blank
Connect with us

Hi, what are you looking for?

Blog & Kolumne

Unutrašnji monolog jednog početnika

“Možda danas da preskočim…”
“Ne ne ne, obuvaj patike i mrš na Kej!”

quote
“Jao šta mi je s nogama, što su ovako krute, kao od drveta…”

“Dobro je, prošao prvi km, još uvek mogu da dišem.”
“Disanje je baš kul, kad razmislim.”
“Možda danas da istrčim samo 4 km?”
“Znojim se kao svinja i ova pesma je dosadna.”
“Kud pojedoh sinoć onaj čiz kejk, ‘ajde sad malo ubrzaj.”
“Jao, bre, crći ću, ovo što mi izlazi na nos je duša, pa šta bi bilo?”
“Vidi čiču što trči, tačno me sad sramota da stanem.”
“E, noge su mi se zagrejale skroz, sad je lakše.”
“Što je ovo dobro, idem ipak do 6 km.”
“Ovde treba da se okrenem i vratim, ali neću, idem na 7 km, JER JA SAM CAR.”
“Ovo je sad ono kad više nemam glikogena ili šta već, opa idemo, mast će da se topi.”
“AND IT’S WATCHING US ALL WITH THE EYE… OF THE TIGER.”
“Vidi eno cilja, mogu još ali ‘ajde stajem.”
“Daj još malo, endorfin tek krenuo da prži.”
“Kako je strava ovo trčanje!”
“Doručkovaću pola frižidera… IMAM LI BANANE?!”
“Evo semafora odakle stajem, sutra ću opet, da li mi je čista ona druga majica za trčanje?!”

6 Comments

6 Comments

  1. Alexandar

    11.08.2015 at 16:35

    Bravo

  2. LimenicaMaca

    16.08.2015 at 19:53

    Vau :)
    Kako je kratko, simpaticno i realno :)
    Sama sam rekreativac pa moji saveti nisu bas validni, ali mogu da podrzim jer sam iz svog iskustva izvukla zakljucke u vezi trcanja.
    Nakon prestanka treniranja kajaka i godina gomilanja kilograma sam pocela da trcim. Kajak sam trenirala od 12 do, recimo 16-17. god. Ti treninzi su bili veoma slozeni i naporni za devojke. Tu je bilo i trcanja. Sve je pucalo.. a onda sam napustila. Zatim sam prestala da treniram, a nastavila da se hranim kao da treniram, tj. kao malo nizi odrasli muskarac xD i kilogrami me ubise. Na 165cm visine su se 70 kg nagomilali kao od sale. Trebalo je smrsati 15 kila. Jedino resenje je trcanje. U pocetku ga nisam volela, ali sam verovala da ce dati rezultate. Znala sam da ce ih biti jer su mi noge, dok sam trenirala, bile kao sajle zbog trcanja. I to i leti i zimi, i uvek.
    Sada mi je trcanje zadivoljstvo. I sreca. Kada setam ka terenu na kome trcim, kao da idem na ljubavni sastanak. A kada stignem, srce mi lupa kao da sam se zaljubila. Mozda je smesno, ali je tako.
    I postaje se bolji covek. Trcanjem raste zelja za napretkom, ali ne samo u trcanju, vec u zivotu. Brze se misli. Resenja su logicna. Povisuje se inteligencija, i volja. Licne osobine su kvalitetnije. Ranije sam, priznajem, bila sujetna. Mislila sam da su drugi ljudi vredniji, da su lepsi, zgodniji… Trcanje mi je izgradilo samopouzdanje. I strpljenje. To je divno. Dostizem razne ciljeve i lakse donosim odluke. I sto je najbitnije, skinula sam tih 15 kila. Sada imam misice, zdravo telo i bistriji um
    Nadam se da nisam preterala, ali sam srecna zbog trcanja i morala sam to da podelim
    :-* :)

    • Tama Ra

      18.08.2015 at 08:16

      E pa neka si, Limenice! :) Uvek je lepo pročitati autentična iskustva i dobre opise! :)

  3. boki

    16.08.2015 at 21:34

    Za sve ljubiteje i zaljubljenike u prirodu pronasao sam najbolje planinarske i obične ranceve na jednom sajtu.Imaju Thule ranceve, nešto najbolje sto sam do sada video u zivotu.Proverite na http://www.trimeks.com

  4. Tijana

    18.08.2015 at 11:16

    love it! nedostajao mi je ovaj dijalog :)

  5. Porucnik Draguljce

    29.08.2015 at 15:42

    U mom slučaju, još jedna misao…Bože, da li je moguće da pored upozorenja da je zabranjeno na stadion uvoditi pse, čak i pored znaka da je opasno za životinje jer je izvršena deratizacija…uvek kada trčim ima bar 3 psa koji obavljaju svoj posao dok se vlasnici zadovljno unterhaltuju…grrrrrrrr

Uključi se u diskusiju

Povezani članci