Proces mršavljenja traje i zahteva konstantne aktivnosti, veliku disciplinu i posvećenost. Mnogo je lakše o tome pisati i pričati, nego sprovesti u delo. Znam to odlično, jer sam tokom proteklih 6 meseci bio u raznim situacijama.
Kada nam je dobro i kada smo zadovoljni nemamo potrebu da nešto drastično menjamo u životu…sve dok ne pređemo onu „granicu“ koja nas tera na promene i koja postaje sama po sebi motivacija. Moja granica je bila 133 kilograma.
To saznanje i činjenica da mi je iz dana u dan bivalo sve lošije, nateralo me je da nešto preduzmem. Motivacija se nametnula sama po sebi, jer mi je mnogo gore bilo da živim sa tom kilažom nego da počnem sa vežbama i prestanem da jedem kao da sutra ne postoji.
Prvu fazu od dva meseca sam prošao uz ozbiljnu dozu fanatizma. Iako sam počeo da trčim u decembru odoleo sam svim izazovima bogate trpeze tokom praznika. Bilo je prilika da ne odem na trčanje, ali nikada nisma sebi postavljao pitanje da li ću da odem, jer TRČANJE MORA IMATI STATUS PRIORITETA. Hodao sam 3km do teretane i nazad, a trčao sam svaki dan pa čak i 31. decembra i 1. januara. A za Božić u teretani samo ja i na ulazu portir. Takav pristup cilju vam je neophodan u početku.
Trećeg meseca sam i dalje redovno gulio onu traku, ali sam se malo opustio. Dovoljno je jedno veče da zaginete na nekoj proslavi, malo više popijete pa da vam sutra bude loše ili vas mrzi da mrdnete. To je prvi napad na vašu motivaciju. I onda vam prvi put padne na pamet da ne odete na trening. Pomisliš smršao si, trudio si se i možeš ponekad i da izostaneš. To je tragičan pristup. Za mršavljenja moraš imati CILJ I PLAN KAKO DA GA ISPUNIŠ. Nakon toga nema više razmišljanja da li će se ići na trčanje ili ne. Prosto ideš i izbegavaš razmišljanje!
Druga situacija u kojoj lako gubite motivaciju jeste momenat kada iz nekog razloga prekršiš plan ishrane, pojedeš nešto što ne bi trebalo i pomisliš da je taj dan izgubljen i da više nije bitno šta ćeš toga dana jesti. U najgorem slučaju na taj jedan nadoveže se još nekoliko pogrešnih dana. Jedan pogrešan obrok ne znači da je ceo dan izgubljen! Izgubljen je samo doručak. Zato je bitno da se držite plana pa čak i rasporeda kada i koliko nedeljno trčite. REDOVNOST JE VRLO BITNA! Pomisliš nećeš izdržati trening, ali ipak kreneš na trčanje. Koliko izdržiš, izdržao si. Idi kući posle 5 minuta, ako zaista ne možeš više od toga, ali si probao da uradiš ono što je predviđeno za taj dan.
Još jedan ubica vaše motivacije jeste situacije takozvane RAVNE LINIJE. To je kad smršaš 15 kilograma za 2 meseca i onda sledećih 15 dana ni gram. E to je ozbiljan izazov! Možda i najveći. Teško je sebi uskratiti nešto što voliš i nametnuti nešto što ne voliš, a sve to zbog nekih rezultata koji ne dolaze. Moj savet je opet – NE RAZMIŠLJAJ! Nemoj da misliš, nego vežbaj i nemoj da jedeš mnogo i u nevreme, i sve će doći na svoje mesto. Bunt u sebi koji osećaš – to se samo organizam brani jer misli da si rešio da ga izgladnjuješ. On ne zna da ti samo hoćeš da smršaš. Ali ti znaš, i samo treba da budeš uporan i tako ga naučiš da je fazon u mršavljenju, a ne u „nestajanju“ tvog tela.
Društvo ili lični trener može da vam bude dobra motivacija. Jer ako trčiš sam lako i odustaneš i propustiš trening, a ako imaš društvo bude ti glupo da ih ispališ i ne dođeš. Ako propustaš trening bude te sramota i od njih i od sebe samog. Shvatiš koliko si slab i to ti daje motivaciju da to ispraviš i budeš jači. Zato ja svake subote još dodatno trčim na Adi sa svojom Run&Fun ekipom.
Generalno, mislim da bitno da čovek zna šta hoće i koliko može. Što nije loše znati i za bilo koju drugu situaciju u životu. Napravite realan plan i cilj zbog sebe, a ne zbog drugih ili maglovitih razloga, tipa – tako treba. Čovek treba da krene u borbu protiv suvišnih kilograma kad mu stvarno dosadi da bude debeo. Tada će vašu motivaciju teško šta narušiti i uspeh vam je na dohvat ruke. Vidim po sebi 🙂
5 komentara. Leave new
ako je ta cigara prava i aktuelna onda je ceo tekst potpuno besmislen
Mnogi trkači i dalje puše. Neki se bore da prekinu, neki skupljaju snagu, neki ne planiraju. U svim opcijama, bolje je da se ipak trči nego da se samo puši, zar ne?
jedno je boriti se protiv želje za cigarom a drugo je staviti kao avatar sliku sa cigarom u ustima. ja tu ne vidim nikakvu želju za prestankom.
drugo, ne postavljaju se sportski motivacioni tekstovi od ljudi koji imaju porok i još ga ne kriju. pušenje je porok i nema nikakve veze sa sportom. to je prosto tako.
nećemo se složiti.
logično…da se slažete tekst ne bi bio na sajtu 🙂