Živko Nastić: Nezvanični svetski rekorder

Jedna od najosobenijih pojava naše predratne atletike bio je Živko Nastić, poznat i pod nadimkom Beba. U svoje vreme, a kada to kažemo govorimo o drugoj deceniji dvadesetog veka, važio je za najboljeg dugoprugaša ne samo u Srbiji, već i šire. Štaviše, njegovo vreme na stazi Obrenovac-Košutnjak, postavljeno 1911. godine, od dva sata i sedamnaest minuta (i brojkama 2:17!), u tom trenutku važilo je za nezvanični svetski rekord. P

ostignuti rezultat je još neverovatniji, ako se zna da je Živko Nastić tu trku istrčao, prema rečima prisutnih, u opancima i gunju. Da li su ti opanci, pak, u sebi imali neki specijalan gel, bili neutralne pronacije, a gunj omogućavao dobru perspiraciju, to nećemo nikada saznati, ali ostaje činjenica da je Živko Nastić ostvario ovaj podvig.

Trkač rekreativac

Živko Nastić je rođen u Žarkovu, i atletika nije bila njegov poziv. Zapravo, više je bila zabava, ili kako bismo mi danas rekli, hobi, a kakve bi rezultate ovaj čovek postigao da se atletikom bavio malo ozbiljnije, možemo samo da naslućujemo. Međutim, kao i mnogi ljudi tog vremena pokraj svakodnevnih obaveza oko obrađivanja zemlje, brige o porodici, Živko jednostavno nije mogao da se posveti samo i isključivo treniranju. A sve što je postigao, postigao je na „suv“ kvalitet i zahvaljujući neverovatnom daru.

Čudak ili samo svoj?

Kao što to obično biva u nas, i tada je bilo ljudi kojima je nešto zasmetalo u ličnosti Živka Nastića. Neki su mu zamerili da je čudak, jer je navodno (sad već ulazimo u sklisko područje legende i mita)  za vreme trka samog sebe bičevao korbačem,  i na taj način „dodavao gas“ i pojačavao tempo. Bilo je i onih koje je iritirala njegova „oprema“ u kojoj je trčao, pošto ona i nije baš bila u najboljem skladu sa tadašnjom modom koja se nosila na ulicama i po salonima predratnog Beograda.

Sve to je uticalo da Živko Nastić ne bude uvršten u olimpijski tim za Stokholm 1912. godine. A zamislite samo kako bi to bilo da je mala Kraljevina Srbija na jednoj olimpijadi imala dvojicu učesnika maratonske trke! Ali, eto presudio je Živkov imidž, pa sad neka neko kaže da imidž nije sve.

Danas se u njegovu čast održava memorijalna trka u njegovom rodnom Žarkovu, a i jedna ulica na Čukarici nosi njegovo ime.  Čini mi se da je to nedovoljno za jednog neobičnog sportistu koji je makar i nezvanično bio svetski rekorder.

Dodatak urednika

Živko Nastić je ostvario svoj najbolji rezultat na Pešačkoj utakmici, trci od Obrenovca do Košutnjaka koja je bila duga oko 33km. Kako dužina maratona u to vreme još uvek nije bila standardizovana mnogi Živka Nastića smatraju svetskim rekorderom na duge staze jer je postigao bolji rezultat od  tada važećeg Olimpijskog rekorda iz 1908 godine koji je na Olimpijskim igrama u Londonu postavio Italijan Dorando Pietri.  Ipak, poreženje ove dvojice, sjajnih atleta, nije moguće zbog razlike u dužini staze koju su pretrčali (London 1908 – 42,195m).

Živko Nastić je bio učesnik oba Balkanska i Prvog svetskog rata, a u legendarnom boju na Mačkovom kamenu teško je ranjen u nogu.

Izvor: www.zarkovo.in.rs

Hvala Nikoli Miloševiću na izuzetno zanimljivoj temo i sjajnom tekstu o još jednom od naših pionira maratonskog trčanja. Ukoliko imate još informacija o Živku Nastiću pišite nam u komentarima. – Uroš Zmijanac, urednik sajta.