Connect with us

Hi, what are you looking for?

Blog & Kolumne

Trčimo i otkrivamo

Sumorne vizije budućnosti po kojima će ljudski stvoreni roboti, postati dovoljno sofisticirani da će pokoriti svog izumitelja, postaju željeni scenario kada sagledamo koliko smo već pod kontrolom jedne minijaturne sprave zvane pametni mobilni telefon.

Naš verni džepni pratilac sadrži fotoaparat, mogućnost da proverimo elektronsku poštu ili omiljenu društvenu mrežu, četujemo, čitamo vesti, igramo igrice i sl. Od onog “zdravijeg” korišćenja kada pomenute mogućnosti koristimo razumno, dok se vozimo prevozom ili ubijamo vreme čekajući nekog ili nešto, do onog “nezdravijeg” kada odbijamo realnost i menjamo je sopstvenom iliti recimo kada nas šestoro izađe uveče, a u nekom trenutku bar četvoro čačka telefone kao američki blejači ispred super-marketa 80-ih, koji se međusobno pejdžuju.

U nadi da nećemo skroz odlepiti, fokusirao bih se na aplikaciju koja je bar što se mene tiče, ubila korišćenje ostalih društvenih mreža i aplikacija – Instagram.

Ne, ovo nije nikakva reklama, niti sam počeo da fotografišem hranu, već se radi o nečemu što me je prošle godine u nekom glupavom periodu nateralo da izlazim iz sebe, i više se fokusiram na spoljni svet, da primećujem detalje oko sebe, tražim dobar kadar i sve to krunišem dobrom fotkom. Osim arhitekture i gradskih detalja, hvatanje dobrih i retkih automobila je prioritet.

Trivijalnost protiv rutine

Ok, pretpostavljam da sve ovo deluje kao neka životna trivijalnost, i realno jeste. Ali ta trivijalnost je unela promene u svakodnevicu, izabrao sam da umesto kola i gradskog prevoza, više hodam, a ujedno ponovo otkrio grad i gomilu njegovih delova od kojih za neke nisam ni znao da postoje.

Takvo osveženje veoma prija, pogotovo u trenucima kada život postaje sve veća rutina. Zbog tih rutina i sami sve ostalo počnemo da radimo rutinski, mislimo da je tako normalno jer društvo od nas to očekuje, a tu se gubi uživanje.

Isto tako važi i za trčanje. Treninge organizujemo u slobodno vreme, nemamo puno vremena da okolišamo i razmišljamo da nešto promenimo i osvežimo, već prosto izadjemo na najbližu manje-prometnu ulicu, kej, ili park, i trčimo. Ne razumite me pogrešno, trčanje jeste esencija svega, lokacija je manje bitna dok ovo postoji, ali s vremena na vreme, nije loše da trening odradimo na nekom nestandardnom mestu.

Advertisement. Scroll to continue reading.

Zamislite da jednom nedeljno, najbolje vikendom kada imate više vremena, sebe častite sa nekim nesvakidašnjim treningom i pritom (ponovo) otkrijete neki deo mesta ili grada u kojem živite.

Trening i otkriće

U mom slučaju, kao klinja sam obožavao železničku stanicu Topčider. Bila je to prva stanica na svim putovanjima ka moru i poslednja u povratku sa tih putovanja, ona koja je najavljivala skori dolazak kući. Iako je postojeća zgrada samo čekaonica nekadašnje srušene zgrade stanice, i dalje se radi o jednoj od najlepših zgrada pored pruge. U kombinaciji sa širokim staničnim pristaništem od četiri koloseka i okruženjem koje asocira na boravak u nekakvoj klisuri, sve zajedno nudi jednu veoma ne-gradsku atmosferu (čak sam joj posvetio i facebook page).

Neka vas naslovna fotka ne plaši, nisam trčao prugom. Lagani trening za ciljeve ovog teksta, započeo sam u podnožju Košutnjaka i neprometnom ulicom koja se nalazi naspram stanice, došao do prelepog Topčiderskog parka. Nakon malo fotkanja znamenitosti poput spomenika Arčibaldu Rajsu, platana kod Miloševog konaka i prirode parka, kao i trčanja po isprepletani stazama, istom rutom sam se vratio nazad do ukupnih 4.01 km. Ukoliko planirate da trčite duže, ne samo što možete da ponovite ovu rutu, već možete da nastavite i putem donjeg Košutnjaka.

Za odmor nakon treninga, iskoristite neku od klupa na samoj stanici i dok dočekujete i ispraćate vozove, proćaskajte sa osobljem stanice o zlatnim vremenima domaće železnice, istoriji stanice, kraljevskoj porodici, Titu, plavom vozu i svemu što je bilo vezano za dotično mesto.

Još jedna korisna informacija za sve koji koriste gradski prevoz da bi došli do ove lokacije, tramvaj 3 saobraća od crkve Sv. Marka do ispred stanice Topčider. To je jedina linija gradskog prevoza čija ruta je sjajna za vožnju. Ako mi ne verujete, bacite pogled na ovaj video:

Toliko od mene, sad je red na vas. U komentarima podelite koje su vaše kul lokacije i svakako nastavite da trčite, otkrivate i instagramišete. Predlažem da koristimo hashtag #trcanjeotkrivanje, a ako želite, možemo da se družimo i na instagramu. Pored trcanje.rs naloga, ja sam 3lilosh, a vi se dopišite :)

Advertisement. Scroll to continue reading.
2 Comments

2 Comments

  1. Veroljub Zmijanac

    25.07.2013 at 16:33

    Ova staza na Topčideru i ceo park je neotkriveno blago Beograda.
    Pre 3 nedelje, Nikola Perać i ja smo, tačnije pod njegovim vodstvom, napravili 20km spajajući sve glavne oaoze Beograda – Košutnjak, Topčider, Hajd, Miljakovačku šumu…

    #trčanjeotkrivanje opet u nedelju sa BRC na Avali.

    • zlilosh

      26.07.2013 at 11:48

      Vi ste odradili full tour :)

Uključi se u diskusiju

Povezani članci