Sašo Trajković: Uz trčanje.rs postao sam bolji čovek

Bez imalo snishodljivosti mogu da kažem da mi je Trčanje.rs u ogromnoj meri pomoglo da postanem to što sada jesam – trkač, ali pre svega, bolji čovek. Sada se jedino kajem što nisam počeo da trčim mnogo ranije. Zato ne čekajte, trčite i budite bolji ljudi, bolji za sebe, za svoju porodicu, bolji za ceo svet.

Zovem se Sašo Trajković, imam 30 godina. Živim i radim u Nišu kao oficir Vojske Srbije. Srećno sam oženjen i imam dvoje divne dece.

Zašto trčanje?

Trčanjem, onako stidljivo, sam počeo da se bavim pre 3 godine kada sam odlučio da smršam i popravim svoje poprilično narušeno zdravstveno stanje. Do maja 2008. godine imao sam 120kg (visok sam 188cm), povišen krvni pritisak, povišen nivo holesterola u krvi, aritimije, teško sam se kretao, a i bio sam na putu da se posle 8 godina pauze vratim cigaretama.

Prilično loše sam se osećao u spostvenoj koži, a to je počelo da se odražava i na porodicu, posao, prijatelje itd. Bio sam letargičan, osećao sam se pomalo depresivno, bio sam uvek nervozan i napet. Bavim se izuzetno teškim i pre svega stresnim poslom, a u takvom stanju to jednostavno ne ide jedno s drugim.

I tako, počeo sam sa dijetom, vožnjom bajsa, trčanjem, šetanjem i uopšte trudio sam se da stalno budem u pokretu. Tako sam uspeo da do početka 2009. godine smršam čitavih 42 kg. Moram priznati da sam često i preterivao u opterećivanju sebe i da imam sreću što takvim postupcima nisam još više pogoršao svoje zdravlje.

Početci

Te godine moj najveći trkački uspeh je bio kada sam izdržao da trčim čitavih sat vremena bez prestanka. Sada iz ove perspektive to bih pre nazvao laganim footingom, ali u to vreme to je bilo moje veliko dostignuće. Još veći uspeh bio je to što sam u trčanju pronašao ventil za oslobađanje od stresa i za izbacivanje negativne energije, što mi je značajno popravilo kvalitet života u celini.

Trčao sam bez nekakvog posebnog plana, 3-4 puta nedeljno nastojeći da svaki sledeći put trčim malo duže. Kada se osvrnem, to i nije bio baš najbolji trening, ali ipak me je dovelo do toga da sada razmišljam o mnogo ozbiljnijim trkačkim poduhvatima.

Trčanje.rs

Sledeće godine motivacija da nastavim sa trčanjem bila mi je prilično poljuljana, jer sam u tom momentu dostigao neki svoj cilj, smršao sam, osećao se zdravo i bio sam pun energije. Jednostavno, pored mnogo obaveza osećao sam da trčanje predstavlja još jednu koja mi uz to oduzima i dosta vremena. E, tada sam naišao na vaš sajt i to jednostavnim googlanjem reči „trčanje“.

Upravo to me je promenilo za ceo život. Odmah sam bio oduševljen podjednakim pristupom kako profesionalnim trkačima tako i nama početnicima-laicima pa i onima koji bi to želeli da postanu. Do tada sam trčanje shvatao kao puko smenjivanje brzih koraka u cilju što većeg trošenja unete energije. Ali iščitavajući tekstove shvatio sam da trčanje u stvari može biti sastavni deo života, jedan životni proces koji se mora planirati, učiti, u kome se mora uživati bez obzira koliko nam bilo teško u pojedinim trenucima, jer je bitno, ne samo trčanje, nego i ono što dolazi posle njega.

Pronašao sam odgovore na mnoga pitanja koja su me mučila. Od toga zašto me ponekad bole noge pa do toga kako se trkači druže, kako ih drugi vide, šta jedu i slično. Na trčanje sam počeo da gledam drugačije, ne više kao na obavezu da bih održao dostignutu kilažu i zdravlje, nego kao na način života koji može više da mi pruži nego što mi oduzima.

Počeo sam da razmišljam o tome da trčim po nekom planu. Ne obavezno da učestvujem u nekoj trci, već da vidim koje rezultate mogu da ostvarim na nekoj dužini. Počeo sam da razmišljam o opremi za trčanje. Do tada mi to nije bilo bitno, ali kada jednom osetite olakšanje u nogama zato što ste pronašli prave patike ili vam bradavice više ne krvare jer ih ne guli široka pamučna majica koja se natopila znojem, shvatićete o čemu pričam. Počeo sam da razmišljam o pravilnoj ishrani. Više mi nije bio cilj da unesem što manje kalorija, a da ih što više potrošim, nego da mi ishrana bude izbalansirana i raznovrsna, kako bih mogao, ne samo da trčim, nego da i nakon trčanja ostanem aktivan tokom celog dana i da sutradan ustanem iz kreveta i nastavim da se nosim sa brojnim obavezama.

Jednom rečju počeo sam da živim trčanje.

Sašo trkač rekreativac

Sada već za sebe mogu da kažem da sam trkač (rekreativac), da živim, da se hranim i mislim kao trkač. Ove godine sebi sam postavio cilj da istrčim polumaraton na osnovu jednog od planova sa vašeg sajta. Plan sam više puta prilagođavao svojim mogućnostima, poštovao u manjoj ili većoj meri i na kraju sam uspeo da u toku treninga istrčim dužinu polumaratona za nešto manje od 2 sata. Nakon toga sam tu istu dužinu istrčao više puta, ali zbog određenih obaveza nisam uspeo da učestvujem ni na jednoj trci.

Trčanje i Vojska Srbije

Jedna od dobrih stvari kada radite moj posao je što imate izuzetno dobrih uslova da se bavite sportom što, moram priznati, malo mojih kolega koristi. Pošto sam pripadnik logističke jedinice, a u takvim jedinicama, nažalost, sportske aktivnosti se uvek nekako guraju u drugi plan, jer posla i ovako ima previše. U stvari, to ljudi samo tako shvataju. Ja sam dobrom organizacijom i raspodelom poslova uspeo da se organizujem i uvrstim trčanje i druge sportske aktivnosti u svoje redovno radno vreme. Tako uspešno postižem da odradim sve zadatke, a trčanje mi omogućuje da jasnije razmišljam i da se oslobodim stresa i napetosti.

Trčim obično 3-4 puta nedeljno oko sat vremena ujutru po dolasku na posao i nakon toga nastavljam sa svojim redovnim aktivnostima na poslu. Naravno, zbog pojedinih obaveza to nije uvek moguće pa ponekad znam da ustanem i u pola šest ujutru i odem na trčanje ili uveče trčim po kraju kada mi deca odu na spavanje.

Najčešće trčim na asfaltnoj stazi oko fudbalskog terena, što mi i nije baš omiljena lokacija, jer je dosta monotono i nezanimljivo trčati u krug. Jedna od prednosti staze je što mogu da posvetim pažnju samoj tehnici trčanja i što mogu ujednačeno da rasporedim brze i spore intervale na takvom treningu. Omiljeno mesto za trčanje mi je, kao i većini Nišlija, kej pored reke Nišave. Sada mi ova staza deluje kratka pa znam da zalutam i po periferiji i okolnim selima.

Oprema za trčanje

U toku treninga uživam da koristim razne gedžete. Tu je obavezno mobilni zbog GPS-a i praćenja brzine i dužine treninga, a od skoro i pulsmetar (koji mi je posebno drag, jer mi ga je kupila mama). Kada trčim LSD i sporije treninge tu je i MP3 plejer. Često ljudi znaju da mi kažu da trošim pare na „gluposti“. Vrlo lako ih razuverim kada im izračunam koliko oni troše na njihove „gluposti“ kao što su cigarete, piće, gorivo, brza hrana i slično, a meni sve to ne treba – zato što trčim. Od ostale opreme u skorije vreme su tu SCOTT RIDE IM patike, koje mi izuzetno prijaju. Imam ravne tabane i prilično nezgodno gazim, a one imaju jako dobru amortizaciju i dosta izdržljiv đon. Kačket je obavezan, kao i rupičasta sintetička majica kupljena u vojnoj prodavnici, koja perfektno odvodi znoj od tela, a pere se i suši bukvalno za 15 minuta. U zavisnosti od vremena nosim trenerku ili šorc, trudim se da se dobro utoplim, jer sam strašno „zimogrožljiv“.

3 specifične osobine svakog trkača

Na pitanje da navedem 3 specifične osobine trkača odgovaram da su to: istrajnost, istrajnost i istrajnost. Istrajnost u treninzima, istrajnost u odricanju, istrajnost u planiranju, prilagođavanju, razmišljanju, shvatanju, traženju motivacije… Da biste bili trkač, odnosno, da bi ste izvukli sve prednosti koje vam trčanje pruža morate biti istrajni u svemu što se tiče trčanja. Ono što mogu slobodno da kažem za ljude koji se bave trčanjem je da su to ljudi koji su uvek pozitivni, vedri, da vas motivišu samo kad ih vidite, da su uvek spremni da vam pruže pomoć, da vole da se druže, da vole da pričaju o trčanju i da vas slušaju kad pričate o tome, da vole život.

Na kraju bih samo dodao da to uopšte nije bio lak put, da sam doživljavao mnoga razočarenja, hiljadu puta sam hteo da odustanem i da se vratim starom načinu života, ali kada god sam se osvrnuo i video šta mi je trčanje omogućilo uvek sam nekako nastavljao dalje. Jedna od mojih dobrih osobina koju sam otkrio trčanjem je upravo istrajnost, ili upornost, ili doslednost. Zovite to kako hoćete, ali to je bilo ono što me je uvek teralo da nastavim i onda kada sam osećao da više ne mogu i da mi je dosta svega.

Podrška zlata vredna

Ništa ovoga takođe ne bilo moguće bez podrške moje supruge Dragane koja je uvek imala potpuno razumevanje za to što radim i koja je često preuzimala deo mojih obaveza oko kuće i dece samo da bi mi omogućila da trčim.

Sašo, hvala ti na svim lepim rečima u ovom tekstu. Veliko nam je zadovoljstvo kada znamo da ljudi uspeju da naprave razliku u svom životu. Još nam je važnije da imamo mogućnost da ovakve primere promovišemo, jer mislimo da su oni najznačajniji i da se svi zapitamo šta je (ne)moguće.

Kao naš mali doprinos tvojoj motivaciji pozivamo te da kao deo našeg tima učestvuješ na 25. Beogradskom maratonu i u društvu vedrih ljudi istrčiš i svoj prvi zvanični polumaraton.