Džogiranje na Adi Bojani

Ovogodišnji odlazak na more proveo sam na Adi Bojani, gde sam po prvi put išao na nudističku plažu. Nije toliko strašno kao što se čini, već posle dan, dva se čovek navikne i počne skroz da uživa u slobodi. Of kors, da se ne lažemo, sve vreme je interesantno, jer se na nudistčkoj plaži mogu videti svakakve (i veoma lepe i veoma gadne) scene.

Ilija je boravio u Opatiji i imao sreće i da učestvuju na trci, dok se moje ostvrsko golišavo iskustvo pokazalo kao dobro vreme da se:

1. Isprobam u trčanju po plaži
2. Isprobam trčanje bez ičega
3. Treniram svaki dan

Trčanje po plaži

Za razliku od Gebreselasija u Holandiji, gde je obala ravna i tvrda, Ada Bojana je veoma kosa i meka, tako da neko obziljno trčanje jednostavno ne može da se radi. Tu i tamo malo bosonogog džoginga, gde sam opet pazio, da se ne istežem baš previše Ahilovu tetivu koja me je jako bolela pri polasku.

Super natural running

Kao što sam i obećao da ću čim pre probati, bilo je i super prirodnog trčanja. Ako se miliste kako to ide, mogu reći da ja nisam imao problema. Nakon što individualno probate ostaje da se organizuje kamp trkača naturista, što od danas javno počinjem da zagovaram, a u nekoj budućnosti i organizujem.

Ovaj moj pokušaj jeste spoj dva veoma kul videa. A vi verovatno znate koja dva?

Trening i pripreme za Ljubljanu

Kako teku pripreme za zajednički odlazak na Ljubljanksi maraton, tako idu i lične pripreme u još jednom pokušaju da se trči blizu i brže distanca od 21km za 1:29:59. Pored bola u Ahilovoj tetivi i petnog trna, i to sve u desnoj nozi (mislim da mi je ona duža, tačnije da trpi veći udar zato što sam celokupno nagnut na levu stranu zbog krive kičme – skolioze), i pored astme koja me ovih dana guši, moram priznati da sasvim fino treniram.

Malo me smara, tačnije, mnogo me smara Beograd i trčanje u njemu jer sem Ade nema duže staze koja je prava, bez saobraćaja. Tako da mi je trčanje od Ade Bojane do Albanske granice u više navrata prijalo. Voleo bih da je još neko trčao sa mnom pošto sam se u više navrata ukenjao preskaćući zmije i jureći divlje svinje, volove i ovce. Stvarno jedno drugačije trčanje, koje mi je više nego prijalo.

Najbolji dani su se zasnivali na sledećem rasporedu:

• 6:30 ustajanje
• 7:00 trčanje
• 8:00 plivanje + doručak
• 9:00 joga
• 10:00 čitanje
• 12:00 rižoto sa kozicama
• 13:00 čitanje
• ….

Pročitao sam 5 knjiga, a preporuka je Naučeni optimizam, od Martina Selidžmena u ediciji Psihologija za radoznale. Jeste da zvuči glupo, ali je mnogo dobro.

Na kraju, baš sam zadovoljan odsustvom od kompa čitavih 10 dana, i time koliko je ova jedna dokolica prijala.

Nadam se da nisam smorio, a ukoliko ste i vi imali aktivan odmor, slobodno nam pošaljite vašu priču. Rado bismo je objavili, a verujem da bi se i rado čitala. Eto je i tema za pismeni zadatak: Kako je izgledao moj aktivan odmor?