trčanje je kjluč

Trčanje je sport za sirotinju?

Doduše ne za svu, nego samo za onu sirotinju koja ima vremena. Ima i onih koji su u međuvremenu zaradili velike pare ili kojima neko poklanja, ali su im ostale sirotinjske navike pa i dalje trče.

Pre nego što pređemo na stvar, želeli smo da vas obavestimo da je u toku upis u Školu trčanja Beogradskog trkačkog kluba koj traje do 22. aprila 2018. Ukoliko nameravate da počnete da trčite ili želite da napredujete u svom trčanju, pogledajte šta su vam treneri spremili za leto 2018 godine na www.skolatrcanja.com

Počeo sam da trčim u trenutku svog života u kome je situacija izgledala ovako: preterana težina, psiha blago depresivna, lagano nezadovoljstvo sobom i zabrinutost za zdravlje.

Danas, nakon skoro godinu dana redovnog trčanja situacija je sledeća:  bolje podnosim samog sebe: lakši sam, imam utisak o tome da bolje izgledam, brže razmišljam, efikasniji sam. Na poslu sam ažurniji, organizovaniji, jasniji, upućeniji.

Generalno – manje se umaram šta god da radim, mnogo lakše prionem na bilo koji zadatak, imam više energije. Testovi koje sam radio i radim pokazuju da su mi performanse do duplo bolje nego dok nisam trčao. Dokumentacija je svuda uredna, i na poslu i kući. Svi računi se na vreme plaćaju. Sa lakoćom zaspim, probava odlična. Sa svime se uspešno nosim i želim da tako ostane.

Preporučujem trčanje svakome

Pre oko godinu dana mogao sam da istrčim 600 metara. Početak. Nakon drugog puta nisam mogao ni da zaspim, bolovi su počeli i trajali. Bio sam kod lekara, njemu nije padalo na pamet da me uputi na EKG. Nošen mišlju “nastavi ili crkni” počeo sam sa popodnevnim treninzima svakog drugog dana. Dodao sam obavezno istezanje pre i posle trčanja. Lekar je bio u pravu.

Verovatno se svo to kabliranje (nervi i krvni sudovi) u organizmu od silne opuštenosti i neaktivnosti namestilo kako se namestilo pa je trčanje bilo veliki stres. Uz istezanje ovaj problem je izčezao. Produžavao sam trke za po 200 metara nakon nedelju ili dve. Za dan Svetog Arhangela Mihajla istrčao sam 10 kilometara – sat vremena. Počeo sam svakodnevno da trčim, nekad 4 kilometra, nekad 6, nekad 2. Bolje i 2 nego da ne trčim. U danima odmora sam se šetao, nekad 2 kilometra, nekad 8 kilometara.

Trčanje je naporno, ali predivno. Imam utisak da je u trčanju ključ za svo blago koje je sadržano u čoveku. Tokom trčanja u krvotok počnu da se ulivaju mnogi bitni hormoni koje organizam sada ima razloga da luči. Možda zvuči paradoksalno, ali jedna od najbitnijih aktivnosti za podizanje intelektualnih sposobnosti je fizička aktivnost. Trčanjem se otvara prozor sa ADVANCED opcijama ljudskog organizma i počinje TVIKOVANjE psihe i organizma.