Pretpubertet je period ranog anatomskog prilagođavanja srca, pluća, zglobova i mišića na produžene telesne aktivnosti. To je period između 6 i 10 godina. Trening, u pretpubertetu, je usmeren na svestrani razvoj, a ne samo na specifičnosti odabranog sporta. Trenira se niskim intenzitetom sa naglaskom na zabavi.
Uloga genetike u formiranju vrhunskih trkača
Genetika je izuzetno važna za dobre rezultate trčanja na duge staze. Gotovo 70% uspeha zavisi od dobre genetike. Odnos između brzih i sporih mišićnih vlakana određuje potencijal trkača. Taj potencijal se nasleđuje od majke. Otac može da vam bude i sam Haile Gebrselasije, ali džaba vam to ako vaša majka ima manji procenat sporih mišićnih vlakana.
Bez obzira na genetsku nadarenost svako može da unapredi svoj trkački kapacitet. Najveći doprinos unapređenju tog kapaciteta se može postići pravilnim treningom u detinjstvu.
Pravilno naučena tehnika trčanja u ovom uzrastu ostaje za ceo život
Ovo je period kada se nove tehnike najbolje usvajaju. Ako se propusti ovaj osetljivi period razvoja u kasnijim fazama je gotovo nemoguće izgraditi savršenu tehniku i postći majstorstvo. Samo trčanje ima jako razvijenu metodiku učenja tehnike koju bi trebalo da prođe svako dete. Na tehnici trčanja se radi u atletskim klubovima i sportskim školama, dok na nastavi fizičog u školama nema ni reči o tome.
Deca koja treniraju pokazuju bolje rezultate na testovima izdržljivosti
Testovi koji mere rad srca i maksimalnu potrošnju kiseonika (VO2max) pokazuju da deca koja treniraju (lagano trčanje) imaju bolje rezultate od dece koja ne treniraju, iako su razike manje nego kod odraslih zbog nepotpune razvijenosti kardiovaskularniog i respiratornog sistema. Takođe dečaci imaju veći VO2max od devojčica za 10-15%. Uzrok tome je veći procenat masti u telu devojčica.
Kako se pubertet približava tako raste i aerobni kapacitet kao posledica rasta i razvoja srca, pluća i mišićnog sistema. U ovom uzrastu udisaji su plitki i krati i ne mogu da obezbede dovoljnu količinu kiseonika za intenzivniji rad. Frekfencija disanja u mirovanju je oko 20 udisaja u minutu. Vremenom frekfencija opada, a udisaji postaju dublji i duži. Tako je i sa srčanim pulsom, što je dete mlađe puls mu je veći, dok se sa godinama smanjuje. U ovom periodu vrednosi pulsa prelaze 200 otkucaja u minutu.
Zanimljivi i zabavni treninzi koji razvijaju srce, pluća, zglobove i mišiće
Glavni cilj treninga u pretpubertetu je da se deca progresivno osposobe za izvođenje telesnih aktivnosti produženog trajanja pre nego što osete umor. Te aktivnosti bi trebalo da budu različitog oblika, od igara, učenja raličitih tehnika, preko poligona do sportova izdržljivosti, i sve to onoliko vremena koliko im prija i nije im stresno.
Na treninzima bi trebalo da uživaju i da se druže. A sami treninzi, bi trebalo da budu, koncipirani na formi zabave i zanimljivih igara, jer je dečija pažnja kratkotrajna i usmerena na akciju. Naglasak ne bi trebalo da bude samo na trčanju već na zadacima koji treba da se obave tokom trčanja. I kraći treninzi mogu da povećaju aerobni kapacitet u ovom uzrastu.
Dečiji trening nije vojna obuka
Sposobnost dugog trčanja se ni po koju cenu ne sme razvijati na način na koji se to radi sa odraslim trkačima, trčanjem određene udaljenosti za određeno vreme. Što ranije osete bol i nelagodnost u mišićima i plućima deca će želeti da napuste treniranje.
Smernice za planiranje treninga
- Koristiti što raznovrsnije vežbe koje uključuju trčanje, skakanje, bacanje, kotrljanje i ravnotežu
- Dete samo treba da pronađe svoju brzinu trčanja, dok pravi izazov treba da mu bude pređena udaljenost, a ne brzina
- Svako dete treba da provede jednako vreme u svim igrama i aktivnostima
- Trajanje jedne aktivnosti ne treba da prelazi 60 minuta
- Ohrabrujte decu da svaku tehniku rade ispravno
- Ohrabrujte decu da sama osmišljavaju igre i da budu kreativna
- Naglašavajte važnost fer pleja
- Neka dečaci i devojčice treniraju zajedno
- Omogućite im da se oprobaju u što više sportova
