Ako redovno trenirate, učestvujete na maratonima, polumaratonima i ostalim trkama, a na distanci od 60 metara vas pobedi neko ko u životu nije potrčao. Šta se to desilo? Ne sumnjajte u ispravnost vašeg programa za trčenje. Nije to u pitanju. Odgovor za ovu naizgled nelogičnu situaciju leži u strukturi mišića, tačnije u odnosu brzih i sporih mišićnih vlakana. Ljudi se jednostavno rađaju sa određenim procentom brzih i sporih mišićnih vlakana. Vrhunski sprinter se rađa, ako nema dobre genetske predispozicije nikakav trening ne može da mu pomogne da postigne vrhunske rezultate. To isto važi za maratonce, kao drugi ekstrem na skali atletskih disciplina. Različiti tipovi mišićnih vlakana ulaze u sastav mišića.

Karakteristike sporih mišićnih vlakana (mišićna vlakna tipa I)

Mišićna vlakna tipa I, poznata kao crvena ili spora, najbolja su za dugotrajne napore, sadrže veliki broj mitohondrija, okružena su gustom mrežom kapilara i sposobna za korištenje velike količine kiseonika po minutu, stoga ona za produkciju energije koriste aerobni sistem.

Karakteristike i subtipovi brzih mišićnih vlakana (mišićna vlakna tipa II)

Mišićna vlakna tipa II

Mišićna vlakna tipa II, poznata kao bela ili brza mišićna vlakna, najbolja su za brze aktivnosti, ali imaju slabu izdržljivost, koriste dominantno anaerobni sistem za dobijanje energije. Ona se dalje dele na subtipove :

  • vlakna tipa IIa, poznata kao brza oksidativna vlakna jer mogu koristiti određenu količinu kiseonika, adekvatan trening ih može približiti vlaknima tipa I
  • vlakna tipa IIb su brza glikolitička vlakna jer koriste glukozu prilikom anaerobnog dobijanja energije, na njih se ne može uticati da koriste aerobni sistem
  • vlakna tipa IIc se spominju u literaturi kao srednja vlakna, ona su nešto između vlakana tipa I i II

Treningom se može promeniti procentualni odnos brzih i sporih mišićnih vlakana

Karakteristike mišićnih vlakana pojedinaca uglavnom su genetski uslovljene, ali veruje se da trening može uticati na značajane promene. Naročito dovoljno intenzivan i dugotrajan aerobni trening može izmeniti deo vlakana tipa IIb u IIa, IIa u IIc, a vlakna tipa IIc u I. Takve će promene u slučaju prestanka treninga krenuti u suprotnom smeru.

Mlečna kiselina kao gorivo za spora mišićna vlakna

Tokom dugotrajnog trčanja, udeo hormona (naročito povećanje adrenalina) podstiče proizvodnju mlečne kiseline u mišićima, većinom u vlaknima tipa II, koja su najmanje naviknuta na produžene napore. Mlečna kiselina se otpušta u krv tako da je uzimaju mišići koji su direktnije uključeni u rad. Ti mišići je takođe proizvode u vlaknima tipa II, a koriste je vlakna tipa I.