Sedamnaesti po redu Podgorički maraton će se održati po u nedelju, 31.oktobra sa startom u 10:00 časova. Podgorički maraton je 30. januara 2010. godine primljen u punopravno članstvo AIMS-a. Manifestacija se nalazi u zvaničnom kalendaru AIMS-a. Kontrolu i sertifikovanje staze će izvršiti, tokom 2010. godine, Austrijanac Rainer Soos, koji je prošle godine izdao sertifikat staze za Skopski maraton.
Rekordi
Rekord maratona drže Petko Stefanov (Bugarska) 2:11,46 i Svetlana Nurgalijeva (Rusija) 2:36,00. U polumaratonu rekorderi su: Petko Stefanov (Bugarska) / Jaroslav Mušicki (Moldavija) 1:02,33 i Subotić Ana (Srbija) 1:16:21.
Prijavljivanje
Za 17. Podgorički maraton se najlakše možete prijaviti elektronski zaključno sa petkom, 29.10.2010. godine, popunjavanjem formulara na sajtu organizatora. Na maraton i polumaraton se možete prijaviti i putem faksa +382 (0)20 206-690 ili poštom na adresu: Atletski trkački klub „Podgorički maraton“, za Milana Madžgalja, ul. 19 Decembra br 21, 81000 Podgorica, Crna Gora.
Obavezna je prijava organizatoru do 29.10.2010. godine koja se, nakon prihvatanja, automatski ističe u startnoj listi, nema više prijava kao ranije, na licu mesta. Takmičari koji žele da se prijave 30. i 31. oktobra će biti obavezni da organizatoru uplate startninu u iznosu od 15 EURA za maraton i 20 EURA za polumaraton.
Prilikom podizanja startnog broja obavezna je lična karta (pasoš), radi utvrđivanja godina starosti (kategorije). Ako ste ispoštovali rok za prijavljivanje, startnina za maraton se ne plaća, a za polumaraton iznosi 10 € i plaćaju je svi učesnici koji trče u polumaratonu.
Uputstvo za takmičare se nalazi ovde.
Prevoz
Organizatori su obezbedili besplatan prevoz autobusom za maraton iz Novog Sada (Beograda) i iz Niša. Autobus iz Novog Sada polazi u petak 29.10.2010. uveče sa parkinga preko puta ulaza u Novosadski sajam (ulica Hajduk Veljkova) u 22.00 h, a u Beogradu je na parkingu ispred Sava Centra (sa savske strane) u 23.30 h. Organizator prevoza: Drago Boroja iz Novog Sada / Tel. 021-896-713, 063-11-589-33, e-mail: dboroja42@nscable.net.
Smeštaj
Organizator obezbeđuje besplatan hotelski smještaj, polupansion, uoči maratona u hotelu za muškarce takmičare u maratonu koji imaju rezultat bolji od 2:40:00 i za žene koje imaju rezultat bolji od 2:59:00, a za polumaraton za muškarce koji imaju rezultat ispod 1:10:00 i za žene ispod 1:22:00. Za sve ostale učesnike koji imaju slabije vreme u maratonu od ovoga rezultata, biće obezbeđen besplatni smeštaj u fiskulturnoj dvorani Š.C. Sergije Stanić, koji se nalazi 100m od hotela „City” (bivši hotel „Ljubović”).
Oni takmičari koji to žele smeštaj mogu obezbediti u hotelima u gradu u Podgorici, gde sami plaćaju trškove. Organizator je obezbedio i povoljan smeštaj u hotelu Grand na Cetinju za one takmičare koji sami snose troškove, gde je cena punog pansiona 30€ po osobi.
Za sve one koji žele da organizuju sopstveni prevoz i dolazak na Podgorički maraton – organizator je obezbedio u Baru u preduzeću „Talas Tours”, udaljenom 45km od Podgorice, informacije i rezervacije http://www.talasturs.com, e-mail: talasturs@t-com.me, tel: 00 382 30 312 182, 068 878 715, 069 039 602, kompletan smeštaj (puni pansion) od 15€ za sve učesnike koji žele da borave pre i posle maratona u Crnoj Gori i da se odmaraju. Takođe, u hotelu „Grand” na Cetinju – 35km od Podgorice, organizovane grupe i pojedinci imaju kompletan smeštaj po ceni od 30€. U Podgorici u hotelu „Crna Gora” e-mail: utiprodaja@hotelcg.com, mob: 00382 67 231 338.
Nagrade
Kompletne informacije o nagradama možete videti ovde. Po završetku maratona organizator će u 17h u hotelu „City” (bivši hotel „Ljubović”) dodeliti novčane nagrade svim pobednicima u maratonu i polumaratonu i priznanja za veterane po kategorijama.
Prvi put od ove godine organizatog je odlučio da svim učesnicima u maratonu i polumaratonu dodijeli, prilikom preuzimanja bon za ishranu (koji je besplatan) i u koji će biti upisan startni broj takmičara gdje će se u 17h, prilikom dodjele nagrada, svim učesnicima koji donesu bon na parkingu ispred hotela „City” dodijeliti lunch paket preko preduzeća „Catering – Kings” iz Podgorice, gdje će u odgovarajućem pakovanju svi učesnici dobiti besplatan obrok.
Sve informacije možete naći na sajtu organizatora, a možete i telefonom od Milana Madžgalja. Telefon GSM: +382 (0)67 612 057, Telefon GSM: +382 (0)68 012 057, Tel/fax: +382 (0)20 206 690.
Foto:Sa starta 16. Pogoričkog maratona. Somaraton
43 komentara. Leave new
Prijavljivanje
Za 15. Podgorički maraton se
Vujo, nije 15 već 17.
Da li je prevoz besplatan za sve koji su zainteresovani, ili samo za one koji iza sebe vec imaju rezultate, tj. za one koji su vec nastupali na zvanicnim maratonima?
Na zvaničnom sajtu se uopšte ne pominje autobus iz Niša, a za autobus iz Novog Sada (Beograda) piše da je samo za maratonce… Malo je bezveze ako polumaratonci ne mogu da računaju na prevoz a išli bi…
Ja sam već desetak godina organizator autobusa iz Novog Sada za PG maraton, tako da mogu dati nezvanične odgovore Marku i Ivanu. Primarna želja Organizatora je da učestvuje što više maratonaca, tako da, na primer, maratonci ne plaćaju startninu, a polumaratonci plaćaju, i zato je Organizator naglasio da je autobus namenjen isključivo za učesnike maratona. U vezi autobusa iz Niša, mogu nezvanično reći da je zadnjih nekoliko godina dolazio poluprazan, sa svega desetak maratonaca i Organizator je odlučio da to više ne finansira.
Ujedno molim da svi zainteresovani MARATONCI počnu sa prijavljivanjem meni na gore datu email adresu ili telefonom (od 11. oktobra menja mi se broj kućnog telefona sa 896713 na 2996713). Prijavljivanje je otvoreno do popune mesta u autobusu (50 mesta). Možda je to nepotrebno isticati, ali još jednom molim sve one prijavljene, koji iz nekog razloga odustanu od putovanja da mi to jave na vreme, kako bi neko drugi mogao da uskoči na njihovo mesto.
Uskratio sam odgovor Marku. Autobus je besplatan, i u principu mogu da se prijave svi oni koji će trčati MARATON, ali Organizator zadržava pravo da ubaci pozvane elitne takmičare na listu putnika bez obzira da li učestvuju u maratonu ili polumaratonu. U tom slučaju sa liste odpadaju zadnji prijavljeni, koji će se o tome obavestiti blagovremeno putem telefona, ili na ovom sajtu.
@Drago Hvala na brzom odgovoru, nisam mislio da zvuči kao kritika nego da napomenem na razlike između dva teksta… U stvari, da budem iskren, nadao sam se da je na sajtu „zvanično“ obaveštenje ali da postoji „razumevanje“ da prevoz važi za sve prijavljene 🙂
Šteta, ali ipak je na organizatoru da odluči…
Hvala na ispravci, Zozon.
Informacija o Niškom autobusu ove godine nije objavljena, a sada mi je jasno i zašto. Ja sam dve godine za redom učestovao na ovoj trci, i da sam zdrav, opet bih išao tamo, ali šta da se radi, tako je to u sportu.
Volim ovu trku jer nije striktno gradska, već se ide kroz predgrađa, srpska i albanska. Najlepši momenat na trasi je u Golubovcima kada prolazite kroz špalir posmatrača i gde vas prozivaju putem mikrofona i kad se čuje da ste iz Srbije, sledi aplauz i bodrenje…
Što se tiče staze, nadam se da je ove godine striktno po pravilima AIMS-a.
Puno sreće svima koji se odluče da istrče ovaj maraton!
Prošle godine bilo je jako lepo, prijatno vreme, gotovo savršeno: sunčano a ne previše toplo, prosto se oseti mediteranski vazduh, kao da je proleće stiglo nekoliko meseci ranije, te eto prilike za dobar rezultat!
Staza je zanimljiva jer se trči samo jedan veliki krug, a gotovo da nema uspona, a pritom dosta okrepnih stanica.
Sam odlazak je dosta jeftina varijanta, mene je ceo boravak i takmičenje u Podgorici prošle godine koštao svega 10 evra! Besplatni smeštaj nije najsrećnija stvar (za one osetljivije): prašina, spavanje na strunjačama, bez kupatila, itd, ali i to se lako prebrodi jer je u pitanju samo jedan dan.
Sve u svemu, super, a želim da bude tako i ovogodišnjim učesnicima, prvenstveno da vreme posluži.
17. Podgorički MARATHON 2010
Autobus – Spisak putnika
1 Blažić Milorad Sombor Srbija 1954
2 Borbeli Imre Borganji Mađarska 1955
3 Boroja Drago Futog Srbija 1953
4 Geloi Nandor Segedin Mađarska 1983
5 Gerun Ivan Pančevo Srbija 1955
6 Glušica Saša Futog Srbija 1984
7 Jaćimovski Dane Jabuka-Pančevo Srbija 1955
8 Janković Zoran Kula Srbija 1956
9 Jovanović Vojislav Beograd Srbija 1966
10 Knežević Drago Beograd Srbija 1948
11 Krstajić Dragutin Beograd Srbija 1968
12 Kušmierek Wiktor – Poljska 1945
13 Leontijević Slobodan N. Beograd Srbija 1977
14 Marinković Zoran , Mladenovac Srbija 1966
15 Mićić Srećko Beograd Srbija 1958
16 Mikloš Lidija Pančevo Crna Gora 1976
17 Milojković Miljan Niš (Požarevac) Srbija 1978
18 Mišović Zdravko Kula Srbija 1971
19 Molnar Mihaly Szeged Mađarska 1944
20 Muči Šandor Segedin Mađarska 1967
21 Pajić Miroslav Batajnica Srbija 1961
22 Pantović Boban Beograd Srbija 1959
23 Popović Veljko Kula Srbija 1965
24 Radulović Radovan Subotica Srbija 1952
25 Ranđelović Miroslav Beograd SRB 1967
26 Rašković Mile N.Banovci Srbija 1949
27 Reves Istvan Segedin Mađarska 1966
28 Šarkezi Arpad Sombor Srbija 1948
29 Simić Ivan Beograd SRB 1983
30 Simić Milivoje Sr.Kamenica Srbija 1956
31 Solovjova Jekaterina Beograd SRB 1991
32 Stevanović Vlada Beograd Srbija 1934
33 Todorović Nedeljko Beograd Srbija 1952
34 Kuljanin
35 Dinić Aleksandar Beograd Srbija 1978
Molimo Vas da se blagovremeno prijavite za autobus, jer je preostalo svega 15 slobodnih mesta!!!
Što se tiče prevoza iz Niša, stigla je informacija od Organizatora da organizovanog prevoza deginitivno neće biti.
U vezi prenoćišta, obaveštavaju se maratonci iz Srbije i Makedonije da je za njih obezbeđeno 70 mesta u kasarni „MASLINE“ u Podgorici,dok za ostale ucesnike koji to žele, će biti obezbedjen smeštaj za 60 ljudi u tri učionice u S.C.“Sergije Stanic“-100metara udaljenom od hotela“CITY“-bivsi „Ljubovic“, Takmičari koji žele privatni smjestaj u gradu po cijeni od 10,00 eura , mogu to rezervisati do 26.oktobra 2010,godine putem emejla PODGORIČKOM MARATONU.
Na satu http://www.klub100maratona.wordpress.com možete pogledati zanimljivu statistiku prethpdnih 16 podgoričkih maratona od 1994. do 2009. godine
Nove prijave za autobus za PG maraton:
36 Ćirić Dragan Novi Sad
37 Kopecki Želimira Sl.Brod CRO
38 Kopecki Dragan Sl.Brod CRO
39 Stranjaković Dušan Beograd
Požurite sa prijavama. Još samo 11 mesta.
ako bude neko mesto za polumaratonce,javi nam Drago..
Polumaratonci mogu takođe da se prijavljuju kao „zlatne“ rezerve. Ukoliko ne bude dovoljno prijavljenih maratonaca onda na listu putnika upadaju polumaratonci.
Dopuna liste putnika za Podgorički maraton:
……..
34 Popović Vukan Kula
…….
40 Ćurulić Vojislav Beograd
41 Simić Radiša Valjevo
42 Milenković Nebojša Kikinda
43 Filep Atila B. Topola
Molim naše elitne maratonce-ke ( Ninković, Stolić, Subotić …itd) da ne čekaju zadnji dan da se prijave, već da to učine što hitnije.
Hoce li biti mesta za polumaraton?
@Nenad
@Tanja
Kako stoje stvari za polumaratonce najverovatnije neće biti mesta, ali strpimo se još para dana…
Novoprijavljeni za Podgorički MARATON:
…….
44 Ninković Sreten Dokmir
45 Živković Dušan Bečej
46 Ubornji Dejan Novi Sad
47 Čeko Gordana Sr. Kamenica
Autobus za Podgorički maraton je popunjen!!!
46 Gacik Saša Pančevo (Niš)
(umesto Ubornji Dejana, kome želimo sretan put na Atinski maraton)
48 Kovač Nenad Beograd
49 Orestijević Duško Ivanjica
50 Subotić Ana Ivanjica
Evo, nadam se, konačne liste putnika na Podgorički maraton. Zahvaljujem se Diniću A., Goci Č., Raškoviću M., Simiću M., Mikloš L … što su na vreme javili o svom odustajanju od putovanja. Zamolio bih sve da mi što hitnije dostave brojeve pasoša i / ili lične karte (u zavisnosti sa čime će putovati) na tel:021-2296713, mob: 063-1158933, ili email: drago.boroja@gmail.com. Ujedno obaveštavam @Nenada i Riling Vladimira da su prve rezerve ukoliko još neko odustane.
1 Belić Magdolna Irig Srbija 1969
2 Blažić Milorad Sombor Srbija 1954
3 Borbeli Imre Bordany Mađarska 1955
4 Boroja Drago Futog Srbija 1953
5 Ćirić Dragan – Novi Sad Srbija 1951
6 Ćurulić Vojislav Beograd Srbija 1953
7 Filep Atila B.Topola Srbija 1970
8 Gacik Saša Pančevo-Niš Srbija 1971
9 Gellai Nandor Gyomaendrod Mađarska 1983
10 Jaćimovski Dane Jabuka-Pančevo Srbija 1955
11 Janković Zoran Kula Srbija 1956
12 Jovanović Vojislav Beograd Srbija 1966
13 Knežević Drago Beograd Srbija 1948
14 Kopecki Dragan Sl. Brod Hrvatska 1960
15 Kopecki Želimira Sl. Brod Hrvatska 1961
16 Kovač Nenad Beograd Srbija 1968
17 Krstajić Dragutin Beograd Srbija 1968
18 Kušmierek Wiktor – Poljska 1945
19 Leontijević Slobodan N. Beograd Srbija 1977
20 Marinković Zoran , Mladenovac Srbija 1966
21 Mićić Srećko Beograd Srbija 1958
22 Milanović Marko Beograd SRB 1985
23 Milenković Nebojša Kikinda Srbija 1969
24 Milojković Miljan Niš (Požarevac) Srbija 1978
25 Mišović Zdravko Kula Srbija 1971
26 Molnar Mihaly Szeged Mađarska 1944
27 Muči Šandor Segedin Mađarska 1967
28 Ninković Sreten Dokmir Srbija 1972
29 Orestijević Duško Ivanjica Srbija 1963
30 Pajić Miroslav Batajnica Srbija 1961
31 Pantović Boban Beograd Srbija 1959
32 Popović Veljko Kula Srbija 1965
33 Popović Vukan Kula Srbija 1967
34 Radulović Radovan Subotica Srbija 1952
35 Ranđelović Miroslav Beograd Srbija 1967
36 Reves Istvan Bordany Mađarska 1966
37 Šarkezi Arpad Sombor Srbija 1948
38 Simić Ivan Beograd Srbija 1983
39 Simić Radiša Valjevo Srbija 1967
40 Stevanović Vlada Beograd Srbija 1934
41 Stojanovski Tanja S. Pazova Srbija 1982
42 Stolić Saša Beograd Srbija 1981
43 Stranjaković Dušan Beograd Srbija 1969
44 Subotić Ana Ivanjica Srbija 1983
45 Todorović Nedeljko Beograd Srbija 1952
46 Velimirović Đorđe Irig Srbija 1970
47 Vrajić Marija Zagreb Hrvatska 1976
48 Živanović Darko Kragujevac Srbija 1980
49 Živković Dušan Bečej Srbija 1954
Kada autobus sa maratoncima iz Srbije krece nazad za Beograd u nedelju?
U principu kreće se oko 6-7 popodne kada svi po kategorijama uzmu nagrade… uglavnom sećam se da je se u to doba već smrkava…
Iz iskustva može se očekivati povratak oko 18h, ali za svaki slučaj svi putnici bi trebalo da budu spremni za polazak već u 17h. Ovog puta insistiraću da isplata nagrada za pojedince iz naše grupe ima prednost. Dolazak u Beograd može se očekivati između 4-5 a u Novi Sad 5-6 sati. Dopuna liste putnika. Umesto Ćirić Dragana, uskače maratonac Đurković Miljurko iz Blaca , a nekako ćemo gledati da se nađe mesto i za maratonca Krstić Acu iz Niša. Još jednom podsećam da mi šaljete brojeve pasoša i lični karti.
Dopunsko obaveštenje za putnike na podgorički maraton – osim broja pasoša i / ili lične karte, treba dostaviti i JMBG tj, jedinstveni matični broj građana ( tel:021-2296713, mob: 063-1158933, ili email: drago.boroja@gmail.com.)
Ako neko ima broj Krstajić Dragutina iz Beograda, molim da mi javi.
@Nenad
Nažalost ne znam koji Nenad je u pitanju. Nenade, javi se hitno ako želiš na polumaraton u Podgoricu – ima jedno upražnjeno mesto.
@Nenad
Nenade, baš nemaš sreće. Maratonac Dimitrić Slavko je potvrdio svoje učešće
Etipljanin Mendaja Buliča i Ana Subotić iz Srbije pobjednici su 17. internacionalnog Akva Monta Podgoričkog maratona.
Buliča je 42 kilometra i 195 metara dugu stazu Podgorica – Golubovci – Tuzi – Podgorica prešao za dva sata, 16 minuta i pet sekundi.
On je čelnu poziciju preuzeo u posljednjem kilometru i zadržao je do kraja. „Bilo je naporno. Na 30. kilometru osjetio sam bol u listu desne noge, ali sam izdržao do kraja. Konkurencija je bila dobra“, kazao je Buliča nakon trke.
Drugo mjesto osvojio je Kenijac Nikodemus Bivot (2:16,33), koji je bio u vođstvu od početka do samog kraja, kada ga je prestigao Buliča. Na trećem mjestu završio je Kasai Urge iz Etiopije (2:18,26), dok je četvrto i peto pripalo Rusima Andreju Minjakovu i Artemu Jakimovu.
Najbolji crnogorski maratonac i ujedno novi prvak Crne Gore bio je Nikšićanin Saša Bajagić (2:51,54), koji je završio na 18. mjestu.
* U konkurenciji maratonki Subotić je pobijedila u vremenu dva sata, 43 minuta i 22 sekunde.
Subotić je pobjeđivala na polumaratonu, a u Podgorici je istrčala prvi maraton u karijeri. „Zadovoljna sam pobjedom i rezultatom. Do sinoć smo se dvoumili da li da trčim polumaraton ili maraton. Odlučili smo se za maraton i nijesmo pogriješili“, kazala je Subotić.
Druga je bila Gedese Edeto (2:43,29) iz Etioije, a treća njena sunarodnica Tinib Gidei (2:43,38).
Najbolja crnogorska atletičarka bila je Nikšićanka Slađana Perunović (2:57,37), koja je osvojila osmo mjesto.
* U konkurenciji polumaratonaca, koji su trčali od Podgorice do Danilovgrada, pobijedio je Mađar Tamaž Kovač sa rezultatom sat, pet minuta i 42 sekunde. Srpski atletičari Darko Živanović (1:08,30) i Saša Stolić (1:10,32), osvojili su drugo, odnosno treće mjesto.
Najbolji crnogorski polumaratonac bio je Stojan Vujadinović, koji je stazu istrčao za sat, 19 minuta i 58 sekundi.
* Kod polumaratonki pobijedila je Mađarica Monika Nađi sa rezultatom sat, 20 minuta i šest sekundi. Na drugom mjestu završila je Biljana Svijanović iz Bosne i Hercegovine (1:24,49), a na trećem Bugarka Rumijana Panovska (1:24,55).
Budvanka Daliborka Davidović trku je završila za sat, 29 minuta i 31 sekundu.
Na današnjoj manifestaciji, u maratonu i polumaratonu, učestvovalo je ukupno 407 takmičara iz 27 država.
@Danijele Vukajloviću hvala na izveštaju.
Bio i istrcao, sve pohvale Boroji na organizaciji ucesca nasih maratonaca. Druzenje je bilo odlicno, vratili se rano jutros u Beograd.
Jedna interesantna činjenica – u autobusu je bilo pet trkača koji su prošle nedelje trčali i istrčali Ljubljanski maraton !!!
Uspešnost 8
Pobeže mi :))
Uspešnost 80 %
Samo je najmlađi član – Marko imao peh da ne završi trku.
Rezultate u maratonu i polumaratonu 17. Podgoričkog maratona 2010 možete naći na sajtu Kluba 100 maratona:
http://klub100maratona.wordpress.com/rezultati/
kao i na sajtu Podgoričkog maratona
@Gacik Bilo je nekih propusta sa tajmingom autobusa u samoj Podgorici. Nažalost nisam mogao biti uključen u taj segment organizacije, jer sam imao obaveze u računarskoj obradi prijava i rezultata. U svakom slučaju zahvaljujem se kao vođa puta svima na korektnosti i razumevanju. Nadam se da je svima ovo putovanje ostalo u lepoj uspomeni. Moramo priznati da je malo trka gde Organizator nudi maratoncima besplatno putovanje, besplatan solidni smeštaj, vredne nagrade…
@ Srećko Jeste, ali se Marko Milanović pokazao kao izuzetan kuvar špageta i kao vozač autobusa. Ne treba zaboraviti da je Marko jedan od te petorice koji su pre nedelju dana istrčali ljubljanski maraton.
Sve čestitke Ani Subotić, koja je u danu svoje porodične slave proslavila i pobedu na podgoričkom maratonu.
S obzirom na činjenicu da sam i ja na neki način učestvovao na Podgoričkom maratonu, kao dežurni fotograf, da i ja kažem par reči o organizaciji putovanja, trci i o svemu onome što je bilo „između redova“. Za početak, reči hvale za Dragu Boroju na korektnosti i razumevanju prema svim putnici u autobusu, kao i svemu ostalom u Podgorici. Put malo dug, ali vreme provedeno u Podgorici za svaku pohvalu. Maratoncima iz Srbije svaka čast za uloženi trud, volju i želju za trku. Vreme skoro idealno za trčanje, najviše za našu Anu Nikolić koja je pokazala, pre svega, veliku hrabrost da se po prvi put na ovako važnom mestu suoči s distancom od 42 km 195 m. Verujte, svi smo navijali za nju i njenog trenera Duška, i, kao što vidite, nije bilo uzalud. Moj drugar Arpika, koji je kamerom ovekovečio sve najvažnije na trci i ja, iz auta koji je vozio Zdravkov brat Nikola iz Podgorice, navijali smo malo više. Društvo u autu nam je pravio Sead Kondo, legenda Ju atletike, koji je još daleke 75 imao vreme 2 sata 15 min, što je za svaku pohvalu. Navijao je malo za svoje Bosance, malo za našu Anu. Druženje u kasarni sa Makedoncima, Mađarima. Rusima, Poljacima, Albancima bilo je zaista super. Organizacija trke, iz godine u godinu, sve bolja i bolja. Milsim da niko nema razloga za neku veću žalbu upućenu na račun organizatora, domaćina i sl. Sve u svemu, za one koji su bili učesnici trke, vidimo se iduće godine u isto vreme i na istom mestu, a za one koji nisu bili, a žele to dogodine, čekamo vas. I još jednom pohvale za Dragu Boroju i našeg vozača Dragana, koji je uz jedan manji propust pre i u toku same trke, bio na visini zadatka.
Milorad Blažić Sombor
Pretpostavljam da je većina razumela da se izjava “ uspešnost 80% “ odnosi samo na ovu malu grupu smelih trkača koji su trčali maraton samo sedam dana posle Ljubljanskog maratona, i da mi je jako žao što i Marko nije uspeo da završi trku (verovatno je razlog i neiskustvo jer ostali trkači iza sebe imaju mnogo istrčanih maratona).
Za kuvarske veštine nisam znao, jer sam bio u školi i malo mi je i krivo što se i ja nisam pridružio toj grupi. Dok za ovo drugo sam sam bio upoznat, pa su mi čak malo i smetale ‘šale’ koje su se čule u trenutku kada je Marko sedao za volan. ‘Miško’ je to veoma dobro podneo, iako je trebalo u pola noći i na brzinu da se upozna sa komandama autobusa (nije lako da snađeš i kada sedneš za volan običnog automobila???)
A za iduću godinu da vidimo sa našim trkačima i organizatorima pa da budu DVA autobusa.
I jedna mala zamerka organizatorima što sat na cilju se nije poklapao sa sudijskom štopericom pa vreme koje su trkači videli pri ulasku u cilj nije pravo – tačno nego je iznosilo 7-8 sekundi manje, a i ekipa masera je u 14 časova prestala sa radom tako da trkači koji su istrčalimaraton preko 4 sata nisu mogli da se koriste tom uslugom.
Zamolio bih iskusne maratonce, Zdravka, Boroju Draga i ostale da ih ne nabrajam da nam napišu neki članak u kome bi nam objasnili kako uspevaju trčati maratone tako blizu, nedelju za nedeljom, kako se oporave, da li je za to potrebno iskustvo i slično…
Ja kad istrčim maraton treba mi puuuunoo više vremena da se vratim u normalu..
Podrzavam Ninoslava u zahtevu!!!
Samo zamishljam sebe da sam trcao posle Ljubljane Podgoricu, pa sad Savski polumaraton…pa umro bih.
Takođe!
Ja se i dalje oporavljam od prvog polumaratona od pre 10. dana, stvarno bih voleo da znam šta treba da se uradi da se takve posledice izbegnu ili ublaže
Mnogo zavisi od psiholoskog profila maratonca.Ako ste trkac izrazenog takmicarskog duha kome ja rezultat ,bilo licni rekord ili plasman najvazniji, dva maratona godisnje plus dva polumaratona uz krace trening trke su vise nego dovoljni.Ako trcite iz zadovoljstva ili na“rezervi“ sve opcije su moguce.No treba uciti od najvecih.Pogledajte koliko maratona godisnje trci Gabre Salasije i sve ce vam biti jasno.
@Vedo po meni to važi za trkače maratonce koji trče maratone ispod 2:15. Ja trčim iz zadovoljstva, ali ne na rezervi i ispitujem svoj organizam.
Evo daću dva primera, jedan iz prošle godine i drugi sada iz oktobra meseca.
Prošle godine sam trčao dva maratona u 14 dana – u Zagrebu sa vremenom 4:23 a posle toga u Podgorici sam istrčao za 4:04.
Prošlog meseca sam trčao Novosadski maraton i to za 4:14, dve nedelje posle toga u Ljubljani sam trčao 4:04 i odmah posle nedelju dana je usledio maraton u Podgorici 4:00 što je i moj najbolji rezultat. Uz napomenu da sam pred trku u Ljubljani osetio prve znake prehlade i celu nedelju pred maraton u Podgorici sam se osećao malaksalo.
Za koji dan Drago Boroja će ažurirati rang liste domaćih maratonaca gde će se lako moći da vide vremena nas nekoliko maratonaca koji smo imali 5-6 pa i više maratona u ovoj godini.
Samo da potkrepim primerom Srećkovu priču….
Pre dve godine sam učestvovao na Beč-Budimpešta ultramaratonu kao član ekipe TRON-a. od19-23.oktobra pretrčao sam 80km. Deonice po danima 25km,pauza,19,15,21, najbolji prosek na 15km-4:30min/km, ostalo sve po 4:45min/km. Za pet dana imao sam samo jedan dan bez trčanja (20.oktobar), a kao što je poznato, zadnji dan se trči polumaraton, što znači da sam 23.oktobra trčao 21km za 1:41:00. Inače celu godinu nisam imao polumaraton ispod 1:36:00…
A onda je usledio Apatin 25.oktobra, znači samo jedan dan odmora i vrlo lagano 1:31:29…
Mislim da za ovo ni Mig nema razumno objašnjenje!
@mig mogli bi da napisete na blogu clanak sta posle trke(21k-42k)raditi(odmor)itd…
Lično izbegavam da se uključujem u „forumaške“ diskusije, iz razloga što je internet postao mesto gde svako može da iznosi šta god hoće bez ikakvih ograničenja, argumentacija. Odprilike to je slično situacijama na ulicama, autobusima i sl. gde se čuju samo oni najglasniji, koji u stvari nemaju šta da kažu. Čitajući pojedine komentare, savete pa i neke članke, često pomislim, da u vreme kad sam ja počinjao sa trčanjem, sva sreća da nije bilo interneta, jer bih bio sasvim dezorijentisan kako i šta trenirati, kako se hraniti, itd, i moguće je da bi me to odvelo u nekom pogrešnom pravcu.
Ipak ću na molbu Ninoslava i Pavla pokušati dati moje mišljenje.
Kao prvi nameće mi se šeretski odgovor – prvih 15-20 godina je teško, a onda postaje nešto lakše. A malo ozbiljnije tumačenje bi izgledalo ovako.
@Pavle „Samo zamishljam sebe da sam trcao posle Ljubljane Podgoricu, pa sad Savski polumaraton…pa umro bih.” Upravo sama ta rečenica u dobroj meri sve objašnjava – znači Pavle, ako ti već sada to imaš u glavi, to je skoro sigurno da bi ti u realizaciji toga bilo jako teško. Poslužiću se nekim primerima iz svog iskustva. Pre dvadesetak godina, sa 2-3 godine trkačkog staža, boraveći u Poljskoj sam doznao za 4-etapnu trku u Zamošću na 100km (35-20-30-15km u četiri dana). Narednih 8-9 meseci ja sam jednostavno maštao o tome kako ću učestvovati u takvoj iscrpljujućoj trci. I naravno da sam uspeo. Teško je to objasniti, kako se uspeva izvući neka skrivena energija u sebi, trčati sve ove etape, iz dana u dan, prosečno u tempu 4:10-15. Slično iskustvo imam kao i Seba na ultramartonima Beč-Budimpešta. Drugi primer, kad mi je poznanik ispričao o 100km-oj trci, ja sam našao neku nalepnicu, na kojoj je pisalo „100km”, to sam zalepio na regal u sobi, koja me je stalno podsećala kako ja jednog dana moram to da pretrčim, i naravno da sam ostvario, ne samo to, već i 12 i 24-časovne trke… Jednostavno, maratonsko trčanje treba da bude večni izazov, u svakoj narednoj trci treba naći neku motivaciju, inspiraciju. Evo još jednog primera – prošle godine sam našao motivaciju da istrčim maraton, a da u prethodnih 2.5 meseca nisam imao nijedan trening zbog ozbiljne povrede lista. I ničim se ne opterećujući, ostvario sam to u Katovicama, trčeći sa grupom 4:30, konkretnije 4:28. To je tako, ako se pribojavamo da će nam u trci biti teško, to će se tako i dogoditi. Ali najvažnije je biti svestan svojih mogućnosti, realan u ostvarenju svojih želja, nikako se ne porediti, niti uzimati za primer Gebru Selasije, ali niti mog novog prijatelja Šana iz Slovačke, koji pretrči godišnje 30-40 maratona, a dosad ih ima već preko 580.
Ja sam ove godine istrčao 16 maratona, jedan ultra (58km u 6-časovnoj trci), i 5 polumaratona, dakle ukupno 22 trke, što je u proseku svaki drugi vikend. U takvim okolnostima, nema prostora za planiranje treninga, već se jednostavno primenjuju lagani (recovery) treninzi oporavka, sa povremenim višečasovnim pešačenjem u Fruškoj Gori. Kao i u svoj dosadašnjoj karijeri, nikakvi suplementi za brži oporavak, već čisti oporavak organizma na prorodan način.
Hvala vam puno na odgovorima!
Kao što sam i mislio-maraton je način života a ne jurnjava… Treba da osetiš svaki korak, da ga jednostavno živiš i onda sve postaje uživanje..
Nema pravila u oporavku i nacinu trcanja maratona,trka.Mislim da je sve u glavi,moramo da znamo da nismo masine i oni najhrabriji,najspremniji pukno,prohodaju,odustanu.moja iskustva i pravilo je uglavnom zelja i srce a pomalo i spremnost.
Po pravilu prolece je kod mene uvek bolje od jeseni,pocetak sezone,zelja za trkama,dug pripremni period…
Volim da treniram,trcaim a trke su mi br.1,uvek je bolja bilo kakva trka nego trening,znam neki se nece sloziti,ima ljudi koji rezonuju i u pravu su nemozez puno trka i nedelju za nedeljom dobro trcati.
Slazem se,ali sve zavisi ko sta zeli,hoce,neko ce svaki vikend ici na trke..neko ce praviti izbor…moj izbor je samo kad su maratoni u pitanju,retko kad idem vise maratona u kratkom periodu to je bilo ove jeseni…posle proleca gubim kompas…
Puno istrcanih trka i oporavak od istih su povezani s pripremnim periodom,ko je dobro odradio zimu moze dobro i cesto da trci u sezoni,jako je bitan odmor pred trku,maraton zadnjih 10 dana nema „jakih“treninga,zadnja 2 dana su kod mene odmor pred maraton i isto tako odmor posle istrcanog,pravilna ishrana,suplementi u ishrani,da znate sta hocete da istrcite rezultat ili da samo zavrsite trku,nekome je jurnjava za brojkama bitnija od zdravlja,pre ili kasnija svako s takvim ponasanjem oseti i surovu stranu trcanja-povrede!
Budite realni,puno trka trce uglavnom iskusni ili dobro utrenirani trkaci,svi ostali puno brzo ce shvatiti u sta su se upustili.
Savet,za tako nesto vam trebaju kilometri u nogama,godine iskustva,velika volja,zelja i doza ludosti!
Sretno!
Ovo nema direktne veze sa Podgoričkim maratonom, ali se radi o maratonu koji je održan istog dana kao i Podgorički maraton.
Radi se o Klasičnom Atinskom maratonu koji se trči od Maratonskog polja do Atine i cilj je na Panatenaikon stadionu. Ova godina je veoma interesantna, iako sam maraton nije jubilarni jer se održava po 28. put, ovo je ipak jubilarna godina jer se ove godine navršava 2500 godina od bitke na Maratonskom polju.
Ovaj maraton je veoma popularan kako kod Grka tako i kod maratonaca iz drugih zemalja. Ograničen je broj trkača tako da je glavno prijavljivanje bilo zabršeno još početkom maja meseca.
Naša zemlja je imala za naše prilike brojnu dosta predstavnika, a i trkače kojima je ovo bio prvi maraton u ovoj godini (a možda i u trkačkoj karijeri):
1.Marković Miroslav 2:48:59
2.Neševski Aleksandar 2:53:51
3.Čegar Goran 3:15:21
4.Milosavljević Nenad 3:22:25
5.Todorov Dragan 3:40:36
6.Ubornji Dejan 4:13:05
7.Bošković Branko 4:21:13
8.Savić Darko 4:21:13
9.Rauš Milutin 4:23:06
10.Marković Jovica 4:37:02
11.Karađorđević Filip 4:39:42
12.Domazetović Tomas 5:07:24
13.Milosavljević Radosav 5:27:47