Prethodnog vikenda, u Jagodini, odigrala su se dva zanimljiva događaja: treći Jagodinski polumaraton i prvi skup organizatora atletskih takmičenja izvan stadiona.
Kako stoji u zvaničnom saopštenju na sajtu ASS, cilj ovog skupa je bio unapređenje saradnje ASS sa organizatorima uličnih trka koje za cilj ima povećanje kvaliteta trka kao i njihovu standardizaciju i kategorizaciju.
Što se Jagodinskog (polu)maratona tiče, u trenutku pisanja ovog teksta rezultati još nisu bili poznati; ako u međuvremenu budu objavljeni moći ćete da ih nađete ovde.
Na društvenim mrežama sam, međutim, zapazio da jedna moja poznanica sa staze nastavlja da ostvaruje odlične rezultate, što je bio povod za ovaj razgovor.
Pozdrav, Nato, vidim da ponovo dominiraš na stazi. Kako si zadovoljna proteklom sezonom i početkom ove?
Ćao, nisam znala da pišeš za Trčanje.rs! Protekla sezona je bila uspešna, bila sam druga na “Beogradskih 10” iza kraljice naše atletike, Olivere Jevtić, pobedila na Zrenjaninskom polumaratonu, zatim i na Serbia marathonu na 5 km, bila srebrna na svetskom vojnom prvenstvu u maratonu u Libanu, u konkurenciji ekipnog plasmana. A ova sezona je kao što si već video počela pobedom na državnom prvenstvu.
Da, postala si državna prvakinja na 10 km, čestitam ti u ime redakcije Trčanje.rs! Tvoje viđenje te trke?
Trka u Kruševcu je svake godine sve bolja i bolja, što se tiče organizacije, konkurencije i broja ljudi. S obzirom na to da je u sklopu polumaratona organizovano državno prvenstvo, tu trku svakako nisam želela da propustim jer svakom trkaču koji radi na malo višem nivou je važno da zna koji je u državi.
Takođe i svakom atletskom klubu je važno da ima predstavnika i u toj atletskoj disciplini. Trka nije bila baš zanimljiva jer sam od početka do kraja vodila, na polovini trke sam bila sigurna da ću tako i završiti.
Ova trka se trčala na plasman jer vremenski uslovi kao i prehlada koju sam imala nisu dozvolili da trčim brže. Konkurencija uvek postoji, i nikada se ne zna ko je kako spreman. Zato i treba biti oprezan i ne potceniti nikoga.
Pobedila si i sada u Jagodini. Tvoj komentar te trke?
Jagodina je maraton koji je još u razvoju i očekujem da će se razviti u jedan od najjačih maratona u regionu, što pokazuje svojom organizacijom iz godine u godinu.
Sada je malo drugačija situacija jer ASS stoji iza ljudi koji organizuju ulične trke na čelu sa koordinatorom Goranom Čegarom.
Ja sam trčala ove godine najkraću distancu koja je iznosila 5800 m i pobedila sa rezultatom 21:11, što mi je samo potvrdilo da sam spremna za trku koja mi predstoji.
Konkurencija je bila jaka, kako čujem?
Konkurencije uvek ima ali je meni trenutno najvažnije da se sama sa sobom izborim i istrčim ritam kojim nikada nisam tu distancu trčala.
Vremenski uslovi su bili odlični, temperatura je omogućila da se dobro trče i ostale trke, što pokazuju i postignuti rezultati. Za mene je ovo bila jedna jako važna trka, iz dva razloga.
Prvo, zato što već sledećeg vikenda trčim maraton u Roterdamu gde ću pokušati da idem na lični rekord, a drugo, zato što svojim znanjem i iskustvom pomažem svojoj drugarici, Sandri Uzelac, koja je bila četvrta u polumaratonu sa rezultatom 1:30:28, čime je svoj lični rekord spustila za 5 minuta.
Mi sarađujemo skoro tri godine i sa svakim treningom koji odradimo zajednički uviđamo koliko nam trčanje ulepšava dan i život, a trke su nešto što pamtimo.
Potpuno se slažem se Natašom – trčanje je divan sport, pogotovo ako se podeli sa nekim! S kim vi najviše volite da trčite, dragi čitaoci?
Uživajte u proleću, do daljeg čitanja, NR.
