Trčanje je većini onih koji trče iz nekog moranja pravo „mučenje“ dok je meni oduvek bilo uživanje koje me je činilo srećnim! Kao i sve u životu što radite, ako to nije čista srca, sa ciljem i predano ne može vam doneti nikakvo zadovoljstvo ili satisfakciju. Morate zavoleti trčanje da bi ste osetili energiju koja će vas ispuniti srećom.

Ja lično trčim i kada mi je teško i kada se osećam super, i kada sija sunce, pada kiša ili sneg. Trčim u prirodi, jer volim miris sveže pokošene trave u proleće, opojnog cveća u leto, pokislog drveća u jesen i oštrine snega zimi. Trčanje u prirodi se ne može porediti sa onim dosadnim trčanjem na traci. Mirisi godišnjih doba mi ispune sva čula, pluća kao da prvi put prodišu, a krv u meni se uzburka. Zaboravim na vreme i prepustim se energiji da me nosi. Posebno volim vetar koji mi duva u leđa dok trčim i pruža osećaj koji mi daje dodatnu snagu.

Ponekad trčim i sam, i to uglavnom u situacijama kada sam iznerviran i „opasan“ po okolinu. Tada ne postoji tempo, distanca…samo trčanje dok ne izbacim sve loše što mi se desilo u toku dana. Jedino trčanje može da me preporodi. Nakon toga sam potpuno cool i apsolutno ništa ne može da me „pomeri“.

Ipak, u danima kada sam okej mnogo više volim da imam društvo, ekipu za trčanje, jer to nije onda samo trčanje, to je nešto mnogo više. Kada smo u grupi mi smo tim, jedna velika porodica, u kojoj svako ima neku zanimljivu priču koju želi da podeli sa ostatkom „ekipe sa trčanja“. Upoznati smo sa svim „problemima“ i životnim dešavanjima svakog pojednica u grupi, jer trčanje nas toliko zbliži da svi imamo želju da naglas kažemo šta nas muči ili čemu se radujemo. Neko povede i psa pa svi zajedno uživamo u njihovoj zajedničkoj aktivnosti…. Ima trenutaka kada sve deluje crno, i treba naći „svetlo na kraju tunela“. Da bi stigli do kraja tunela moramo protrčati kroz njega! Zbog svega toga, naše grupno trčanje tada zaista postaje cool terapija za sreću a vremenom postajemo prijatelji koji se pomažu, savetuju, dele iskustvo, uče nešto novo i korisno.

Prijatelji, druženje i trčanje – žargonski rečeno, 3 u 1 sa glavnim ciljem da se zabavimo i pružimo našem telu najbolje – učinimo ga zdravim i srećnim! Te pozitivne stvari „za telo i dušu“ direktna su posledica trčanja. Ima nas svakakvih, mršavih, buckastih, niskih, visokih, prezauzetih, usamljenih, onih koji dolaze direktno sa posla, onih koji dođu pre posla, onih koji dolaze zbog nekoga…sve nas spaja jedna stvar – fenomenalan osećaj trčanja u prirodi koji nas ispunjava srećom.

Ponekad je potrebno uneti i neku novinu, kako bi smo uživali u trčanju, a opet olakšali prelazak svih onih kilometara, prepreka, deonica. Nisam verovao prodavcu kada mi je rekao „imaju providan đon, dišu sa svih strana, 360 stepeni otvorene“ uz naglasak „ove patike se nose na bosu nogu!“. Zvučalo je kao neka cool šala, pa su tako nebesko plave climacool patike postale moj izbor za ovo leto kako bih učinio terapiju za sreću u potpunosti cool.

Nebesko plave climacool „gilje“ zapale su za oko i mojim ženama na treningu preživljavanja. Sve bi dale, kažu, da ih „poseduju“. Kako god, već na sledećem treningu crvene, sive, srne, plave climacool patike na našim nogama činile su nas cool ekipom. Kao i više puta do tada tokom trčanja razmenjivali smo iskustva i mišljenja. Strujanje vazduha omogućavalo je da nam noge, ali i patike ostanu suve i pored zahtevnog treninga i obilnog preznojavanja. Kilometri su nestajali pod njima, a bez preterivanja, onaj osećaj da „duva sa svih strana“ imali smo svi.. .. To nam dođe kao onaj vetar u leđa koji oduvek volim.

Bez obzira na to koji vetar duva u vaša leđa i da li vas „kiša“ neprijatnosti iznenađuje mnogo češće nego što ste navikli, moj savet je – idite na trčanje! Neka to bude i vaša cool terapija za sreću. Tako ćete vratiti osmeh na lice, obnoviti energiju, dobiti snagu, nove vidike i čak nove prijatelje ili neku posebnu emociju. Zato trčite bar jednom nedeljno ka svojoj sreći, jer je i Forest Gamp u istoimenom filmu, trčanje predstavio kao glavnu terapiju za sreću.