Naše živote u svakom trenutku odlikuje želja za nekakvom promenom, poboljšanjem i obustavom ponavljanja istih grešaka, a često sami sebe sprečimo u tome kada mislimo da je to prevelik zalogaj ili nije izvodljivo.

Bilo kakve promene se, na moju i vašu žalost, ne dešavaju “preko noći”, makar se to odnosilo i na ostavljanje cigareta. S obzirom da čovek nije zašrafljeni robot sa egzaktnim opcijama kao “tetris za poneti”, sam čin gašenja poslednje cigarete koji traje svega par sekundi, ipak nije dovoljan. Potrebna vam je pozitivna početna motivacija i određeni vremenski period, da bi promena bila kompletna.

Error 404 – pređite na drugu stranicu

Važno je pomenuti da izbegnete zavaravanja poput toga da, prosto nezadovoljstvo trenutnim stanjem, može da vas šutne u guzicu da se pokrenete. Tako neće ići. zato je važno da prestanete da razmišljate šta NEĆETE, već da na teren izvedete mlade nade pozitivne motivacije, tj. nešto što HOĆETE ili ŽELITE, i da u to duboko verujete. Setite se samo, to vam nije predstavljalo problem kada ste bili mali, samo se tad to zvalo mašta, a za strah nismo znali.

Slikovitiji primer je, da Tarzan ne veruje da će uhvatiti sledeću lijanu, ne bi ni puštao prethodnu ma koliko labava bila ili ga ne vodila nikuda. Ljudi se radije zadržavaju na lošim navikama, nego da ih se otarase i “nemaju ništa”. Poenta je dakle, da i kada ne vidite sledeći stepenik, ne smete da stanete. Prepustite se i verujte da postoji. To je ono što vas nisu učili u školi ili na Diskaveri kanalu.

Trčanje na duge staze – početne varnice

Ovakva filozofija pretočena u trčanje, počinje sa nekom varnicom motivacije, što je najčešće želja za mršavljenjem ili boljom kondicijom, želite da se osećate bolje i sl. Ovo jesu pozitivne motivacije, ali iz nekog ličnog i iskustva bliskih mi ljudi, nisu dugotrajne u praksi.

Ako redovnu fizičku aktivnost shvatite kao normalnu svakodnevicu, na konju ste. Ali ako ste kralj kauča već duže vreme, do takvog odnosa prema sopstvenom telu, potrebno je da pređete neki put. Jedna od boljih i dugotrajnijih motivacija je da pokažete sebi i drugima da možete da pretrčite 10/21/42km.

U startu to deluje nerealno i nemoguće, ali nemojte da odustajete. Zapišite vaš cilj u svesku mozga i odložite je sa strane. Počnite od manjeg zalogaja, neka vaša prvonedeljna trkačka avantura počne sa brzim hodanjem, a završi se kombinacijom sa laganim džogingom. Druga nedelja će obilovati povećanjem pomenute kombinacije, treća će već možda sadržati trkačke segmente od po 10-15 minuta itd.

Cilj je ispred nosa

Ako se vratimo na veru u sebe i promene koje se događaju postepeno, da li je sad teško da poverujete da prve nedelje možete da brzo hodate 40-ak minuta? Da li vam je teško da poverujete da za isti vremenski period, možete da kombinujete 1 minut hodanja, 1 džoginga?

Nakon 4-5 nedelja, kada budete u stanju da pretrčite 3-5 km u cugu, bićete na više od pola puta od verovanja da možete i 10km. Upravo tu leži cela filozofija, ne opterećujte se krajnjim ciljem koji deluje nedostižno, već živite i uživajte u trenutku u kojem se nalazite, strpljivo ga gradite i povećavajte svoje mogućnosti.

Kada jednog dana budete prolazili kroz kapije cilja nekog od maratona, setite se kako ste razmišljali nekoliko meseci pre toga, a kada shvatite razliku, pokušajte da isto primenite i na druge sfere života.

Aj u zdravlje!