Izjava Novaka Djokovića da bi novčane nagrade na teniskim turnirima trebale da budu srazmerne gledanosti i broju posetilaca, odnosno da bi muškarci trebali da budu više plaćeni od žena, izazvala je brojne negativne komentare. Većina onih koji su kritikovali Djokovića, imaju moralno pravo da mu zamere. Muškarci i žene bi trebali da budu izjednačeni u svim dužnostima, obavezama i pravima u društveno-političkim sistemima, pa i u sportu.
Prirodno, svi znamo da je to utopijska tvrdnja i da doba jednakosti polova nikada nije postojalo, a nema ga ni danas. Za razliku od grube i arogantne izjave Rejmonda Mura, otpuštenog direktora teniskog turnira Indian Vels, Novakova izjava o nejednakosti polova i zarada u tenisu, predstavlja samo konstataciju šta se trenutno dešava u tržišnom sportu.
Tržišni sport – vrhunski sport
Naime, tržišni sport je zasnovan na privrednim i ekonomskim principima. Investitori i finansijeri ulažu novac u posao i očekuju da iz tog posla izvuku zaradu. Kako je sport nesigurna ekonomska grana zbog mentalnog i fiziološkog stanja učesnika, investitori pokušavaju da rentabilizuju svoja ulaganja. Ako potrošači više traže odredjeni sport, trgovci sportom se trude da zadovolje svoju klijentelu.
U tenisu, sportu o kome je govorio Djoković, investitori ulažu više novca u muške takmičare, ne zato što mrze žene, nego što su zarade bolji od ulaganja u muški tenis.
Uopšteno gledajući, biznis je životinja hladne krvi koja bez milosti proždire sve ispred sebe. U slučaju da se u privredniku jave bilo kakva osećanja, njega proždire sopstveni biznis i gura ga ka stagnaciji, gubitku ili bankrotu.
Novčana jednakost samo u atletici, plivanju i umetničkom klizanju
U svetu tržisnog sporta nema jednakosti i pravde. Samo atletika, plivanje i umetničko klizanje imaju istovetne novčane nagrade za muške i ženske učesnike. Na svetskom prvenstvu u atletici, u Pekingu, svaki osvajač i osvajačica zlatne medalje dobili su po 60 hiljada dolara. Prilike su iste i u Dijamantskoj ligi (10 hiljada dolara).
U plivanju, prvi ili prva, u generalnom rangiranju na svetskom prvenstvu, dobili su po 100 hiljada dolara. Na svetskom šampionatu u umetničkom klizanju, prošle godine u Šangaju, muška ili ženska zlatna medalja donosila je novčanu nagradu od 45 hiljada dolara.
Nesimetričnost sporta
U svim ostalim sportovima, finansijeri pažljivo proučavaju ciljne grupe i njihove želje, te zato favorizuju muška takmičenja.
Osvojivši titulu svetskog prvaka u fudbalu, nemačka muška reprezentacija dobila je novčanu nagradu od 35 miliona dolara. Američka ženska fudbalska reprezentacija, takodje je osvojila titulu svetskog prvaka i za to dobila novčanu nagradu od 2 miliona dolara.
Da ne zaboravimo, muške fudbalske ekipe, eliminisane u prvom krugu svetskog šampionata, dobile su po 8 miliona dolara.
Belgijska nacionalna biciklistička trka Ronde van Vlaanderen nagradjuje muškog pobednika sa 20 hiljada evra, a ženskog sa hiljadu evra. Italijanski biciklistička trka Giro d’Italia nagradiila je muškog pobednika sa 200 hiljada evra, a ženskog pobednika sa 525 evra. Muški pobednik golfa na British Openu dobija milion evra, a ženska pobednica 400 hiljada. Na golferskom US Openu, pobednik u banku nosi 1,8 miliona dolara, a pobednica milion dolara manje.
Prirodno, moglo bi da se nadje bezbroj sličnih primera i da se, potom, optuži Novak Djoković za seksizam i manje novčane prihode sportistkinja.
Medjutim, krivci nisu igrači, nego finansijeri, potom društvo koje sport vidi kao robu i na kraju evolucija ljudske vrste.
Izjednačivači protiv pluralista
Muška zainteresovanost za fizičko nadmetanje ima evolutivnu osnovu, a to nisu primetili samo antropolozi, nego i investitori. Zato su njihova ciljna grupa, upravo muškarci. Prirodno, u fizičkom nadmetanju, muškarci su više zainteresovani muškim učesnicima nego ženskim, što su zapazili investitori i krenuli u tom pravcu.
U filozofiji i etici sporta, inače, postoje dve struje: izjednačivačka i pluralistička. Izjednačivačka struja zahteva slepilo prema polu i zanemarivanje očiglednih činjenica vezanih za razlike. Naime, žene često nisu velike i snažne poput muškaraca, mada mogu da budu izdržljivije. Potom, u kontakt sportovima gde je važna brzina i snaga, muškarci imaju prednost i gledaoci, većinom muškarci, zainteresovani su tim aspektima igre.
Pobornicima izjednačivačkog stava, polni pluralizam u sportu izgleda pogrešno i nepravedno. S druge strane, pluralisti se oslanjaju na stvarnost i zalažu se za različite aršine po pitanju polova. Takav pristup omogućava da se u vrhunskom sportu ne nalaze isključivo fizički superiorniji takmičari, muškarci, nego, kroz prilagodjene programme i zahteve, da se tu nadju i žene.
Sport kao masovna roba
Sport, kao zajedničko traganje za savršenstvom, izuzetno je tražen i voljen, na planetarnom nivou. Ta poželjnost, povezana sa mas-medijima, u zadnjih pola veka pretvorila je sport u robu. Novi status tržišnog sporta, brzo ga je pretvorio u zabavu, a sportiste u zabavljače. Menadžeri i finansijeri, imajući iskustvo u biznisu zabave, preuzeli su sport u svoje ruke. Ipak, razlike izmedju zabave i sporta su ogromne, ali pravila biznisa su učinila da se u sportu više ne traži samo izvrsnost, nego, prevashodno, spektakl.
Novak Djokovic, mladi čovek koji živi u svom vremenu, samo je konstatovao šta se dešava u praksi, a ne u teoriji, podsetivši nas, tako, na reči francuskog humoriste Pjera Deproža – Voleo bih da odem da živim u Teoriji, jer kako sam čuo, u Teoriji je sve moguće.
Aleksandar Manić