Sve je išlo po planu. Kontrolisana ishrana, trčanje 4 puta nedeljno, 5 kilometara za 35 minuta, jutarnje vežbanje svaki dan, samo subotom kafana… A onda su došli praznici.

Bio sam izvan Beograda, s prijateljima u jednoj vikendici. Imao sam maglovite i nerealane planove da ću tamo naći gde da trčim i vežbam. Kako su dani prolazili, ja sam samo gledao kako se ti krhki planovi gube u magli roštilja i piva. I poneke rakije. U stvari, mislim da je preciznije reći da sam pokušao samoubistvo hranom i pićem. Nije mi uspelo, očigledno, i našao sam se kod kuće, umoran, i posle devet dana neumerenog života, veoma neraspoložen za povratak na stari režim treninga.

Ipak, imao sam jednu svetlu tačku u celoj ovoj situaciji. Bio sam ubeđen da sam dobio najmanje 5 kg za vreme praznika, međutim, jedva da sam se ugojio dva kilograma. Kako? Nemam pojma. Verovatno mi se ubrzao metabolizam tokom svih prethodnih meseci vežbanja ili tako nešto. U svakom slučaju, osećao sam se kao da sam dobio bar pet. I bar toliko mi je bilo teško da krenem na trčanje. Ipak, naravno, ja sam veliki dečko koji ume sebe da natera da uradi ono što treba da se uradi.

Otišao sam da trčim i pretrčao sam i prehodao 3 km za 30 minuta. To je skoro duplo lošije od onoga što sam radio pre samo 10 dana. Kondicija se teško stiče, a lako gubi, i to sam sada i praktično naučio. Što se sklekova, trbušnjaka i propadanja tiče, tu nisam nazadovao, sve sam mogao da uradim kao i pre, istina malo teže. To znači, posle trčanja 75 sklekova, 150 trbušnjaka i 50 propadanja. Malo mi se vrtelo u glavi posle, ali dobro, važno je da sam uradio.

Od mog povratka u Beograd sad je već prošlo 7 dana, i danas, odnosno kad završim ovaj post, mislim da ću uspeti da se vratim na 5 km za 35 minuta. O tome ću vas naravno obavestiti u sledećem postu.

U svakom slučaju, moje iskustvo sa ovih praznika je da postoje dva načina. Jedan je da se pažljivo isplanira vežbanje na nekom novom mestu, na tom koje idete, da se proveri kakve staze za trčanje i uopšte uslovi za vežbanje postoje ili mogu da se stvore, i da se onda u skladu s tim vežba i trči. Tada će sve biti okej. Ili da se apsolutno ne razmišlja o vežbanju za to vreme, da se čovek opusti i ništa ne radi, ali kad se vrati, da se pripremi da će mu biti teško i da ne kuka nego da gleda da se što pre vrati u formu. I onda je opet sve okej.

Osim toga, ovih dana je, kao što ste sigurno primetili, sve toplije i toplije. Gledao sam i neku dugoročnu vremensku prognozu, kažu da će biti izuzetno toplo leto s malo kiše. To nije dobro za poljoprivredu, ali u izvesnoj meri i otežava trčanje.

U tom smislu sam otišao do Adidas-a u našao nove patike – climacool. Svašta sam pročitao o njima, a danas sam ih i probao i već uzeo svoj par za trčanje kada počnu one nesnosne vrućine. Lagane su, udobne i imaju ventilaciju i gde je moguće, a i gde izgleda da je nemoguće. Za trčanje tokom toplih dana, ja ne vidim bolje rešenje. Ima ih u crvenoj, žutoj i crnoj boji. Ja sam probao jednu crvenu, a drugu žutu, i čini mi se da bih najviše voleo da sam mogao da uzmem po jednu od svake boje, pa da menjam i kombinujem svaki dan drugu boju. Ali ne prodaju tako, pa sam zato uzeo samo žute.

Vidimo se uskoro, na novom treningu u subotu u 18h na Adi Ciganliji. Ne znam za vas, ali moja borba sa kilogramima se nastavlja.

Ivan Tokin