koristi trčanja

  • Opet sinoć?
  • Opet.
  • Celo veče?
  • Celo.
  • Odakle ti snaga?
  • Pojma nemam, ali prihvatam je kao novu supermoć.

Ne sećamo se kada je tačno počelo, ali u jednom trenutku trkačka ekipa je počela da đuska. Nedugo zatim smo shvatili da smo najveseliji u celom klubu. Pedometar je izmerio 13 kilometara veče pred polumaraton. Zaraza je počela u Novom Sadu. A proširila se na sve lokacije gde smo imali zadovoljstvo da kročimo patikicama: Beograd, Sarajevo, Zagreb, Ljubljana… Oduvek mi je bilo jasno da će trčanje postati cool kada se poveže sa zabavom – ali koliko će nam ta zabava biti zabavnija zbog trčanja – to je bio iznenađujuć faktor.

Onda primetiš da si ujutro istrčala polumaraton a uveče igrala do zore. I da to više nije problem. Koristi trčanja sve su brojnije mislim. Ali odakle to dolazi?

Put ka letenju

Put ka letenju

To je stvar kondicije

Jašta. Ko može bez prestanka da trči 2, 2 ipo sata taj može i da đuska do zore. To ne bi trebalo da nas čudi, ipak – sjajan je osećaj kada se prisetiš mlađih dana i simpatične zadihanosti nakon omiljene pesme. A sada možeš da sakačeš, pa skačeš više i više… i tako par sati.

Naravno, u oba slučaja pričamo o rekreativnom trčanju vs. rekreativnom igranju. Real deal sport je dosta drugačiji – od definicije mišića nogu, do fleksibilnosti, preko izdržljivosti.

To je stvar osmeha

Trkači i trkačice su u proseku srećniji ljudi – nema sporenja oko ovoga. Retko gde ćete naći toliko pozitivnu zajednicu, sa malo ili nimalo priče o temama koje nas, ruku nas srce, mrače. U takvom okruženju – energija i radost stvaraju odličan okvir za izlazak i provod. Trkači se neće prepiti, potući, stajati u ćošku polusmoreni. Po pravilu će kanalisati lepu energiju i nasmejano odđuskati u jutro.

trčanje i ples

To je stvar ega

Kada trčimo – trčimo da bismo uživali u trčanju. Kada odbacimo sve drugo, trkači dokazano umeju da budu srećni u momentu u kom su.Ne zanima ih ko šta misli o njima, krsti se i daje pakosne komentare. Naučili smo da se ne osvrćemo unazad. Sa igranjem je stvar dovoljno slična – kada se oslobodimo ega, ne zanima nas šta misle o nama za stolom pored. Da li drugi igraju (ne brinite, samo se nisu dovoljno napili u 99% slučajeva), da li je klub pun ili prazan.

Trkači vole pokret, a igranje je prirodan nastavak istog.

Rođeni da trčimo – rođeni da igramo

Jedna lepa priča kaže da, kada tužan čovek ode kod svog duhovnom učitelja, prvo pitanje koje mu on postavi je:

  • Kada si prestao da igraš?

Nije li to fantastično? Kada trčimo, oslobađamo se u vremenu, kada igramo, dodatno se oslobađamo i u prostoru. Kreacija postaje vidljiva.
Dakle – igrajte!

Pored toga što prija, igranje trkačima može da pomogne i oko potpornih mišića koje manje koristimo, dodatno razvije pluća i kondiciju, a možemo da ga koristimo umesto zagrevanja pred LSD treninge – pogledajte primer OVDE

Kada ste poslednji put zapalili podijum za igru?