Tačan odgovor na ovo pitanje je:  od vašeg aerobnog kapaciteta. Aerobni kapacitet je sposobnost  ispoljavanja aerobne energije što duže vreme umerenim intenzitetom. On odražava veličinu supstratnih rezervi dostupnih za korišćenje ili opšti obim datih procesa koji se odvijaju za vreme aktivnosti. Postoje dve komponente aerobnog sistema, centralna i periferna. To su centralni aerobni kapacitet i periferni aerobni kapacitet.

Centralni aerobni kapacitet

Zahvaljujući centralnom aerobnom kapacitetu, kiseonik se iz atmosfere doprema u mišićna vlakna. Putem disanja ulazi u pluća, u plućnim alveolama prelazi u krv gde se veže za hemoglobin, poseban molekul koji sadrži gvožđe i nalazi se u eritrocitima. Srce pumpa krv (zajedno sa kiseonikom) u arterije koje se granaju na sve manje i uže dok ne dođu do kapilara, iz kapilara kiseonik prelazi u mišiće. U ovaj proces su uključeni respiratorni, krvni i kardiovaskularni sistem. Količina dostupnog kiseonika u toku trčanja ne može zavisiti od plućne ventilacije niti od difuzije kisonika iz plućnih alveola u krv, već od transporta, tj. količine kiseonika koja se može preneti iz pluća u mišiće. To zavisi od sastava krvi i minutnog volumena.

Hemoglobin vezuje kiseonik

Nedostatkom hemoglobina u krvi znatno se smanjuje količina kisonika koja se u minutu prenese do mišića, time i produkcija ATP-a aerobnim putem. Povećanje koncentracije hemoglobina u krvi uticaće na sposobnost krvi da prenese veću količinu kiseonika do mišića, ali još uvek nije dokazano da li to zaista utiče na povećanje proizvodnje ATP-a, naročito kada je reč o značajnom povećanju broja eritrocita i gustoće krvi. Povećana viskoznost krvi smanjuje efikasnost rada mišića i može biti vrlo opasna po zdravlje srca i krvnih sudova.

Puls + udarni volumen = minutni volumen

Minutni volumen srca se dobija množenjem srčane frekvencije i udarnog volumena. Trkači različitog nivoa mogu imati slične vrednosti maksimalnog pulsa, pa čak i pulsa pri anaerobnom i aerobnom pragu. To dokazuje da faktor ograničenja u smislu količine krvi koja se doprema mišićima leži zapravo u udarnom volumenu srca.

Periferni aerobni kapacitet

Periferni aerobni kapacitet se može opisati kao sposobnost mišićnih vlakana da izvuku kiseonik iz krvi i da ga iskoriste za stvaranje ATP-a. Bolja distribucija krvi u mišiće koji vrše napor, ima za posledicu veći dotok kiseonika. Trenirani sportisti razvijaju različite mehanizme koji će osigurati da krv u što većoj meri ulazi u radne mišiće. U određenim situacijama dolazi do toga da veća količina krvi ode na površinu tela, naročito pri velikim vrućinama ili u probavni trakt tokom probave.

Gustina kapilarne mreže oko mišića je posledica trening

Trening aerobnog karaktera razvija mrežu kapilara koji okružuju vlakna svih mišića, naručito onih koja su direktno uključena u napor. Presek nožnog mišića maratonca bi pokazao mnogo veći broj kapilara od mišića netrenirane osobe.

Mitohondrije – fabrike aerobne energije

Kapacitet mišićnih vlakana da koriste veliku količinu kiseonika za sagorevanje šećera i lipida zavisi od broja mitohondrija i enzima koji se nalaze u njima. Količina kiseonika koju će vlakna koristiti proporcionalna je aktivnosti tih enzima. Maksimalna potrošnja kiseonika je maksimalna količina kiseonika koju sportista može da iskorisi u minutu i izražava se u mililitrima po kilogramu telesne mase u minutu (ml/kg/min).