O triatlonu u Srbiji
Kako se trend triatlona rasplamsava u svetu, tako i naša zemlja postaje deo ovog globalnog sportskog pokreta. Praćenjem Ognjena Stojanovića, našeg najboljeg PRO takmičara i njegovih dogodovština u svetskoj eliti i pokušajima da se klafikuje na Olimpijske igre, upoznali smo jedan ceo novi svet takmičarskog triatlona.
Drugi veliki trend u triatlonu, posebno interesantan za sve nas rekreativce jeste Ironman, tj serija dugih triatlona. U okviru ovih distanci (dužih od olimpijske) svako ko krene da se bavi ovim sportom, pokušava da nađe svoje mesto kao Ejdž Gruper takmičar.
Ejdž gruperi (age groupers) su amateri koji se takmiče u grupama koje su definisane po godištu rođenja i polu. Oni se nazivaju ejdž gruperi, a ne amateri, zato što poneki (većina) ovih ljudi ozbiljno trenira triatlon. Neki i po 2 puta dnevno (pre i posle posla).
Zvanični šampionat u Ironmanu, odžava se jednom godišnje na Koni (Kona Island) na Havajima. Ove godine datumi su se poklopili. Oko 2200 najbolje spremnih profesionalaca i ejdž grupera 12. oktobra takmičilo se za titulu svetskog šampiona, kao i nas 23 na trci na Adi 🙂
[cf]iframe[/cf]Da sve ovo ne bi bilo tako besmisleno, pobrinuo se i Vladimir Savić, prvi čovek iz Srbije koji je izborio plasman i koji je 12. oktobra, iz opravdanih razloga nastupao na Havajima, a ne sa nama na Adi. Vlajko – triatlon je stil života i naša velika inspiracija.
Ideja i organizacija
Pored svih ovih vidljivih priča, postoje u Srbiji i momci (pretežno momci, nažalost) o kojima ne znamo puno, ali koji treniraju podjednako jako i ozbiljno. Neki od njih su i po 10, 20 godina u triatlonu, i triatlon im je pored posla i porodica, velika ljubav.
Pošto govorimo o ne više od 50 ljudi, triatlonci se međusobno poznaju, ali do sada nije bilo prilike da se na jednom mestu okupe ljubitelji dugih triatlona.
Zato je fantastično što je ekipa došla na ideju i sada već možemo reći fantastično realizovala ovaj događaj!
Milan Krotić i Milutin Petković inicirali su, a uz pomoć Triatlon Saveza Beograda i Ivana Buđe uspeleli i da organizuje jedan sjajan istorijski događaj. Svaka čast momci!
Triatloni u Srbiji koliko god bili mali događaji, imaju neku posebnu atmosferu. Možda baš zato što pre trke imaš dovoljno vremena da sa svima popričaš, da se zagreješ… da se upoznaš sa ljudima i shvatiš da ćete narednih 4-5-6 sati biti zajedno na stazi na istim mukama 🙂
A kada je priča dobro onda se vrlo lako uključe i ostali ljudi. Boki Marić je iz Amerike, poslao savete za sve učesnike kako da završe trku, Vlada Savić takođe, volonteri i ekipa od 10 ljudi se priključila da pomogne… svako je pronašao način da bude deo ovog malog spektakla.
Reklo bi se istorijskih trenutak, jer jednom kada nešto pokreneš, treba vremena, ali stvari više nikada nisu iste. Već se planira sledeća godina i akcija!
Poludistanca-Ada: Plivanje
Plivali smo u Savskom jezeru, 1.9km što je jedan krug od početka skijanja na vodi. I ako je voda bila oko 15 stepeni, i ako je trava narasla u Adi, plivanje je bilo uživanje, jer je voda čista i mirna, a obavezna neoprenska odela omogućavaju optimalnu temperaturu.
[cf]iframe2[/cf]Poludistanca-Ada: Bicikl
Vožena su 4 kruga, 90 km od kraja Ade (parking kod skijanja) skoro do Umke (okret kod Fabrike kartona?). Staza nije bila zatvorena za saobraćaj, ali nije bilo većih problema. Tu i tamo bilo je susreta sa vozačima, ali na kraju, svi na broju i bez padanja.
[cf]iframe3[/cf]Poludistanca-Ada: Trčanje
Na kraju, trčanje. Polumarton je bio podeljen u 4 kruga, a trčalo se od starne zone pa do ragbi terena. Na okretima na trčanju bile su organizovane okrepne stanice.
Strpljiv, disciplinovan, posvećen?
Kada je u pitanju moja trka i nastup – danas sam pročitao tvit, jednog od najvećih živih trenera trialtona, Džo Frila.
The best athletes I’ve coached over 30+ years have been patient, disciplined and dedicated. All good role models.
— Joe Friel (@jfriel) October 13, 2013
Džo ocenjuje, da su po njegovom 30-togodišnjem iskustvu, najbolji učenici: strpljivi, disiplinovani i posvećeni. Kakav sam ja učenik?
Od kada sam krajem maja 2013. godine uradio trku u St. Poltenu, 4 meseca za mene nije bilo ozbiljnih treninga, a onda sam u subotu odlučio da uradim ozbiljnu trku. Nije problem pauza, ona je bila planirana: prvo mesec dana kuliranja i obaranja forme, da bi se ovaj period nastavio u period posvećen porodici porodici i našoj bebari, budućem triatloncu Zmijancu.
Vlajko Savić, trener koji je brinuo o meni i koji me je iz Kone savetovao da vozim drugu-treću zonu na bajku i onda krenem 5:15 na trčanju, mogao je to samo da mi poželi, jer njegov učenik u Beogradu je gruvao svih 90 km u zoni 4+, tako da nakon što je sišao sa bajka (bez BRICK treninga poslednjih 4 meseca) mogao samo da konstatuje: biće ovo patnja do kraja.
Da nije bilo Dragane i Vuka, keve i ćaleta, kao i da ovo nije bila prva trka u Srbiji ovog tipa, ladno bih odustao posle 3 km trčanja. Ovako sam se mrcvario do cilja i završio polumaraton za 2 sata i 22 minuta.
No valjda je i to dobro. Da telo zapamti bol i da naučim lekciju: nema prečica! Biti realan u svojim mogućnostima i iskren prema sebi. To je sada vidljivo.
I još jedna lekcija: „Slušaj trenera konju“. Vređam konje, konji slušaju.
BRAVO
Za kraj, velike čestitke ekipi organizatora, velike čestitke svima koji su startovali i veliko hvala svima koji su bili uz stazu i podržavali takmičare. Vidimo se sledeće godine!
Rezultati
12 komentara. Leave new
Bravo gvozdeni! Gledala sam vas kako trcite ka meni iscrpljeni, vucete noge ali idete napred. Volja i glava vam je definitivno gvozdena, a telo cete vec istrenirati. Bravo svima! Stvarno mi je drago sto poznajem neke od vas. Vi ste moja motivacija!
Sve cestitke i dubok naklon
Veki, veliki respect za tebe i sve čelične koji su tog dana bili na stazi (i u vodi). Ne mogu da pojmim u glavi šta je sve potrebno da se završi takva jedna trka. Iskreno divljenje…
Svaka cast, respect:))))
Cestitke i od mene! Divnoooo <3
Stvarno je bilo mnogo lep dan u subotu i velika količina pozitivne energije. Svaka čast za organizatore, ovo nije ni po čemu zaostajalo za trkom u Sloveniji na kojoj sam letos prisustvovao.
Iskusniji triatlonci kažu da rezultatski, nisu bili idealni uslovi, iz ipak hladne vode na vetroviti bajs da bi na trčanju bilo sumanutih 26 stepeni – u sred oktobra kad se telo već naviklo na svežije temperature. To se vidi i po rezultatima, tj da niko nije uradio „Sub 5h“ a neki momci sa spiska to zasigurno mogu.
Plivačka deonica je promenjena dan uoči trke zbog plitke vode i ona nije odgovarala dužini od 1900m već je bila barem 100m duža, u tome je saglasan dobar deo učesnika a i Garmini to potvrđuju. Ostatak trase je odgovarao deklarisanim dužinama.
Ja sam lično zadovoljan (5:31), i ja sam na bajsu bio blago iznad propisane zone (ali ne toliko kao ti 🙂 )
trčanje drugih 10,5km samo dva minuta sporije od prve polovine tako da sam ok rasporedio snagu prema trenutnim mogućnostima. I meni je Vlada sa Havaja savetovao pace 5m20s-5m15s, ja sam pokušao brže ali kad sam video da puls udara u threshold spustio dole… 5m20s mi je bio „moving pace“ na kraju – zbog vrućine sam morao da zastanem na okrepnim tačkama u nekoliko navrata a imao i sam i neophodan odlazak u toalet u sred trčanja.
Vidimo se na bazenu!
Nebojša, svaka čast, ti si pravo da ti kažem inspiracija za pristup i trening. Vidimo se!
+ poslušaću tvoj savet, još jedna sezona u half distancama!
menjaj bike ovaj je previse sport 🙂
Bravo Veki! Ovo je odličan rezultat uprkos porodičnim obavezama poslednjih meseci. Doduše, one su ti, kako si slično i napomenuo, u neku ruku pomogle i dale dodatnu snagu da izguraš do kraja. 😀
Sledeći put samo strpljivo i eto još boljeg rezultata.
Sve čestitke organizatorima jednog ovakvog događaja u našoj zemlji.
Veki svaka cast i na rezultatu i na ideji za trku.Mnogo mi je zao sto nisam mogao da ucestvujem ove godine :(.Hoce li biti nesto slicno i sledece?
Dragi Veljo, puno hvala!
Inicijatori (nisam ja upetaljan ovde) i organizatori su naloženi i trke će verujem biti sledeće godine 🙂
Veki, Veki, Veki! Oleeee :))
http://www.3sporta.com/9583_roberto-setnik-strpljivo-i-uporno-prema-cilju.html