Zanimljivo je da osobe koje se bave trčanjem često više znaju o ishrani nego osobe koje se ne bave fizičkom aktivnošću. Ljudi koji trče, pored svojih ličnih razloga, uvek imaju za cilj poboljšavanje zdravlja. Zato pored bavljenja sportom gotovo svi trkači paze i na svoju dijetu. Informišući se na Trčanje.rs i na stranici o ishrani naučićete dovoljno da sami birate bolji i zdraviji plan ishrane.
Upoznajte svoj organizam
Da biste sami znali odgovor na klasična pitanja o ishrani, potrebno je da saznate nešto više o ovoj materiji i onda da ta znanja primenite na svoje iskustvo. Niko od nas nije isti, pa tako vam ne možemo preporučiti dijetu jednog ultramaratonca, ako planirate da u naredna dva meseca skinete par kilograma i pretrčite svojih prvih 5km.
Pored različitih ciljeva, ljudi se razlikuju i po polu, godištu i fizičkoj spremi, ali i po brzini metabolizma, alergijama na hranu… Upoznavajući se sa osvnovnim nutritivnim i enegetskim vrednostima hranljivih materija moćićete bolje da ih kombinujete i pronađete optimalnu ishranu za vaš organizam. Još važnije naučićete šta je džank, a šta zdrava i kvalitetna ishrana.
Prekomeran unos i loše slaganje hrane
Činjenica je da se u Srbiji dosta jede masno i da je jedna prava bogata proslava nezamisliva bez pečenja i roštilja, dosta piva, vina i drugog alkohola i na kraju barem dve, tri vrste torta. Prava poslastica je meso punjeno mesom rolovano mesom, kao što je na primer punjeno rolovano belo meso (na kajmaku). Problem često nije samo u izboru namirnica, već i u prekomernom unosu, ali i lošem kombinovanju hrane (npr jedemo slatko sa masnim, te se mast još lakše skladišti). I tu nije kraj, ne umemo da doziramo hranu po pitanju vremena unosa, te nešto što je možda pogodnije za doručak jedemo kasno uveče ili noću.
Da biste ostvarili svoje ciljeve, bilo to mršavljenje ili dobro vreme na sledećoj trci moraćete da uradite nešto po pitanju ishrane. Veza trčanja i pravilne ishrane je neraskidiva i ova sprega je nešto zbog čega ćete profitirati ukoliko krećete sa trčanjem. Bavljenje sportom i trčanjem jednostavno podrazumeva zdraviju ishranu.
Pitanja o pravilnoj ishrani su još uvek otvorena
Gotovo svi znaju i imaju savet vezano za ishranu. Kada se govori o trčanju i ishrani i tu je stvar slična. Na primer svi znaju da ne treba jesti puno čokolade, a da više treba koristiti pastu i pirinač. Potrebni su i proteini, pa zbog toga treba jesti i meso. No, odmah razumite da ne postoji jedna nauka o ishrani i da se čak stručnjaci i nutricionisti ne bi složili oko nekih pitanja.
Neki od trkača su vegetarijanci, neki vegani, a neki se hrane isključivo presnom hranom (veganska ishrana sa netermičkim obrađenim namirnicama) i daju dobre kontraprimere za sve tvrde stavove u ovoj nauci. Kako god da izaberete nećete pogrešiti ukoliko pratite osvnovne smernice koje ćete pronaći na ovim stranicama. Za sve ostalo budite pažljivi i redovno kontrolišite svoje zdravlje.
Istražujte oblast i odlučite sami
Na kraju, nemojte samo da čitate članke na Trčanje.rs ili bilo kom drugom lifestyle magazinu o zdravlju i lepoti u kome se objavljuju različita istraživanja. Uzmite dobro štivo, odvojite vreme i isčitajte materiju. Više o dobrim preporukama iz najbolje literature biće uskoro i na Trčanje.rs, a ukoliko ste i sami čitali dobro štivo i probali savete, pošaljite nam tekst i vaše iskustvo.
Kao cilj ovog teksta želim da formiramo bazu znanja stručne literature koje neko može da pročita da bi napravio iskorak u pravcu zdravije ishrane.
Literatura o ishrani
Pa da počnemo…
1. Michael Pollan – In defence of food (zvaničan sajt / ebookie pdf / komentari na Amazonu)
8 komentara. Leave new
publikacije svetske zdravstvene organizacije (WHO), sa preporukama u ishrani
http://www.who.int/nutrition/publications/nutrientrequirements/en/index.html
2008 sam prestao da jedem meso i pijem mleko, to je bilo najtezih 20 min u mom zivotu ))) I ne jedem slatkise. . .samo dok spavam!
sajt sa bogatom bibliotekom besplatnih knjiga u elektronskom obliku sa tematikom holistickog nacina zivota (ishrana, poljoprivreda, psihologija)
http://www.soilandhealth.org/ free ebooks
@Milan….. verovatno se po pitanju ishrane razlikujemo (sto meni ni mrvu ne smeta), ali nasmeja me, a to je danas mozda i najvrednije :))))
@Sasa, ma nisam ni ja veliki mesozder, cak naprotiv, pojedem mozda 100gr mesa nedeljno, cisto kada mi prija, ali bez mlecnih proizvoda stvarno ne mogu.
pravi citat pripada preminulom legendarnom fudbaleru manchester uniteda – george best-u.
19.. godine ostavio sam zene i alkohol, to je bilo najtezih 20min u mom zivotu )))) isto za alkohol i spavanje)))
Milane, od 100 g mesa nedjeljno se ne treba bojati pa čak i da je prase gojeno u Černobilskom sarkofagu ili pile hranjeno čistim dioksinom ))). Samo pazi da živina nije slučajno liječena klenbuterolom, jer u tom slučaju ti ne gine suspenzija kao Contadoru ))).
Zanimljivo kako ce ljudi uvek s najvise rezerve prihvatiti savete o tri egzistencijalne potrebe, tri odgovornosti: kretanju, spavanju i ishrani. Neodgovornog prema sebi je jako tesko ubediti recima (iskustvom) i literaturom da promeni neku od tih potreba, ishranu pogotovu. Vecina uci na greskama tj.onda kada se suoci sa problemom bilo preko rodjenog ogledala, rezultata analize krvi, bolesti i sl… Tada su izvesna dva nacina – da se postupa sa telom tehnicki, tj. onako kako nauka, optimalni vodici, literatura govore i “prema osecaju“ kako intuicija nalaze. Po meni, ne bi bilo zanimljvo da se razdvajaju ta dva nacina sta god i koliko god krkali.
Ja spadam možda u manji broj ljudi koji posećuju ovaj sajt, a koji potpunosti ne gleda na ishranu na ovaj način. Čitam sve tekstove, pa i ovaj, ali u suštini ja jedem što sam jeo ceo život. Znači ne posvećujem tome posebnu pažnju. Pazim da ne jedem prekomerno, da jedem malo manje hleba i da imam što redovnije obroke.
Malo mi je teško da u vezi svega ulazim u detalje, da ne kažem u nauku. Jedem što jede i većina ljudi i odgovara mi.
Uživam. I nemam problema sa kilogramima. Jer trčim i uživam:) Kao i vi.
Kada pričamo o ishrani moraju se uzeti određeni faktori u izboru namirnica, iako su nam zahtevi za nutrijentima isti. Neki od tih faktora su: pol, uzrast, sportsko iskustvo, zahtevi sporta,…, geografski položaj!
Da, dosta je paradoksa danas… ljudi slepo veruju ono što im familija, prijatelji preporučuju, dok sa dosta rezerve uzimaju informacije koje su naučno dokazane.