Da li ste znali da u Srbiji imamo šampiona u skvošu koji je pritom i maratonac? Ivan Đorđević nam je odgovorio kako je prešao put od profesionalnog skvoš igrača do maratonca rekreativca.
Ko je Ivan Đorđević?
Rođen sam u Beogradu. Od 12-te godine živim u Beču, i tamo sam od 13. godina počeo da se bavim skvošom. U Austriji sam zavrsio školu i zaposlio se, ali nikad nisam prestao da aktivno učestvujem na turnirima. Može se reći da sam skvoš igrao polu profesionalno, ali sam imao dosta sreće što su me firme za koje sam radio i radim uvek podržavale u tome.
Ipak, od prošle godine nisam više toliko aktivan, što je sasvim okej sa 34 godine. Odigrao sam poslednji meč za reprezentaciju Srbije, rodila mi se ćerka, što naravno menja dosta toga. Ja ni ne razmišljam o tome da prestanem da se bavim ovim, za mene, najboljim sportom na svetu, ali svakako da su se prioriteti promenili.
Otkud skvoš?
Kada smo se preselili u Beč, za mene je tamo bilo sve novo. U Beogradu sam probao sve moguće sportove, ali najčešće sam vreme provodio u kraju gde smo imali mnogo terena i okupljali se svakodnevno.
U ulici gde sam živeo u Beču, video sam da ima nešto sto se zove skvoš klub. Kada sam malo bolje upoznao društvo, pitao sam ih šta je to i drug mi je objasnio da je to kao tenis – samo se udara u zid.
Još kao mali voleo sam da u dnevnoj sobi udaram o zid lopticom za stoni tenis, kao i reketom, pa me je tako skvoš i zainteresovao. Ipak, i u Austriji sam prvo počeo da se bavim sportovima kojima se većina ljudi bavi, kao što je fudbal. Nekako me nije privlačilo, pa sam došao na ideju da pitam druga koji mi je objasnio sta je svoš, da probamo.
Kada sam prvi put otišao u skvoš klub, naravno, poneo sam reket za tenis. Čim sam video da je to nesto drugačije, sklonio sam ga da ga niko ne vidi. Uvek će mi ostati u sećanju trenutak kada sam prvi put ušao u klub i rekao sebi da je ovo moj sport i da je to ono čime hoću da se bavim.
Bio je tu samo jedan mali problem, ja sam stvarno bio dobar u skoro svim sportovima koje sam probao, ali u skvošu ja dve godine nisam uspeo da pobedim meč.
Ali, u trećoj godini pobedio sam skoro sve, na austriskoj ranglisti sam se za samo nekoliko meseci popeo sa broja 700 do broja 30 i ušao u juniorsku reprezentaciju.
Može se reći da sam upravo zbog čuvenog srpskog inata nastavio da igram skvoš.
Drug sa kojim sam počeo da igram je već nekoliko puta bio državni prvak Austrije i važi za jednog od najboljih austrijskih igrača svih vremena!
A kako se rodila ideja o maratonu?
Ideja o maratonu…
Nekako sam sebi uvek stvarao pritisak da treba da budem spreman i trudio sam se da igram skvoš što bolje. Naravno da sam uvek dosta trčao, pa je trčanje kod mene uvek bilo prisutno. Kako sam zadnjih godina sve manje igrao, tako sam češće trčao.
Uvek je postojala ta ideja da pretrčim maraton. Kada sam prošle godine odigrao poslednji meč za reprezentaciju, bio mi je potreban nov izazov. Maraton je bilo pravo rešenje.
Koje su sličnosti, a koje razlike između trčanja i skvoša, osim onih očiglednih…?
Sličnost je u tome što i za jedno i drugo mora da se bude dobro spreman. Nije moguće igrati dobro skvoš bez kondicije, a i maraton može da pretrči samo neko ko se za to sprema.
Za mene je bilo nekako lakše da se spremam za maraton, jer nisam imao nikakv pritisak. Nisam morao nikoga da pobedim, nisam dao sebi neko vreme koje hocu da istrčim, samo sam hteo da odem sa prijateljem sa kojim sam se spremao za maraton i da ga istrčimo.
Razlika je, naravno, u brzini, jer svoš, pored badmintona, važi za najbrži sport na svetu.
Živiš na relaciji Beograd – Beč, kakav je tvoj utisak o trčanju tamo?
Definitivno je trčanje popularnije u Austriji, bar je to moj utisak. Mislim da tamo dosta starijih ljudi trče.
Kada razmisliš, šta si naučio spremajući se za maraton?
Možda najvažnije – naučio sam da uživam u trčanju. Od kada sam počeo da se spremam rekao sam sebi da vreme nije bitno, bitno je samo da istrčim.
Postavio sam sebi zadatak da u 2011. moram da istrčim distancu polumaratona, koju sam i istrčao 31.12. i da nekih 6-8 nedelja pred maraton moram da istrčim 34 km. Nije bilo kao pre kada sam hteo da krug oko Ade istrčim za neko posebno vreme, trčao sam lagano, uvek različite staze i uživao.
I kakvi su ti utisci sa madridskog maratona?
Madridski maraton je drugačiji od ostalih jer je pod američkom franšizom “Rock’n’Roll Marathon”. Na svakih 5 km su postavljene bine gde sviraju različiti bendovi, zaista je nešto posebno.
Vreme kada je bilo dovoljno da trkače samo sprovedete kroz grad i date im medalje je definitivno prošlo. Neću zaboraviti kada sam oko 35. kilometra trčao pored bine gde su svirali Metaliku, baš me je podigla atmosfera.
Sada stvarno treba uraditi mnogo više toga kako bi se ljudi privukli na neki događaj. Ja imam velikih problema sa bradavicama dok trčim duge distance, i bio sam oduševljen kada sam u Madridu video volontere na rolerima sa činijom “Vaseline” koji su stalno kružili oko nas. Nisam znao ništa o Madridu i bio sam veoma pozitivno iznenađen.
Samo je možda trebalo ranije da pročitam da se ovaj maraton nikako ne preporučuje kao prvi maraton – grad je veoma brdovit.
Da li imaš sledeći trkački cilj?
Još razmišljam šta bi bilo ono pravo, ali definitivno bih voleo da idem opet na neku trku i da opet prođem kroz celu avanturu priprema, same trke i uživanja. Mislim da više neću trčati maraton, ali polumaraton me ponovo privlači.
Kako ti se svidelo da budeš deo tima koji je organizovao Košutnjak Challenge Race?
Ja jesam bio deo tog tima, ali nisam bio toliko uključen u sve kao ostali. Vremenski to nisam postigao jer u tom periodu nisam puno boravio u Srbiji.
Ipak, uživao sam u pozitivnoj energiji celog tima, kao i učesnika, i mislim da ova trka ima potencijal, da za 2-3 godine ako se nadoveže na prvu trku, može da postane veliki događaj.
Šta te nismo pitali a mogli smo?
Hm…
Obično me ljudi pitaju kako se igra skvoš. Ja sam srećan sto me to niste pitali. Uvek odgovorim isto – velika prednost skvoša je u tome što se lako nauči i što je sport za sve.
Jednostavno, uđete na teren i igrate.
Karijera Ivana Đorđevića u brojkama:
9x Državni šampion Srbije
6x Državni šampion Austrije – Bundes liga
6x Državni šampion Austrije – Dubl4x Odlikovanje od Austrijske Pokrajine „Donja Austrija“ za dostignuća
Osvajanje više juniorskih i seniorskih turnira u Austriji
Sa reprezentacijom Srbije:
Winner – Europen Nations Cup 2010 – (to je nešto kao Evropsko prvenstvo B kategorije)
Winner – Balkan Team Championship 2011 – Balkansko Timsko PrvenstvoUčešće na:
2002 World Open – Svetsko pojedinačno prvenstvo
2003 – 2007 European Individual Championship – Evropsko pojedinačno prvenstvo
2008 European Team Championship – Timsko evropsko prvenstvo
2009 World Team Championship – Timsko svetsko prvenstvoPobednik vise internacionalnih turnira u Srbiji.
Najbolji plasman na svetskoj ranglisti bio je 123
Kao najveći uspeh smatram učešće na – World Open 2002
Madrid Rock n roll marathon 2012 – 04:09:16
