Da li su parkovi i ulice zaista naši? Da li služe građanima?

Čelnici grada Ouklenda, najavili su protekle nedelje da će privremeno „izbaciti“ automobile iz stambenih ulica širom grada, otvarajući više prostora za pešake i bicikliste da koriste saobraćajnice za rekreaciju tokom vanrednog stanja.

„Zbog smanjenja saobraćaja automobila zatvorićemo brojne ulice, tako da će biciklisti i pešaci moći da se slobodno kreću i bezbrižno izlaze na svež vazduh“ izjavio je gradonačelnik.

Ova hitna mera, nazvana „Oakland Slow Streets“ (Usporene ulice Ouklanda), ugasiće motorni saobraćaj iz ulica u ukupnoj dužini od 74 kilometra – što je 10% kolovoznog prostora u ovom gradu.

I neki drugi američki gradovi vode se ovom politikom, da smanje saobraćaj u špicu, umesto da smanje kretanje ljudi.

U svakom slučaju, njihove vlasti ne odobravaju okupljanje. Neki gradovi su oprezniji po ovom pitanju od grada Ouklenda, npr. San Francisko („prekoputa“ Ouklenda) koji odbija da zatvori saobraćajnicu koja prolazi kroz zonu parka (iako se ovde desila nesreća pre par godina, u kojoj je od automobila stradao biciklista), da se ne bi ohrabrilo okupljanje ljudi tokom pandemije (kao što je slučaj bio širom sveta, a i kod nas).

Šta mislite, da li do ovakvih odluka dolazi samo odozgo ili i odozdo?

Da li je gradonačelnik Ouklanda sa svojim kolegama „prosvećen“ čovek dovoljno da obezbedi više prostora za svoje građane koji tako neguju svoje zdravlje, ili jednostavno ima poverenja u te iste građane koji zahtevaju svoja prava i drže se na distanci dok neometano obavljaju svoju trenažnu rutinu?

I šta mislite, da li smo mi takvi građani, da ćemo samo vežbati, hodati, trčati i držati se preporuka (ne diraj, ne približavaj, ne ugrožavaj…) ili smo većinski oni koji će prvo okupiti društvo i nazdraviti na travi kada bi nam više prostora bilo dostupno za slobodne aktivnosti u ovom trenutku.

Mišljenja sam da svaki grad u Srbiji ima dovoljno prostora za ljude koji borave u njemu, i žele da budu napolju. Pitanje je organizacije (ne kažem da je realna) kako će se ljudi rasporediti.

Recimo u mom kraju, za sve vreme vanrednog stanja, prometno je svakog časa kada ne važi zabrana kretanja. Mnogo automobila, kao i uvek, mnogo ljudi koji stalno nešto nabavljaju, kupuju, idu svojim poslom, šetaju, šetaju pse… iako je pijaca zatvorena, iako nema parkova u blizini itd. Razlog tome je smanjen vremenski prozor ali i prostor u kome se krećemo. Sa druge strane parkovi su nam zabranjeni. Ne znam da li sada zvrje prazni, lično sam počela da ih izbegavam kada je počeo opštenarodni piknik, ali čekiram 25. maj povremeno i tamo je situacija onako – regularna.

Ali MESTA* ima, to je poenta. Razloga za kretanjem ima, to je još važnija poenta. E sad, da li je naša vlast kadra da donosi „zapadnjačke“ mere koje odgovaraju građanima, i da li smo mi kadri da ih ispoštujemo, pitanje je sad? Ovo pitanje se ne odnosi samo na trkače.

*Kod „mesta“ ne mislim da imamo dovoljno parkova i pešačkih zona, pogotovo nemamo dovoljno biciklističkih staza i zona, već da, ako se uzme u obzir mogućnost smanjenja saobraćaja, to automatski daje više prostora za sve ostalo. Kao što prakse u drugim zemljama pokazuju. I u redovnom i u vanrednom stanju.

U svakom slučaju, lepo je videti dobre prakse, negde… A možda je ovo ideja za diskusiju na nekoj od relevantnih konferencija?

Izvor vesti iz Ouklanda: sfchronicle.com