Cool trčanje

Od kada sam počela da trčim sa RUN & FUN grupom na Adi sve više primećujem oko sebe – GDE i KAKO ljudi trče. Kao da je ceo grad u TRCI i FRCI, svi negde jure i žure. I dok ja za sada rekreativno trčim svake subote na Adi, neki drugi ljudi vole neobična trčanja, koja su meni u najmanju ruku cool.

Trka do nebeskih visina!

Trčanje uz stepenice Beograđanke i ove godine ima tajming 2 minuta do vrha?! LUDILO! Da li ste probali? Ja jesam!

Verovali ili ne, još kao student, istrčala sam do 23. sprata. Ne sećam se tajminga, ali se sećam da sam kasnila na gostovanje u Jutranji program. Ispred lifta me je čekao Marfi i njegov zakon “Ne radi lift!”.

Nisam čekala majstore ili katapult već sam udarila u trk. Negde usput ispustila sam dušu i rumena u obrazima, bez daha obavila svoju studentsku dužnost 😉 Bila je to moja trka života, neznajući koliko me tek trčanja čeka…

Trka za šoping!

A na kakvu tek trku smo mi žene spremne zarad dobrog šopinga?! Kupoholičarke svake godine na 8 cm visokim štiklama, trče, padaju, ustaju, ali sve sa istim žarom – bore se za šoping! Uvek mi se to činilo kao nemoguća misija….

A onda jedan uobičajeni izlazak u grad i konobar koji sa terase viče “Čiji je plavi pežo? Odnosi ga pauk!!” Neeee, pomislih, auto moje mame odnosi pauk?! Izletela sam kao metak.

Nisam verovala dok nisam probala, ali trčanje u visokim potpeticama, a da ne završiš u gipsu je itekako moguće. A to dokazuju i devojke širom republika bivše Juge, koje u štiklama trče, padaju, ustaju i osvajaju vaučere za šoping. Sad sam i ja jedna od njih, već prošla kvalifikacije.

Trčanje za autobusom

Na lestvici od 1 do mrzim trčanje za autobusom, puca skala! Jer to je opasan sport. Tu ima mnogo, kako agresivnih trkača, tako i veterana. Motiv uhvatiti bus, još bolje sedište, prevazilazi svaki drugi. Ja ne trčim za busom, uvek mislim doći će drugi, zar ne?! Dok ne odem u predgrađe gde trocifreni bus stiže svake prestupne i tu nema šale. Kad ga spazim letim, a sve na “krilima” onog saznanja da sledeći dolazi tek za sat vremena!

Da ne bude zabune, trčanje za busom može doneti i slavu i zaradu. Lokalni altetski trener spazio je Džefri Belogan, učesnika Olimpijskih igara u Londonu, upravo dok je trčao za autobusom, kojeg inače nije uspeo da stigne.

Trčanje u venčanicama!

A da trčanje može biti i komično i romantično dokazuje i Trka u venčanicama. Njih stotinak, sa sve onom “wedding” opremom na sebi trči već tri godine u Beogradu zavidnih 150 metara. I tek da se zna, nagrada nije mladoženja, ali one iznova učestvuju u istoj trci.

Pitam se da li su samo uporne da osvoje bilo kakvu nagradu ili samo vežbaju kako da ujure mladoženju!? Kako god, “mlade” trkačice kukaju da su im venčanice teške, da je konkurencija jaka, sudije stroge, a mladoženje nigde…

Ipak, njih stotinak uspe da pod “teškom bračnom opremom ” istrči do cilja, promovišući zdrav duh, sportski način života i brak kao instituciju. Nije mi poznato da li su neke od njih poput Džulije Roberts u “Odbegloj mladoj” samovoljno predale svoje patike budućem mužu, ali ja svoje adidas patike za trčanje nikad ne bih dala nikome, pa ni budućem mužu.

Ako vas je moja priča inspirisala, dođite subotom u 18h na Adu i otkrijte nam kako vi volite da trčite. Postanite deo naše Run&Fun ekipe, a mi ćemo deo vašeg Cool trčanja. Započnimo novo druženje kroz vaše ideje i predloge i nek naše trčanje dragi Funneri bude najzabavnije!