New York Times: Kako će izgledati trke izdržljivosti kada se vrate? [PRENOSIMO] [DO#081]

Maratoni. Biciklističke trke. Triatloni. Toliko ih je izbrisano, ali organizatori već planiraju kako da ih vrate.

Datum: 1. jul 2020. godine

To je dan koji je Joe De Sena zaokružio na svom kalendaru. Tada izvršni direktor Spartana, kompanije koja organizuje trke sa preprakama, veruje da će se opet okupiti hiljade ljudi koji će puzati ispod bodljikave žice, penjati blatnena brda, plivati kroz ledenu vodu i skakati preko vatre.

“Mi smo plemenska stvorenja”, rekao je De Sena sa svoje farme u centralnom Vermontu, gde se poslednjih mesec dana sklonio sa 20 članova porodice. “Nećemo živeti svoj život skrivajući se jedan od drugog iza naših kauča.”

U industriji sportova izdržljivosti, De Sena je možda najveći optimista, jer u ovom trenutku, čak i ako se kriva bolesti poravnava, teško je zamisliti hiljade ljudi kako se okupljaju na startnoj liniji, pijući iz zajedničkih okrepnih stanica i jureći kroz prometnu trkačku stazu.

U martu je De Sena otpustio 75% svog osoblja od oko 400 i smanjio platu onima koji su ostali da bi ublažio bol zbog gubitka zarade od 9 miliona dolara. Sada, on i drugi organizatori trka počinju da zamišljaju život posle Covid-19, postajući neki od prvih ljudi u sportu koji aktivno planiraju sledeću normalu.

„Jednom kada izađemo iz ovoga, kako će izgledati proizvod?“ rekao je Dave McGillivrai, direktor Bostonskog maratona, koji je trebalo da se održi početkom aprila, i desetine drugih trka koje je organizovala njegova kompanija. “Da li će se to promeniti privremeno ili zauvek?

Otprilike 5.000 uličnih trka, 775 biciklističkih i više od 250 multisport događaja (triatlona i duatlona) neće se dogoditi ovog proleća.

Sportisti su po kućama, a direktori trka i kompanije za događaje žongliraju nizom loših alternativa koje u kratkom roku stvaraju finansijske gubitke i ljute kupce, a to bi industriju moglo kanibalizovati.

Biciklistički deo trke Ironman Florida u Novembru. Credit: Gregory Shamus/Getty Images

Mislim da se događaji poput našeg neće uskoro vratiti”, rekla je Carrie Panek, vlasnica Koz Events-a, koja poseduje i upravlja sa 15 trka u oblasti San Diega.

Koz Events – koji Panek vodi sa svojim suprugom Tobiasom – nedavno je otpustio svih pet zaposlenih, uključujući i Paneks kako bi mogli da sakupe novac od službe za nezaposlone.

Registracije i prihodi novih trka su nula. Odlaganje trka za kasnije u godini ima svojih problema. Već je zakazan događaj izdržljivosti koji je zakazan gotovo svakog vikenda u okrugu San Diego, ali Carrie Panek odlučna je pronaći način održavanja trka koje zadovoljavaju zdravstvene smernice. Događaji su možda manji, i neće imati isto uzbuđenje masovnog starta na startnoj liniji, ali ona insistira na tome da će se desiti. “Smislićemo način da opstanemo”, rekla je.

Ekonomija poslovanja događaja izdržljivosti čini pandemiju posebno problematičnom

Kotizacije za registraciju proizvode čak 80 odsto prihoda, a 80 do 90 odsto tog novca troši se na troškove nedeljama i mesecima pre dana trke, uključujući kupovinu medalja, majica i dozvola. Otkazana trka u vlasništvu porodične kompanije koja mora da izvrši povraćaj novca ili odlaganje može ugasiti događaj ili posao, rekao je Rich Harshberger, izvršni direktor u Running U.S.A., strukovnom esnafu organizatora trka u Americi.

Ironman, najpoznatija svetska triatlonska serija, prenosi kotizacije sa otkazanih ili odloženih događaja na trke kasnije u godini ili 2021. godine, umesto da radi povrat novca. Nisu svi srećni zbog toga.

Barbara Marinoni, koja živi u predgrađu Toronta, potrošila je više od 1000 dolara da se u julu prijavi za Ironman 70.3 (“polu Ironman” u Muskoki u Ontariju, koji je već otkazan), i za celog Ironmana u avgustu u Mont-Tremblantu u Kvebeku, koji će takođe verovatno biti oktzan.

“Radije bih dobila nazad novac ili mislim da bi bar deo novca trebao biti vraćen”, rekla je Marinoni, izvršni direktor lanca snabdevanja, koja nije spremna da se obaveže na trke koje se neće dogoditi još sigurno 16 meseci.

Andrev Messick, izvršni direktor Ironmana, rekao je da je kompanija odabrala politiku zamene trka umesto povrata novca, jer većina sportista za koje je čuo nije bila zainteresovana za povraćaj novca. Oni samo žele da se trkaju i da znaju kada mogu. “Trening i trke pružaju strukturu njihovom životu za koju smatraju da je zaista vredna”, rekao je Messick.

Većina trkačkih operatera je daleko manji od Ironman-a i možda ima manju fleksibilnost.

“Ako se leto pomiri, moraćemo da budemo veoma kreativni”, rekao je Stiven Del Monte, vlasnik DelMoSports-a, koji poseduje i upravlja sa trideset trka u Filadelfiji i Južnom Džersiju.

Plivači na Svetskom prvenstvu Ironna, Havai. Tom Pennington/Getty Images

Kako bi mogle da izgledaju trke u budućnosti

Del Monte i drugi direktori trka planiraju da stvore virtuelne opcije u kojima će ljudi sami sebi odrediti svoje staze kako bi imali više prostora za učesnike u stvarnim događajima. U kratkom roku, plivanje može biti eliminisano iz nekih triatlona, jer je vrlo malo otvorenih bazena na kojima ljudi mogu trenirati. Zone tranzicije u triatlonima – mesta gde sportisti prelaze sa plivanja na bicikl i sa bicikla na trčanje – moraće da budu veća.

Takođe, za svaku vrstu događaja, umesto određenog vremena početka, sportistima se može reći da startuju kad god žele u roku od sat ili dva.

Dennis Vilson (64) iz Anaheima, Kalifornija, trči trke već 40 godina, rekao je da će se osećati ugodno na startu noseći masku, „ali ne želim da dođem na start dok ne vidim poravnanje krive i prestanak pandemije. “

Trkači na polu Ironmanu u Waco, Texas. Credit: Tom Pennington/Getty Images

“Moraćemo da dobijemo neke nove ideje za staze”, rekao je Jack Staph, vlasnik i trkački direktor Cleveland Maratona, pomenuvši uobičajeno skučene startne zone.

Staph je očekivao 13.000 trkača za različite trke maratonskog vikenda, 16. i 17. maja. Imao je polisu osiguranja, ali otkazivanje zbog pandemije nije bilo pokriveno. Skoro 80 ​​posto njegovog budžeta je već potrošeno. Sada, svi koji su bili registrovani, mogu trku raditi ili virtuelno ili odložiti do dve godine.

“Mislim da ćemo se vratiti, možda polako, ali očekujem da će virtuelna trka biti deo svakog događaja koji ide napred“, rekao je Staph.

Prošlog meseca Jeff Simecek morao je da otkaže trku koju organizuje, Statesman Capitol – trku na 10 kilometara u Austinu u Teksasu, za 25.000 trkača koja je bila zakazana za 5. april. Njegova polisa osiguranja uključivala je pokriće za pandemiju. On se sastao sa čelnicima grada Austina da pokuša da pronađe alternativni datum, ali nije bilo mogućnosti.

Sva odlaganja i reprogramiranja stvaraju gomilu događaja tokom poslednja četiri meseca u godini

Ryan Coelho, čija USA Productions poseduje i upravlja triatlonom, koji se održava svakog meseca od aprila do oktobra u Severnoj Kaliforniji, pokušava da shvati kako da odloži Half Moon Bay Triathlon, jedan od njegovih najpopularnijih, bez preopterećenja svojih resursa, tržišta ili njegovih učesnika, koji bi mogli da zadobiju povrede ako prebrzo održe trke.

Ljudi trenutno nisu u vodi i ne možete ih jednostavno vratiti“, rekao je Coelho. “Moram da mislim na sve ostale trke koje se dešavaju u okolini, i da li će moji sportisti biti na raspolaganju.”

De Sena, izvršni direktor Spartana, rekao je da će se njegova kompanija vratiti jaka. Spartan se sada fokusira na kreiranje sadržaja o treningu i ishrani i na proizvodnju robe, tako da je kompanija raznovrsnija. Takođe razmišlja o tome kako će se njegovi događaji promeniti.

“Možda”, rekao je, “imaćemo ljude koji plivaju kroz Purell.” (sredstvo za dezinfenkciju ruku, popularno u Americi)

Tekst je objavljen u Nju Jork Tajmsu. Autor teksta je Matthev Futterman, veteran sportskog novinarstva i autor dve knjige “Running to the Edge: A Band of Misfits and the Guru Who Unlocked the Secrets of Speed” i “Players: How Sports Became a Business.”