Maraton u Strazburu – Reportaža

Trčaću ove jeseni, a suženi izbor su mi bili Novi Sad, Ljubljana, Budimpešta i Strazburg . Do poslednjeg momenta sam se dvoumio između Ljubljane i Strazbura, ali na kraju, sam datum maratona je presudio.

Strazbur: Maraton kroz dve države

Ovaj maraton je poseban po tome što se trči kroz dve države – Francusku i Nemačku. Nakon prvih 6 km u Francuskoj i pređenog prvog mosta, započinje deonica trke koja prolazi kroz Nemačku u dužini od šesnaestak kilometara. Pri kraju te deonice, stiže se do jednog veličanstvenog mosta koji je premostio reku Rajnu i prešavši ga opet smo u Francuskoj sve do cilja. Trka je kružna i između ostalog interesantna je po tome što je jako lepo osmišljena. Nije strogo vezana za urbanu sredinu i asfalt nego zalazi i u Stari grad,   parkove, šume, sela i njive. Sve to daje neku posebnu čar i razbija  monotoniju gradskih trka na koje smo svi navikli.

Došao je i taj dan…

Maraton je startovao u 9h ujutru sa nešto više od 1300 učesnika. Okupili smo se na glavnom trgu Kleber gde sam se našao sa svojim drugom sa kojim je trebalo da trčim. Zvuk sirene označio je početak onoga o čemu sam dugo razmišljao i za šta sam se još duže pripremao. Osetio sam nalet adrenalina i nakon već samo nekoliko koraka, znao sam da sam spreman da ovaj izazov iznesem do kraja. Verovao sam u sebe, a još više u ono što može da oseti samo neko ko zaista voli trčanje, razmišlja kao trkač i živi život kao trkač Krenuli smo laganim tempom i od samog početka raspoloženje i maratonski duh su bili na visokom nivou. Dosta maratonaca je imalo originalne kreacije u vidu kostima u kojima su trčali. Moj potpis originalnosti je bio to što sam na grudima iznad startnog broja nosio boje naše države. Trčeći u ovako prijatnoj atmosferi, nisam ni osetio, a takoreći prošlo je malo više od pola trke, i skoro smo izašli iz Nemačke. Nažalost, zbog povrede moj drug je morao da odustane i zadovolji se istrčanim polumaratonom. Usledila je prva kriza, na svu sreću manja. To je bilo na delu staze koji je išao kroz šumu, gde je velika vlažnost vazduha predstavljala problem, a još veći problem je bio taj što je nedostajala podrška ljudi sa strane kojih u šumi nije bilo. I to je prošlo… Posle kilometara ruralne sredine, usledilo je predgrađe gde je na tridesetom kilometru velikim slovima napisano: „ZAVRŠNICA TRKE“. To me je dodatno motivisalo ali sam bio svestan da ima još dosta da se trči. Narednih 7,5 km nije bilo većih problema, a posle toga nastupio je za mene najteži deo staze i ozbiljna kriza na koju sam bio spreman i koja je zahtevala adekvatne metode prevazilaženja.

Svako ko je trčao dužu trku, poznato mu je šta znači trkačka solidarnost. Naime, u tom najtežem trenutku, pomogao mi je čovek koji se pojavio niotkuda i dao mi tubu energetskog gela koji mi je povratio energiju da trku završim do kraja. Znao sam da mi je cilj na dohvat ruke i da je najbitnije da do njega stignem sa osmehom na licu. Tako je i bilo.

Prolazeći zadnjih 200 m kroz špalir posmatrača, dočekali su me aplauzi i ovacije. Taj osećaj je teško opisati, ali verujem da će me oni koji su se bar jednom našli u sličnoj situaciji, sigurno razumeti. Ukupno vreme: 04:08:55 Nakon primljene medalje za učešće, usledilo je još jedno iznenađenje ovog maratona. Svi učesnici na cilju su kao poklon dobijali crvenu trkačku jaknu na čijoj poleđini stoji natpis „FINISHER“ Na cilju su me sačekali moji verni navijači- rodbina i prijatelji.

Utisci

Trka je bila izuzetno profesionalno organizovana sa svim svojim pratećim elementima – od  najobičnijih volontera do profesionalnih sudija, svi su bili nasmejani, predusretljivi i posvećeni ovoj manifestaciji. Posebno bih spomenuo okrepne stanice i zaista neverovatno raznovrstan „asortiman hrane i pića“. Sve u svemu, ovo je bilo neprocenjivo iskustvo koje mi je otvorilo nove vidike i trasiralo put ka novim horizontima.  Jedna stvar je sigurna, a to je da jednom kada pređeš ciljnu liniju, više ništa u životu nije isto! Moj prvi maraton je to i dokazao.