Dobro raspoloženje. Osmesi. Pozitivna energija. Motivacija. Gde da odemo po sve to? Kako nastaje lepo raspoloženje? Da li je u genima ili se možemo naučiti da budemo super raspoloženi uprkos neželjenim situacijama?
Možemo li uopšte definisati lepo raspoloženje – za nekog to je trčanje, za nekog igranje sa decom, za nekog pecanje, šetanje, slušanje omiljene muzike…
„Lepo raploženje je kad sam u skladu sa sobom bez velikog razmišljanja o tome…“ – ovim je Andrea Abele Brem, profesorka socijalne psihologije na Univerzitetu u Erlangenu rekla da o aktuelnom raspoloženju razmišljamo samo onda kada se pređe kritična tačka, donja ili gornja – dakle, kada intenzivno osećamo sreću ili neserću.
Toliko toga znamo o uzrocima depresije i njenom lečenju i ona se istražuje od kako je začeta psihologija, a tek poslednjih dvadesetak godina sreća i lepo raspoloženje su teme istraživanja. Glavnu reč vode naučnici koji naša rasploženja prevode u hemijske signale i svuda treže neurotransmitere i hormone. Ako bismo prevodili, to znači da kakve su nam misli i u kakvom smo okruženju, takav nam je i život.
Naš mozak je kućna apoteka!
Istraživanja kažu da u suzama radosnicma ima mnogo više takozvanih T ćelija koje uništavaju slobodne radikale nego u suzama koje prilivamo zbog tuge i bola. Dakle, lepo raspoloženje i suze radposnoce jačaju imuni sistem!
Mnogi naučnici u ovoj oblasti govore o mozgu kao o kućnoj apoteci koju samo uvek treba pravilno popunjavati. A različiti hormoni kod njih dobijaju etikete kao u filmovima – good guy und bad guy: fluoxetin – podiže štimnug i želju za kontaktima, dok melatonin –ekstremno bad guy –javlja se samo u tami i vuče sve na dole.
Framceutskla industrija godišnje ulaže preko 20 milijardi dolara u razvoj takozvanih mind doping preparata kojima se navodno hormoni mogu manipulisti – umanjite stres, izbegnite depresiju, poboljšajte raspoloženje…ali da li se možete okrenuti alternative i prirodi?
Evo saveta kako da podignete raspoloženje bez hemije 🙂
Smeh, trčanje i meditacacija
Pomenuta Andrea Abele Brem preporučuje smeh, trčanje i meditiranje za dobro raspoloženje.
Smeh sam po sebi dobro deluje na čoveka, a džoging se preporučuje jer je ritmičko kretanje o kojem ne mora mnogo da se razmišlja a često trkači dok trče istovremeno meditiraju i zamišljaju se u raznim situacijiama, te se ne sećaju trase, ali uspevaju da se opuste, oraspolože i pronađu rešenje za situaciju koja ih muči. Više o meditativnom trčanju pročitajte ovde.
Naučnici nagoveštavaju da još jedna aktivnost veoma doprinosi dobrom rasploženju – seks.
Dakle, učinite prvi korak: pogledajte se u ogledalu, nasmešite se, recite sebi da možete sve, obucite se, obujte patike i trčite…meditirajte. A možda vas baš na nekoj stazi čeka i ljubav, a onda i sami znate šta vam je činiti 🙂
Inspirisano sa dw.com
