Connect with us

Hi, what are you looking for?

* Naslovna

Stazom bez smoga? Došlo je i to vreme kada se ne preporučuje da se bavimo fizičkom aktivnošću na otvorenom…

„AQI 151-200 – Nezdravo; Svi mogu početi da osećaju zdravstvene posledice; članovi osetljivih grupa mogu iskusiti ozbiljnije posledice po zdravlje. Aktivna deca i odrasli, te ljudi sa respiratornim oboljenjima poput astme treba da izbegavaju svaki boravak na otvorenom; svi drugi, posebno deca, treba da ograniče boravak na otvorenom.“Gradski zavod za javno zdravlje Beograd

I to se desilo – od dece se traži da ostanu u kući, a od odraslih da se ne bave fizičkom aktivnošću na otvorenom! Počela sam da trčim relativno nedavno i mislila sam da će mi najveći izazov tokom jeseni i zime predstavljati hladnoća i kiša. Siva tepsija neprobojnog smoga iznad naših gradova mi nije bila na listi, ali ubrzo je provera PM 2.5 i PM 10 čestica u vazduhu postala drastično bitnija od provere temperature i vlažnosti vazduha.

Avala je nadomak Beograda i njenih hrabrih 511 metara nadmorske visine bi moglo da nam znači ovog vikenda više nego inače. Grdosija među brdima, Mali Remorker među planinama, ujedno i domaćin Avala Night Sky Traila 1. februara u organizaciji Skyrunning Serbia – dakle, idemo tamo. Ne očekujemo mnogo, jer grad je preblizu, smoga je previše, a magla je prenisko. Ipak, mora biti da je bolje nego u naseljima.

Do TV tornja stižemo oko jedan sat, a odatle ćemo kružno kroz šumu. Okosnica nam je ruta Avala Night Sky Traila (objavljena ovde), ali takođe improvizujemo i smišljamo put na licu mesta. Mašimo šumsku stazu, vraćamo se, smotani kakvi jesmo padamo u blato i sneg, smejemo se. Trčimo.

Proklizavam nizbrdo, u poslednjem trenutku ostajem stabilna u iznenadnoj zamalo-špagi, hvatam zamajac, hop, letimo trkom dalje… Osećam kako mi pluća rade i kako dišem duboko. Skoro da je čudno.

Nije idealno ni na Avali, naravno. Zagađenje u Beogradu je preveliko da se ne bi osetilo i gore, ali ipak – toranj se vidi ceo. Poređenja radi, sećam se jedne maglovite jeseni bez ovakvog smoga pre nekoliko godina kad se na Avali prst pred okom nije video, a toranj pod kojim smo stajali se samo dao nagovestiti. I jeste, kako smo se spuštali kroz avalsku šumu u pravcu naselja, tako nas je pozdravljao lavež pasa i garež grada. Ali ima i to dobrih strana, bar se radujemo usponu.

Krivi toranj na Avali, škljoc u trku

„AQI 201-300 – Veoma nezdravo; Zdravstveno upozorenje na vanredne uslove. Čitava populacija će verovatno biti pogođena.“ Gradski zavod za javno zdravlje Beograd

Mi ne poštujemo prirodu mnogo, možda zato što smo bogati njenim poklonima i raznolikostima, a nesvesni toga. Prva planina je Beograđanima na pola sata od prestonice, odatle se vrhovi nižu u nedogled, a mi imamo tu šašavu naviku da nas mrzi. Na putu do kuće, prisećam se svog prijatelja iz stepske Moskve čije je dete prvi put videlo planinu u desetoj godini života, pa godinu dana iščekivalo raspust i sledeći odlazak.

Kad shvatimo da smo onemogućeni da izađemo napolje, odjednom nam postane zaista nevažno što je nekad, eto, hladno tamo s druge strane prozora. Gledam u ono što je sakrilo naš vazduh i jasno mi se vraćaju mnogi dani kada mi je bilo nepotrebno teško da izletim na svežinu i istrčim nekoliko kilometara po kraju; kad sam rekla sebi – sutra ću, kiša je danas; kad sam prekinula sa trčanjem po vedrom danu jer mi je dosadilo, a mogla sam sigurno još par krugova; kad sam odlučila da ipak idem busom, a ne bajsom; kad sam…

Počeli smo dan kao trkači koji trče da pobegnu od nečega – trkom od smoga ka planini. Vratili smo se nazad svesni da od problema zagađenja nema bežanja i da su i planine oko naših gradova, kao i oni sami, sve ugroženije. Problem je sistemski, a odgovornost zajednička. Moramo je biti svesni jer ako se ovako nastavi, jedini pogled koji će se pružati sa planinskih vrhova su stubovi dima.

Advertisement. Scroll to continue reading.

6 Comments

6 Comments

  1. Dušan Popović

    09.01.2020 at 12:23

    Imate maske u farbarama ili radnjama sa alatom. Konkretno u Okovu dve maske sa zaštitom FFP2 (PM10) koštaju 280 dinara. Ja probao sinoć po NBG i razlika je očigledna.

    • Ivana Čukanović

      11.01.2020 at 12:48

      Probaću, hvala! Dok preživljavamo (i ovu) kataklizmu, potrebne su nam i maske sa zaštitom od PM 2.5, te čestice su još opasnije… :/

  2. Miloš

    09.01.2020 at 16:20

    U poslednjih mesec dana kad legnem da spavam hocu da se ugusim uvece koliko imam osecaj da nemam dovoljan dotok vazduha. Odmah mi je palo na pamet da je mozda zbog smoga, posto izmedju ostalog kao simptome navode i otezano disanje, s obzirom na to da sam svaki dan trcao dok je zagadjenost bila na maksimumu. Vise covek ne moze ni da trenira kako valja

    • Ivana Čukanović

      11.01.2020 at 12:56

      Sigurno je zbog smoga i zagađenja, čuvaj se. Možeš da pratiš stanje kvaliteta vazduha preko beoeko.com, aircare aplikacije, fb stranice Eko straža itd… Obavezno pogledaj i vrednost PM 2.5 i PM 10 čestica ako je navedena pošto se ova merenja nekada i ne vrše, a to onda utiče na ukupne rezultate (tj. vazduh “na papiru” deluje bolje nego što zaista jeste).
      Pozdrav i hvala na čitanju! :)

  3. Tijana Popadić

    10.01.2020 at 11:41

    Sjajan tekst i tema. Hvala svima za predloge. Ne znam dal još uvek svi osećaju posledice, ali ja ne mogu da dišem normalno ni kada hodam. Trčanje bez maske mi nije opcija :(

    • Ivana Čukanović

      11.01.2020 at 12:52

      Hvala, Tijana!
      Ja sam (nažalost) ukinula trčanje po gradu dok se ovo bar malo ne primiri, stvarno imam osećaj da škodi više nego što pomaže. Suludo…

Uključi se u diskusiju

Advertisement

Advertisement
Advertisement

Trčite li vi po kiši?

Pogledaj rezultate

Loading ... Loading ...

Povezani članci

Najave trka

Zimske trke, osim što ih ima manje u kalendaru iz objektivnih razloga, često odlikuje i sledeće – kraće su, nema ultri, većinom su to...