Connect with us

Hi, what are you looking for?

* Naslovna

Izveštaj sa 44. maratona u Parizu – Najzad održan maraton posle bezbroj odlaganja

Zakazivan i otkazivan u više navrata, 44. Pariski maraton, sa godinu i po dana zakašnjenja, održan je 17. oktobra ove godine. Predviđen za 5. april 2020. godine, 44. Pariski maraton bio je pomeren na 7. mart ove godine zbog pandemije korona virusa. Za učestvovanje na maratonu, pored tradicionalne lekarske potvrde o dobrom zdravlju, bilo je neophodno imati i sanitarni pasoš kao i zaštitnu masku, bez čega nije moglo da se uđe u startnu zonu na aveniji Šanz-Elize.

Ajfelova kula, 30. km, kada noge počinju da bivaju teške, a pogled uperen samo u asfalt

Bez iznenađenja – Kenija i Etiopija

U prodaju je pušteno 35.000 startnih brojeva – svi su se prodali do početka manifestacije. Prema nezvaničnim informacijama, startnu crtu je prekoračilo nešto više od 30,000 učesnika (20 odsto su bile žene). Ova brojka što je vrlo daleko od broja učesnika na prethodnom maratonu, aprila 2019. godine (49,155 na startu i 47,495 na cilju), kada se pariski maraton po masovnosti našao na drugom mestu u svetu, odmah iza Njujorškog (52,000 finišera).

Na cilj, u aveniji Foš, iza Trijumfalne kapije, u nedelje je stiglo 24,080 učesnika. Broj neizlazaka na start, blizu 5.000, odgovara uobičajenom proseku od petnaestak odsto.

Međutim, broj odustajanja, oko 20 odsto je vrlo visok broj i verovatno je uzrokovan velikim brojem učesnika koji su izašli na svoj prvi maraton.

U muškoj konkurenciji pobedio je Eliša Rotič (31 godina), sportista iz Kenije, istrčavši maraton za 2h 04min 21s. On je oborio rekord staze koji je 2014. godine postavio etiopski šampion Kenenisa Bekele (2h 05min 4s). Rotič se od početka trke nalazio u čelnoj grupi, a od 30. kilometra počeo je da pojačava tempo, terajući suparnike da povećavaju brzinu. Grupa se progresivno osula, a od 37. kilometra Rotič je ubedljivo vodio i bilo je jasno da će ove godine on odneti pobedu. Na drugo i treće mesto plasirali su se Hailemarjam Kiros (Etiopija) i Hileri Kipsambu (Kenija), udaljeni od Rotiča za dvadesetak sekundi.

U ženskoj konkurenciji prva je stigla Etiopljanka Tigist Memuje (2h 26min 11s), a za njom još dve Etiopljanke sa zakašnjenjem od 3 i 10 sekundi. U maratonu kolicima pobedio je Žilijen Kazoli (1h 33min 17s) što je njegov četvrti trijumf u Parizu.

Trčanje kao element vlasti

Prema istraživanjima biologa i antropologa, čovekov organizam nije najefikasniji prilikom ležanja, sedenja ili hodanja. Njegov najbolji učinak je prilikom trčanja. Potom, u zajednici sa antropolozima i paleontolozima, oni su ustanovili da je pračovek, u početku, lovio životinje tako što ih je gonio i čekao da se one sruše od toplotnog udara. Naime, većina životinja ima vrlo ograničeno znojenje, na malim površinama tela, za razliku od čoveka koji se znoji na čitavoj površini tela i time izbegava pregrevanje.

Kasnije, kada je čovek ovladao tehnologijom, on više nije morao trčeći da iscrpljuje životinje, nego ih je lovio drugim sredstvima. Međutim, trčanje je zadobilo druga, ne manje važna značenja.

Neophodno je pomenuti da je trčanje u nekim civilizacijama bilo ključni element u održavanju vlasti. Egipatski faraoni morali su, tokom posebnih javnih svetkovina, da pretrče određene distance i tako dokažu da su vitalni i sposobni da vladaju.

Carstvo Inka koje se prostiralo od Ekvadora i Kolumbije do centralnog Čilea, brojalo je preko deset miliona stanovnika. Vesti, naredbe i određenu robu prenosili su trkači, organizovani u posebnom esnafu. Car je živeo u prestonici Kusko, a najudaljeniji podanici bili su na 1 500 km, što su njegovi trkači prelazili za pet dana, raznoseći naređenja, donoseći vesti o pobunama ili neprijateljskim upadima na teritoriju.

Advertisement. Scroll to continue reading.

Filipides i Maratonsko polje

Grčke olimpijske igre bile su organizovane u čast bogova i učesnici su se takmičili u različitim disciplinama među kojima je bilo i trčanje.

Međutim, kod antičkih Grka trkači nisu imali samo simboličku funkciju, nego je trkačka veština bila važna i u u svakodnevnom životu. Posebno su bili važni u prenošenju vojnih i državničkih poruka. Konjanik ne samo što nije mogao da prođe kroz sve predele, nego je bio i preterano vidljiv. Trkač-glasnik mogao je neopaženo da prođe i kroz teško prohodne staze.

Svi pamte ime Filipidesa čije ime je zabeležio grčki istoričar Herodot. Njega je Temistokle poslao u Spartu da od njih zatraži vojnu pomoć u predstojećem ratu protiv Persijanaca. Filipides je za četiri dana prešao razdaljinu od 245 km, do Sparte i natrag u Atinu, i obavio povereni posao.

Istorija potom prelazi u legendu i kaže da je, nešto kasnije, Filipides Atinjanima doneo vest o pobedi nad Persijancima na Maratonskom polju, posle čega je pao na zemlju i umro. Taj deo priče je, najverovatnije, ubačen radi dramatičnosti događaja, a mnogo je verovatnije da je Filipides, iskusan trkač, posle pretrčanih četrdesetak kilometara, živ i zdrav, otišao na sledeći posao.

Trčati i postati bolji čovek

Trčanje se spominje i u svetim spisima.

U svojim poslanicama Korinćanima, Galatima, Filibljanima, Jevrejima i Timotiju, Sveti Pavle rado upotrebljava trkače kao metaforu težnje ka stizanju na cilj kroz napor i izdržljivost.

Princ Sidarta Gautama, pre nego što je dobio ime Buda, takođe se bavio trčanjem, a prema drevnoj indijskoj ajurvedskoj medicini, trčanje se preporučivalo za snaženje tela i održavanje težine.

U Japanu, na svetoj planini Hijei, živeo je red monaha poznatih kao monasi-maratonci koji su trebali da pretrče daljinu veću od obima Zemlje da bi pročistili svoju svest i dosegli prosvetljenje.

Advertisement. Scroll to continue reading.
Cilj, 42. km, kada euforija učini da se zaboravi na umor i bol u mišićima

Danas, savremeni čovek više ne trči za životinjama da bi obezbedio sebi hranu, koju lako može da nađe u prodavnicama. Takođe, on više ne trči da bi preneo poruke koje trenutno mogu da obiđu svet.

Današnji čovek trči iz zadovoljstva i radi održavanja optimalne psiho-fizičke forme. Takođe, trčanje u sebi nosi i duhovnu dimenziju. Trkači se trude da sebe ostvare kao zdrave i celovite ličnosti kroz izgradnju svojih duhovnih vrednosti.

Trčanje ih uči uzdržanosti, izdržljivosti, skromnosti, žrtvovanju, smirivanju strasti i strahova, prevazilaženju gordosti… Rečju – prevazilaženju sâmog sebe i težnji da se postane bolji čovek.Aleksandar Manić

Zato, vidimo se iduće godine na nekom od maratona: pariskom, atinskom, beogradskom, da postanemo još bolji ljudi nego što smo danas.

Click to comment

Uključi se u diskusiju

Povezani članci

Ona trči

Novo istraživanje pokazuje da postoje razlike u načinu na koji se muška i ženska srca prilagođavaju maratonskom treningu Tokom poslednjih nekoliko decenija, sportistkinje su...

* Naslovna

Pekinški maraton koji je ovog vikenda trebalo da se održi je odložen do daljnjeg. Kina nastoji da suzbije epidemiju i da se vrati na...

* Naslovna

Prošli vikend je bio bogatiji za dva vodeća svetska maratona – Bostonski i Čikaški. Povratak maratona koji se dugo čekao zbog trenutne situacije sa...

* Naslovna

Proteklog vikenda se održao Berlinski maraton – prvi veći događaj jesenje sezone koji je doneo i novu seriju prvih: za Gotjtom Gebreslase, prvi maraton...