao sad, nisam ja ovo ovako zamislio. A ako batališ pljuge danas, onda za godinu dana zajedno obeležavamo godišnjicu.
Ako si budući nepušač sa još nekim pitanjem, slobodno ga baci na arsenije@aktivanzivot.com, ili još bolje pohvalom o bataljenju pljuga.
Hvala na pažnji.
28 komentara. Leave new
Svaka čast Arso, pokazao si gvozdenu volju. Eh, kada bi i neke druge osobe koje poznajem mogle tako da učine…
………………………………………..
Nisu pljuge ono što je važno,
bacite ih, zgužvajte ih snažno,
pogledajte istini u oči,
sad ste novi, ništa vas ne koči.
Skidam kapu. I tebi Arsenije, i svakom drugom ko stvarno ostavi pušenje.
Jedino zbog čega samo malo više „poštujem“ narkomane od pušača jeste to što oni uništavaju samo sebe (govorim o zdravlju prevashodno, ne i o tome šta čine svojim porodicama); dok je kod pušenja više nemoguće razdvojiti pušače od nepušača. Svi su pušači. Pa i ja. Iako za svojih 23 god. nisam probala ni jednom, ali bukvalno ni jednom ni da povučem dim. Ali uprkos tome sam primorana da, u prisustvu aktivnih pušača, i ja uvlačim dim, bez svoje volje. Tu vidim strašnu nepravdu. To ti je kao kada trudnica koja je, uz to i zavisnik od droge, na svet donese dete koje je zbog nje takođe zavisnik. A da to nije želelo, da ga niko ništa nije pitao. Jednostavno je tako.
Zato još jednom bravo Arsenije, ne samo što si sebe oslobodio tog poroka, već i druge ljude koji su, želeli to ili ne, u tvom prisustvu bili pasivni pušači.
Evo i ja da se pohvalim, moj „najveći“ porok je do sada bio Facebook, i baš sam pre par minuta obrisala profil, i biću ponosna ako i ja za godinu dana obeležim godišnjicu. Kada bolje razmislim, to je tu negde, u istom rangu kao i pušenje. Baš kao što si rekao: „Jednom kad shvatiš da ti pušenje nije faktor od ikakvog značaja u ojačavanju socijalnog sebe, onda možeš reći u svim faktorima.“
I još jednom svaka čast, i bilo bi lepo kada bi i ostali koji imaju problem, ne mora to da bude samo pušenje, već i BULIMIJA recimo, uradili nešto konkretno kako bi se izborili sa problemom, umesto kukanja i samosažaljevanja.
Bravo majstore!!!
Arsenije – POŠTOVANJE u svakom pogledu.
Budi ponosan na sebe i na svoje delo i uživaj u svom novom životu.
A ujedno evo i meni povoda da iznesem neka moja zapažanja i razmišljanja.
Zbog aktivnosti pušača stiče se utisak da smo i mi nepušači u istoj situaciji kao pušači, međutim nije tako. Pušači imaju filter na cigareti i procenat nikotina i ostalih otrova koji dobrovoljno unose u svoj organizam nekoliko puta je manji od one količine koju nepušači unose bitišući u društvu pušača.
Kapacitet pluća pušača je manji od kapaciteta pluća nepušača, tako i količina dima koju pušači unesu nalazeći se u pušačko kontaminiranoj zoni je manja u odnosu na nepušače.
Ko je kome tu pravi prijatelj i drug, ko koga poštuje i voli.
Ko ne voli i nepoštuje sebe ne voli ni druge.
Činjenica je da pušači svojim činjenjem svima pokazuju ko su i ša su i koga koliko vole.
Manje – više najveći broj pušača koje znam svoju zavisničku avanturu počeo je štosa radi – iz zezenja.
Zamenimo tezu kad ste kao nepušači štosa radi zapalili prvu cigaretu probajte isto iz zezanja i štosa radi da odbijete ponuđenu cigaretu u fazonu kao „ne hvala ja ne pušim više“. Zezajte se, šalite se na taj način. Nikad se nezna možda vam pređe u naviku a navika postane hronična.
Verujte, što bi rekao Lane Gutović „nemože da šteti a čim nemože da šteti može da koristi“.
Razmišljate – otkad početi, koji je pravi trenutak i sl. …
Upravo sad od ovog trenutka Arsenijeva „godišnjica“ pravi razlog… a i svaki onaj trenutak kad budete ovo čitali znajte da je pravi.
Probajte. Zezajte se…:
– Ne hvala, ja ne pušim. Ne, ne stvarno – ne pušim, pa kad vam kažem…
P.S.
U poverenju:
Od onih koje ja poznajem a zezali su se, – njih devetoro ne puši već od tri meseca do godinu i po!
Slažem se sa tobom, velika filozofija oko ostavljanja pljuga, al na kraju osta „Just do it“.
Ima jedno predavanje Stiva Jobsa (napravio Apple, iPod, iPhone,…) na Stenfordu i u jednoj priči kaže, ako ti nešto smeta u nekom periodu, jednostavno promeni nešto.
http://www.youtube.com/watch?v=UF8uR6Z6KLc
So, my point je: ako pušiš i non-stop želiš da prestaneš – onda ostavi pljuge. ako ne možeš da ostaviš onda nemoj ni da pokušavaš i počni da voliš to što radiš :))
p.s. a predavanje gruva i preporuka je svima
Super post, prvi put da čitam tekst u kojem je neko spomenuo brend o ostavljanju pljuga, a realno ključ problema leži baš u ovome. Ja i dalje ne mogu da prebacim da sve to nije nadljudski čin i da jednostavno samo treba da uradim to. Skupljam knjige o toj temi, video materijale, uskoro pravimo i sajt na tu temu ali još uvek nisam ni probala da ih ostavim. Kakav hejt ću sad da popijem od antipušača 😉
Svi ljudi iz moje okoline koji su bacili cigarete uradili su isto što i ti, jednostavno zgužvali paklicu i rekli dosta.
Svaka cast Arso karakter si,primer i ostalima,ajmo deco ajmo pusaci….
Povodom godišnjice, pridružujem se bratu arSu, jer na današnji dan proslavaljam napredak, mada nisam nikad pušio. Evo pronadjoh iz moje statistike dva različita treninga nakon godinu dana trčanja, kao zanimljivost:
5.2.2009. 5.64km (vreme 31:29 ), avgPACE 5’34“/km, avgHR 190bpm (ili 90%maxa), 102,1 ccal/km
6.2.2010. 7km (vreme 32:25), avgPACE 4’37“/km, avgHR 170 (ili 80%maxa), 66ccal/km
Ljudi, ne postoji lakša stvar od ostavljanja cigareta. I ne, ovo nije ona Hemingvejeva ili čija već sprdačina kako je lako ostaviti, jer je on tobož ostavio bar 100 puta :), već gola činjenica!
Da ne filozofiram previše, nakon više neuspelih pokušaja, ostavio sam pušenje posle gledanja kompjuterskog prorgama rađenog po knjizi „Lak način da ostavite pušenje“ Alena Kara. (Allen Carr, Easyway to Stop Smoking). Knjiga mi je bukvalno otvorila oči, i po uputstvima na kraju knjige, „kad se osetite spremnim, treba da odredtite sebi poslednju cigaretu u životu i da je kao takvu popušite“. Ja sam bio spreman ODMAH posle čitanja knjige, popušio posldenju cigaretu. Krizu nisam imao uopšte, osim par kratkih situacija u prvih mesec dana koje sam posle 10-15 sekundi racionalnog razmišljanja uspeo da savladam.
Za preko dve godine od ove odluke, nisam se ni jednom pokolebao oko iste.
Potražite knjigu, program ili audiobook na internetu. Ili kupite knjigu u knjižari – košta 500 dinara. Vredi milion puta više.
I ja sam ovakav članak čekala čitav život 🙂 Šalim se ali bio si u pravu, svaki dan je sasvim dobar da se zgužva paklica tako da dragi dnevniče samo da prijavim da od juče nisam zapalila 🙂 Videćemo do kada ću izdržati ali sam bar pokušala 🙂
Arso hvala za tekst, slazem se sa Jecom da znaci i da je funkcionalan. Ja radim na ovome i nadam se da cu od sledece nedelje moci za sebe da kazem da sam nepusac.
Ja cu za sebe reci da sam nepusac kada prodje nedelju dana od poslednje pljuge (trenutno je proslo 24h) i kada ne budem imao zelju za istom (trenutno je prejaka, al izdrzavam)…
PS – Jeca napravila http://www.facebook.com/pages/Otkad-ne-pusim/324878236284, cekirajte
Vule,postoje desetine metoda koje se bave prestankom konzumiranja duvanskih proizvoda(cigara).Međutim ljudski um je savršena kreacija prirode,autogeni trening,hipnoza…(osim prevaranata tv-shop),…itd…po meni, SAMO drugom (ZDRAVOM)navikom možeš POTISNUTI drugu(lošu),u ovom slučaju pridruži se grupnom trčanju i budi dosledan i disciplinovan(zdravo okruženje-grupa je čudo)…srećno tigre
Vule, je moj super drug koji je već počeo da trenira i meša hodanje i trčanje. Čak je i napravio tri novogodišnje rezolucije i objavio ih na njegovom blogu http://vukasins.com/tri-novogodisnje-rezolucije/
Još samo da ga doteramo na naš zajednički trening pa da slavimo!
BRAVO ZA ODLUKU DA PRESTANEŠ SA PUŠENJEM!
Nepušač četvrti dan i što je najvažnije srećan nepušač 🙂 Genijalno je to što je ovaj tvoj članak pokrenuo čitav lanac u našem društvu (za četvoro budućih nepušača ja znam) tako da priča o onom zajedničkom sajtu mi još više ima smisla. Ako pomogneš samo jednoj osobi da donese pravu odluku uradio si nešto.
Inače, trčanje sada izgleda mnogo lakši i lepši sport. Posle nedelju dana pokušaja trčanja (trčanje par minuta pa onda šetnja dok ne dođem do vazduha) nakon 2 dana bez cigareta sam prvi put stvarno onako pravo disala i pravo trčala. Jedan vikend ću i ja da vam se pridružim na Adi ali ne menjam svoje duboke košarkaške patike za ove vaše (skapirala sam da trčanje ne mora da bude samo kazna za druge sportiste ali patike su vam stvarno ružne 😛 )
ehh ja vec 1godinu i 4mesece ne pijem gazirana pica
Arsenije drago mi je zbog tebe sto proslavljas godisnjicu kako si ostavio cigarete ali to je stvar izbora svakog pojedinca. Svako od nas jedinki ima svoj porok, da li su to cigarete, alkoholna pica,droga itd. Pre par godina kod nas u zemlji se takva tema nije ni znala ni pominjala a sad odjednom opsti Bum i fama oko toga.Zapitajte se zbog cega je to? Ima na netu sve statistike koliko ljudi umire od raka pluca a nisu pusaci. Pogledajte koliko droga odnese zivota i alkoholizam. Sve je to jedno veliko sra..e vezano za cigarete; pogledajte film : Thank you for smocking i sve ce vam biti jasno. Svakom kome smetaju cigarete nece ih ni konzumirati i razmisljati o njima a oni koji ih konzumiraju vide sigurno neko zadovoljstvo i zbog toga svi vi koji ne konzumirate cigarete prestanite da gnjavite one koji to rade jer ste preseli i Bogu i narodu. Ima jedna izreka “ Sta god da radis sebi radis“
Slažem se da je sve ovo stvar izbora, i ovaj tekst, ako išta, je smernica kako ostaviti cigarete a ne propaganda protiv duvanske industrije. ‘Šta god da radiš, sebi radiš’ se možda ovde i ne može promeniti zbog celog pojma sekundarnog pušenja, al da zalazim u to nisam hteo ni u tekstu niti u komentarima. Ovaj sajt se bavi trčanjem a ono se ne može mešati sa cigaretama uspešno, a tekst je otvoreno motivaciono pismo svima onima koji ŽELE da ostave cigarete.
@Davidoff-u ni Vama, niti bilo kome ne treba popovati o ostavljnju cigareta. Pušite koliko vam drago. Nemojte nikada ostaviti cigarete. Uživajte!
Na žalost – mogu da konstatujem samo da većina pušača ne uvažava decu i nepušače, već sebi daju za pravo, da gde god da se nađu vade cigarete i pripaljuju ne konstatujući nikog. Mislite da imaju pravo?
Očigledno sve je samo stvar kućnog a i samo vaspitanja.
Apelujem i molim vas – PUŠAČI POŠTEDITE NAS.
Pridružujem se apelu „PUŠAČI POŠTEDITE NAS“
Nije stvar u tome da nekog ubeđujem i da mu popujem da je pušenje štetno, nego je bitna činjenica da ja ne želim da udišem dim od cigare!!! Prema tome, borim se i boriću se protiv pušača, jer je vrlo mali broj onih koji imaju razumevanja prema nepušačima. Da li je zabranjeno pušenje u zatvorenom prostoru (kancelarije, učionice, sportske manifestacije)?
Jeste!
Molim lepo, pridržavajte se toga, pušite kod kuće i za pušenje predviđenim mestima, obilazuću vas u širokom krugu!
Cigarom se mlati po ulici, sa cigarom ljudi ulaze u prostorije, a najveći greh je pušenje u halama gde se igraju utakmice, održavaju sportske manifestacije.
Porok, hm, recimo i moj jučerašnji trening od 28km je neka vrsta poroka, ali sa tim svojim porokom nisam nikog oko sebe ometao, ugrožavao, zagađivao. Nisam ni jednog pušača prisilio da trči samnom, nemojte ni vi mene prisiljavati da pušim.
Prema tome, pušači, pušite koliko god želite, uz pristojnu nadoknadu čak sam spreman da vam pomognem da organizujete i neko takmičenje u pušenju (na kojem ja neću učestvovati), ali poštedite mene i druge nepušače dima vaše voljene cigare!
@Davidoff- Uz svo postovanje, mislim da nisi najbolje shvatio pomenuti film „Thank you for smoking“. On je jedna od najvecih antireklama za pusenje. Takodje, statistika govori drugacije- ukoliko pusis sanse da dobijes rak pluca ili srcani udar (o cemu se mnogo manje prica a mnogo je vaznije) su daleko vece. Naravno da ce i poneki nesrecnik koji ne pusi dobiti rak pluca- to nije bolest rezervisana iskljucivo za pusaca- no to ne pobija cinjenicu da su gro obolilih pusaci.
pogledajte zanimljiv dokumentarac o svemu ovome ovde: http://www.youtube.com/watch?v=iplzsMazQz4 … ima nekoliko delova i mislim da dosta toga objasnjava.. Takodje dobra je motivacija za nekoga ko ostavlja (bolje receno oslobadja se ) pusenja.
Ja sam pre pola godine ostavio cigarete takodje uz pomoc knjige Allena Carra! Svima je preporucujem!:) Kada jednom shvatite da nemate sta da ostavite, da se nicega ne odricete i da vam nista zapravo ne nedostaje- vec je sve to samo u nasim glavama- onda „ostavljanje“ cigareta zaista nije bauk… a benefiti koje covek oseti vec posle par nedelja…:))) pusaci zaborave vremenom koliko je svet lep i mirisan, hrana ukusna, a fizicka aktivnost prestaje da bude kuluk i postaje zadovoljstvo.
Takodje, pasivno pusenje JESTE jako opasna stvar, do je danas nepobitno dokazano, te zato pusenje nije vise „stvar izbora pojedinca“.. ili mozda i jeste- ako zivi kao Robinzon Kruso… Naravno da pasivno pusenje NE nanosi vecu stetu nepusacu od onoga ko pusi, ali je tacno da je zdravlje npr. ugostiteljsim radnicima-nepusacima cesto ugrozeno…
Raspisah se, ali o ovoj temi ima mnooogo toga da se kaze… ukratko – NE PUSITE (nista ne propustate), a ako vec pusite, pronadjite knjigu Allena Carra- bas nista ne mozete da izgubite…
p.s. Ne, nemam procenat ni od Allena Carra, niti od njegove izdavacke kuce:))
Svaka čast, Arsenije! Ja ti se pridružujem u onoj grupi „novopečenih“ nepušača (za koji dan ću „slaviti“ punih 8 meseci čistih pluća)… Skoro u svemu se slažem s tvojim tekstom, jedino se ne slažem oko ovoga: „…poenta je da se smanji unos nikotina u organizam postepeno, da bi ublažio narkomansku krizu koja usleđuje i koja iako nije nepodnošljiva, nije nimalo prijatna.“ A evo i zašto.
Kao prvo, ne postoji nikakva „narkomanska kriza“ jer nema ni te vrste zavisnosti. Logično. 😉 Da je ima, čak i oni najokoreliji pušači bi se budili noću (posle određenog vremena nepušenja), da bi zapalili i uneli svoju dozu… a to se, ipak, ne dešava. Barem ne zbog duvanske krize. Dakle, nema nikakve organske zavisnosti od duvana (tj. nikotinska zavisnost je toliko mala, da je apsolutno zanemarljiva i vrlo kratko traje, svega par minuta), već je sve i samo – u glavi! Promeniti način razmišljanja je ključ uspeha!
Kao drugo, i sama spadam u tu grupu, koja je postepeno smanjivala duvan… s jedne kutije dnevno, spadoh na jednu kutiju za 3 dana. Vremenski period: godina dana. Dakle, sasvim postepeno. I sasvim svesno! Nisam palila baš svaki put kada sam pomislila na cigaretu, nego sam svesno odlagala taj trenutak. Dok nisam ukapirala da ja SVESNO mogu i da ne zapalim uopšte, kad bih dovoljno jako to želela. Ali, ne verujem da mi je bilo „lakše“ ostaviti duvan zbog toga. Verujem da je moj organizam bezbolnije podneo odsustvo nikotina, ali sve jedno je problem bio i dalje u mojoj glavi (Bože, šta ću s rukama? Šta da radim na pauzi? Kako da popijem kafu bez cigarete? Kako da gledam kolege koje puše, a ja da ne zapalim? Šta da radim dok čekam u redu ili na stanici?). Sve su to pitanja koja, u suštini, zabrinjavaju svakog pušača, pri pomisli na ostavljanje cigareta. I tako se u mom umu „krčkalo“ čitavih godinu dana…hoću-neću, mogu-ne mogu, biti-ne biti… I jednom je moralo da „klikne“! Jednostavno, moj način razmišljanja je vremenom počeo da se menja i u određenom trenutku um više nije mogao da shvati: zašto sam ja uopšte i počela da pušim!?
A što se ostavljanja duvana tiče, koliko je teško ili lako, vrlo je individualno pitanje i ne može se dati adekvatan odgovor, generalno primenljiv svima… Jednostavno, osim promene u načinu razmišljanja, trebalo bi naći druge vrste „zanimacije“ koje će vam odvući pažnju i držati je izvesno vreme, a jako dobar način je svakako i – sport! Bilo kakva sportska aktivnost!
Ah, da… samo da se nadovežem na Miroslava, pošto sam kasnije videla njegov predhodni post… Tačno je, ostavljanjem duvana ničega se ne odričemo! Naprotiv! Mnogo šta čak dobijamo. A evo šta je bio moj najveći motiv:
Pošto sam spadala u one „kulturne“ pušače, koji imaju obzira prema nepušačima, nisam pušila u stanu (jer je suprug nepušač, a imamo i dete), pa sam izlazila na terasu. Tu sam imala svoj kutak. Sedmogodišnja ćerka je došla da me pozove u sobu, da joj nešto pomognem, na šta sam odgovorila: „Evo, sad ću.“ Nestrpljivo me pozvala još par puta, jer je to moje evo-sad-ću trajalo za nju i čitavu večnost, na šta sam već malo oštrijim tonom rekla: „Sačekaj, rekla sam sad ću doći!“ Izraz na njenom licu me „trgao“ iz delirijuma i tog trenutka sam shvatila kakav sam ja „kreten“! Koliko sam samo trenutaka u životu sa detetom propustila i izgubila u nepovrat, samo zbog j..b..nih cigareta!? Koliko sati, pa i dana, meseci možda… ja sam presedela na toj terasi, a ne sa svojim detetom u igri. Ili u nečem drugom, korisnijem, kreativnijem, zdravijem!?
Dakle, ne da se nisam ničega odrekla, nego sam se otarasila jednog velikog ZLA, i hvala Bogu da sam to na vreme shvatila i sama. Ne može vas niko nagovoriti na to. Tuđi uticaji samo postižu kontra-efekat, jer reagujete kao „opruga“ – što je veći presing, to je veći otpor. Jedino prava i ispravno donešena odluka, koje ćete moći dosledno da se pridržavate je ona koju donesete sasvim sami, svojom ličnom spoznajom problema (i rešenja). 😉
Ja jos uvek nisam ostavio cigare, a ove godine istrcao 4 maratona i 1 ultra na 12 sati.
Bruka nevidjena , ja jos uvek nisam ostavio cigare.Ove godine istrcao 4 maratona i jedan ultra na 12 sati.Nedostatak volje i zelje a vec pocinje debelo da mi smeta.Mogu vam reci i da me je sramota, kad me ljudi pitaju kako to da trcis a pusis 2 kutije dnevno.
Od juna 13, godine 2011 jos jedan trkac je ostavio pusenje i pokrenuo stranicu za pomoc:
http://www.ostavipusenje.com
Svaka čast. Samo napred u svojoj borbi za pomoć drugima. Ima zaista dobrih stvari, na sajtu, koje mogu da pomognu nekome ko je odlučio da napravi ovu promenu.
Meni je lično najbolja opcija pravljenja akcionog plana jednostavnim unosom datuma kad smo odlučili da prestanemo 🙂
Brate dragi
Naleteh na ovaj tekst
Kriza 3 dan
I procitah ovo
I budem u fazonu
Ma daj bre–necemo da pravimo dramu????
Inace sam maratonka-ima bre da letim sad kad sam nepusac!!
Hvala