Dragutin Tomašević je rođen 20. aprila 1890. godine u selu Bistrica, kod Petrovca na Mlavi. Sa 15 godina došao je u Beograd na dalje školovanje, ali je prevagnula njegova ljubav prema sportu, te je tako postao član u to vreme vrlo poznatog sokolskog društva „Dušan Silni“. Već tada je pokazao izuzetan talenat za gimastiku i atletiku, uzimajući aktivnog učešća u svakom takmičenju koje je organizovao Srpski olimpijski krug.
Pravo učešća na olimpijskim igrama u Stokholmu, Dragutin Tomašević je stekao maja 1911. pobedom na tradicionalnoj trci Obrenovac – Košutnjak , na stazi dužine 33km. U konkurenciji je bilo 40 takmičara, a na cilj je prvi stigao upravo Dragutin Tomašević, redov 18. pešadijskog puka. Na taj način on se kvalifikovao za Olimpijadu, gde mu je sledeće godine društvo pravio još jedan atletičar, sprinter na 100 metara, Dušan Milošević. Prema izveštaju ondašnje „Politike“, Dragutin Tomašević je na svečanom oproštaju na dar dobio lepinju u pletenoj torbi kao blagoslov da na pravi način predstavlja mladu Kraljevinu Srbiju, na polzu čitavog naroda. Na svečanom otvaranju olimpijskih igara u Stokholmu, Dragutin Tomašević je nosio srpsku zastavu.
Prema Svetomiru Đukiću, istoričaru srpskog olimpijskog pokreta, Dragutin Tomašević se na samoj maratonskoj trci držao odlično, štaviše bio među vodećim takmičarima, ali su u nekom trenutku navijači domaćih atleta izletili ispred njega i oborili ga u šanac. Valja znati da je jedan deo trke prolazio kroz park, da je sama staza bila ograđena konopcima i da nije bila obezbeđena. Na cilj je Dragutin Tomašević stigao izubijan i sa povređenom desnom nogom.
Njegov povratak u zemlju, tradicionalno za naše prilike, prošao je neopaženo. Nije pobedio, ili makar osvojim neku medalju, te nikoga i nije bilo briga. Dragutin Tomašević se vratio svojim obavezama u vojsci, a uskoro je usledio i Prvi svetski rat. Oktobra 1915. godine poginuo je na brdu Bubanj kod Požarevca. Sahranjen je u rodnoj Bistrici, a na postamentu i danas stoji da su ga „sahranili njegova majka i hrabrost“.
Ipak, ime Dragutina Tomaševića nije zaboravljeno. Danas se u njegovu čast održava tradicionalna trka u Petrovcu na Mlavi. Komisija za imenovanje ulica i trgova je pre par godina donela odluku da jedna ulica u Beogradu ponese ime prvog srpskog maratonca. Pa tako, ako se kojim slučajem nađete pred tablom na kojoj stoji ime Dragutina Tomaševića, nećete biti zbunjeni o kome se tu zapravo radi.
8 komentara. Leave new
Priča je lepa, a još je lepše što će ime ovog našeg atletičara ostati zabeleženo (trka, ulica…). Inače, što se tiče istinitosti podataka vezanih za olipijski maraton 1912. u Stokholmu, Tomašević nije mogao da stigne sa vremenom od 2h47, jer su prva trojica imala vreme od 2h36 do 2h39. Potom, on nije mogao da osvoji 37. mesto, jer je zvanično kroz cilj prošlo 34 maratonaca (zadnji je bio Norvežanin sa 3h36).
Ovaj maraton ima i dve zanimljivosti. Prva zvanična žrtva maratona, Lazaro, portugalski trkač, srušio se u toku trke, bio prebačen u bolnicu i tamo je umro. Druga priča je vezana za japanskog učesnika, koji se zaustavio oko 30 km da se odmori u jednoj kući pored koje je trka prolazila. Tu je i zaspao, te se probudio tek sutradan.
Pre svega,hvala vam na dodatnim informacijama u vezi sa Dragutinom Tomaševićem.Smisao ovog teksta je podsećanje na jednog pomalo zaboravljenog sportistu,koji je predstavljao našu zemlju na olimpijskim igrama pre 100 godina.Svaki novi podatak je više nego dragocen,i ja ovom prilikom pozivam sve ljude koji još nešto znaju o Dragutinu Tomaševiću da ovaj tekst svojim komentarima unaprede i poboljšaju.
Ja sam svoje informacije o Dragutinu Tomaševiću pronašao na zvaničnom sajtu Olimpijskog komiteta Srbije(www.oks.org.rs).Voleo bih da nas obavestite o vašim izvorima.
Dodao bih još da u rodnom selu Dragutina Tomaševića,gospodin Radiša Rajković u svom domu napravio mali muzej posvećen prvom srpskom maratoncu.
Još jednom vam hvala na trudu i vremenu koje ste izdvojili unapređivanju ovog teksta.
http://www.la84foundation.org/5va/reports_frmst.htm
Dokument od 1400 strana o Olimpijadi 1912 (51 M). Videti od strane 382 do 391 gde se nalazi potpuni raport o učesnicima maratona, odvijanju same trke i rezultatima.
Taj dokument se vise ne moze naci, ali Dr Google kaze da Dragutin nije zavrsio trku, tj. da je diskvalifikovan. On je po povratku u zemlju verovatno tvrdio da je stigao 37-i, a zasto mu to nije priznato i sta se stvarno desilo verovatno nikada necemo saznati.
http://www.sports-reference.com/olympics/summer/1912/ATH/mens-marathon.html
Ispravka. Ne pise da je diskvalifikovan nego je markiran sa DNF (did not finish), tj. da nije zavrsio trku. Ista informacija se moze naci na jos podosta sajtova.
veliko hvala Cornelius-u za taj link, članak je prepun zanimljivih
podataka i fotografija, i pruža detaljan uvid u to kako je izgledalo
trčanje maratona pre tačno 100 godina.
a kad je trka u Petrovcu na Mlavi?
Trka u čast našeg prvog maratonca se održava poslednje subote u maju mesecu i trči se od Bistrice do centra Petrovca na Mlavi, što iznosi 10 km. Znači prošle godine trka je održana 28.maja, dok je 2010,g, održana 29.maja.