Trčanje sa kućnim ljubimcima

Već neko vreme osećam da je trčanje sa adidas FUN & RUN grupom najbolji izbor za moj organizam. Nije lako priznajem, ali uz zezanje i timsko trčanje osećam snagu cele grupe i taj osećaj me nosi tako da kilometre prosto preletim. Ipak, adrenalin trčanja poželim da osetim skoro svako veče pa vrlo često, kao nekada, odem na trčanje sama.

Uvek mi treba zanimljiva motivacija pa biram neobične lokacije, zanimljivo društvo ili cilj. Pre neko veče, sasvim slučajno sam dobila i društvo za moju solo rekreaciju 🙂 Nova“partnerka” za moje trčanje bila je ženka mops –Asja :).

Asja i ja

Priznajem, već neko vreme preispitujem sebe da li da nabavim kućnog ljubimca ili ne? Ideju ja&pas, moja prijateljica je stavila na testiranje. Zamolila me je da joj pričuvam Asju dok je ona na putu. Nisam ni razmislila, a već sam pristala. Vrlo brzo uhvatila sam Asjin ritam – šetnja, hrana, nemoj to, sedi, lezi, dole, ne grizi mi patike… sve u svemu Asja je bila poslušna kuca, ali i vrlo lukava. Čim bi počelo moje spremanje za trčanje, napravila bi tužnu facu i bez pardona mi slamala srce :).

Cvili, laje, trči do vrata, pa onda do mojih patika, kao da bi i ona da joj obujem neke…. I ja jedno veče prelomih – OK, idemo zajedno!

Lagano smo prošetale do Keja. Dok sam se ja zagrevala ona je trčkara oko mene. Bila je tako slatka da su me preplavila osećanja zadovoljstva što sam je povela sa sobom. Znam da je spora, ali nisam ni ja maratonac pomislih… I tek što nađoh brdo opravdanja za svoje tromo trčanje uz Asju, ovaj, inače, vrlo spor pas koji bi se najviše mazio i hranio, je načisto odlepio na Keju. Asja je trčala kao pravi maratonac…

Kraj solo života i solo trčanja

Par dana trčanja sa Asjom i postigle smo isti ritam. Više je nisam vodila “golu” već je kao i drugi psi imala sportsku garderobu u tonu sa mojom adidas opremom. Sve u svemu u nedostaku grupe moja nova partnerka za trčanje pokazala se kao pravi izbor. Stekla sam neka nova poznanstva, kako ja tako i Asja 🙂

Od njih sam naučila da je moram uvek nagraditi nekom koskom nakon trčanja i što je najvažnije, donela sam odluku – vreme je za psa, kako za moj solo život tako I za moja povremeno solo trčanje! Razloga je mnogo, ali ukazaću vam na meni najbitnije: svaki termin joj odgovara, ne izvoljeva i uvek je vesela što idemo napolje.

Ja ne volim da trčim sama, a ona ne voli da ostaje kući sama, što nas čini idealnom kombinacijom! Pravi mi društvo i skreće pažnju sa umora svojim zabavnim trčanjem oko mene. Daje mi motiv da izdržim, jer i kada zastanem, ona se vrati po mene i lavežom podstakne da je dosta bilo odmora. Krene dalje i bez mene, prosto je moram stići, jer ipak ne želim da odjuri za nekim drugim ko je zabavniji za trčanje 😉

Ne ostavlja me i prati me. Nikada se ne žali kako joj je vruće i da je umorna, a iza nas uvek trče dobri frajeri i njihovi psi 🙂

Autorka: Olivera Mićević