Zdravlje

Zašto se ravnoteža pogoršava sa godinama?

Nema komentara

Ravnoteža i problemi koji su za nju vezani su jedna od najčešćih zdravstvenih boljki kod starijih ljudi, kako navodi američki Nacionalni institut za starenje (NIA).

Osećaj nestabilnosti u nogama može sa sobom nositi posledice. Dobar balans je neophodan za obavljanje čak i najosnovnijih dnevnih aktivnosti poput hodanja. Tako da, ako se borite da ostanete stabilni, to samo može da se pogorša kako vreme prolazi.

Prema NIA, problemi sa ravnotežom su primaran uzrok padova kod starijih. Svaki četvrti stariji Amerikanac će se prevrnuti svake godine, a petina ovih padova dovodi do ozbiljnih povreda kao što su slomljene kosti ili trauma glave kako navodi Centr za kontrolu i prevenciju bolesti.

Ali zašto se naša ravnoteža „propada“ kako starimo?

6 razloga zašto se ravnoteža pogoršava sa godinama

Osećaj nestabilnosti u nogama može sa sobom nositi posledice.

1. Gubitak mišićne mase

Sa starenjem se polako ali sigurno gubi mišična masa. Proces poznat kao sarkopenija počinje već u 30. godini.

Sarkopenija je stanje usled kog dolazi do smanjenja mišićne mase, smanjenje mišićne snage i fizičkih funkcija. Javlja se usled kombinacije faktora vezanih za uzrast uključujući neaktivnost i hormonske promene.

Problem je u tome što kada izgubite mišićnu masu i snagu, ujedno se smanjuje i sposobnost da održite jake i stabilne zglobove. A imati stabilne zglobove jedan je od ključnih faktora kada je u pitanju dobar balans.

Morate biti u stanju da držite zglobove u stabilnom položaju. Dakle ako niste dovoljno stabilni u zglobovima, oni mogu da se „zaključaju“ što će se ispoljiti kao loša ravnoteža.

2. Smanjenje pokretljivosti/fleksibilnosti zglobova

Kao što smo već rekli, zdravi zglobovi su neophodni za ravnotežu. Ali zglobovi uglavnom izvuku deblji kraj tokom starenja, pogotovo kao posledica sedenternog načina života kasnije tokom života.

Ako saberete sve vreme koje presedite ili preležite tokom jednog dana, šokiraćete se. Većina ljudi se kreće samo jedan do dva sata u toku dana.

Međutim, kada se ne krećete, ne samo da gubite mišićnu masu, već i pokretljivost i fleksibilnost zglobova. A ovo je loša vest za ravnotežu.

Nakon dugotrajnog sedenja, mišići i zglobovi se stežu. I na kraju, neće moći ni da se kreću.

Kao rezultat, ovi zategnuti, ograničeni zglobovi neće moći da aktiviraju određene mišiće ili da postignu veće opsege pokreta, što vam zapravo pomaže da održite ravnotežu.

Artritis i/li bolesti povezane sa kostima (poput osteoporoze) koje su češće ko starijih ljudi, su takođe povezane sa smanjenom pokretljivošću zglobova.

3. Smanjena propriocepcija

Podjednako je važan ukupan nivo vašeg zdravlja u celom procesu.

Kako se fizička aktivnost smanjuje kako starite, propriocepcija (svest o telu) će se takođe smanjivati.

Propriocepcija je sposobnost da osetite gde su vaši zglobovi i telo u svakom trenutku.

Postoje nervni receptori u i oko zglobova koji šalju informacije mozgu i nervnom sistemu. To znači da mozak i nervni sistem znaju gde se vaše telo nalazi i svesno i nesvesno, što se može smatrati koordinacijom.

Kada starite i ne krećete se često, ovi nervni receptori ne funkcionišu što dovodi do smanjene svesti o telu.

A kada nemate dobar osećaj gde su vam telo i zglobovi, otežava se održavanje ravnoteže.

4. Usporeni refleksi

Refleksi odnosno automatske reakcije koje vaše telo čini kao odgovor na nešto, igraju ključnu ulogu u kontroli koordinacije, ravnoteže, držanja i pokreta.

Na primer, ako se spotaknete o pukotinu na trotoaru, vaše šake i ruke će se automatski ispružiti kako bi prekinuli pad, a mišići će se zategnuti kako bi se smanjile povrede.

Ali refleksi i vreme reakcije imaju tendenciju da se usporavaju u kasnije tokom života, prvenstveno zbog neaktivnosti i degeneracije nervnog sistema.

Zaista, kako starite, oblasti mozga odgovorne za kontrolu motora gube ćelije a promene u nervnim vlaknima usporavaju električne impulse prema Medicinskom univerzitetskom centru u Ročesteru.

Pored ovih faktora, ukupan nivo vašeg zdravlja takođe igra važnu ulogu u celom procesu. Nivo upale, regulacija insulina i glukoze i druga medicinska pitanja mogu doprineti hroničnim zdravstvenim stanjima koja mogu dovesti do pogoršanja nervnog sistema i kao rezultat, uzrokovati odložene i/li smanjene reflekse.

5. Degeneracija vestibularnog sistema

Vestibularni sistem (deo unutrašnjeg uha koji je zadužen za ravnotežu) je veliki faktor kada je u pitanju održavanje zdrave ravnoteže.

Baš kao što se nervni sistem degeneriše tokom starenja, vestibularni sistem se takođe može pogoršati tokom godina i na sličan način utiču i drugi biomarkeri koji se odnose na zdravlje (kao što su upale, regulacija insulina, glukoze itd).

To znači da što je vaše zdravlje bolje, to će bolje funkcionisati svaki sistem u vašem telu, uključujući i vaš vestibularni sistem.

6. Oštećenje vida

Oštećen vid utuče na percepciju dubine, osetljivost na kontrast i noćni vid.

Starenje može uticati na vaše oči. U stvari, stariji ljudi su izloženi većem riziku za određene očne bolesti kako navodi Američka akademija za oftamologiju (AAO).

Ali ova promena u vidu može pokvatiti i ravnotežu.

Većina ljudi se u velikoj meri oslanja na svoj vid za ravnotežu. Ovo ćete najbolje testirati akostanete prvo na jednu nogu otvorenih a potom i zatvorenih očiju, dok je druga savijena u vazduhu.

Međutim kada vid opada, utiče i na stvari kao što su percepcija dubine, osetljivost na kontrast i noćni vid. A to su sve jako važni faktori kada je u pitanju stabilnost u nogama.

Savet

Zaštitite svoje oči i rano otkrijte ako imate problem sa vidom. Savetuje se da posećujete oftamologa radi regularnih pregleda. A kada napunite 65 godina, posećujte lekara barem jednom u godinu ili dve dana (kako navodi AAO).

Drugi znaci problema sa ravnotežom

Pored osećaja nesigurnosti u nogama, evo dodatnih simptoma koji mogu signalizirati narušenu ravnotežu prema NIA:

  • Vrtoglavica
  • Padanje ili osećaj da ćete pasti
  • Nesvestica ili osećaj plutanja
  • Zamagljen vid
  • Konfuzija ili dezorijentacija

Kako poboljšati ravnotežu?

Iako su određeni aspekti starenja van kontrole, postoje i oni na koje možete da utičete i eventualno sprečite razvijanje problema sa ravnotežom.

Kao prvo, možete sprečiti, pa čak i unaprediti mišiće i zglobove pre nego što postanu previše ograničeni i naruše vašu ravnotežu. Konkretno, češće kretanje tokom dana i izvođenje aktivnih vežbi istezanja i mobilnosti mogu pomoći u očuvanju ravnoteže.

Isto tako možete smanjiti uticaj starenja na vaše reflekse i koordinaciju tako što ćete dati prednost fizičkoj aktivnosti. Ali zapamtite, potrebno je vreme da bi se ravnoteža uspostavila.

Šta kažu stručnjaci: Zašto se budite umorni?
Sedenje šteti zdravlju. Šta se dešava sa vašim telom ako sedite po ceo dan?

Povezani članci

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Fill out this field
Fill out this field
Molimo vas da unesete valjanu adresu e-pošte.
You need to agree with the terms to proceed