Trčanje između ljubavi i (ne)potrebne potrošnje

Kada mi je pre jednog odlaska na trčanje supruga ponovila moju rečenicu ‘‘Pa zar više ne važi: za trčanje je potrebna samo volja, patike i jedna stara majca“ suprostavivši to mom naklapanju o novim modelima patika, satova i svih ostalih dodataka za trčanje zapitao sam se da li smo se možda pomalo izgubili u svom uživanju kada izađemo i trčimo.

Inače duge trkačke ture su idealne da se o svemu dobro porazmisli, da se čak i filozofira. Pomislim i na antičke mudrace koji su zamišljeno gledali u beskrajne krajolike i nas koji trčimo i stalno nešto preturamo po uzavrelim glavama, a bolje da ponekad malo pripazimo i na saobraćaj i ljude oko nas.

Sve se dodatno poklopilo sa čitanjem da ne kažem “rvanjem“ sa Marksom i njegovim mitskim “Kapitalom“ – definisanjem roba, njihovih vrednosti, robnih razmena i svih ostalih čudesa koja sam nekako, ni sam ne znam kako prebirao oko sebe.

Trčeći postavio sam sebi pitanje da li smo mi kao trkači krenuli u nekom drugom smeru suprotnom od onog početnog koji se svodio na jedno –  na najednostavnije uživanje.

Sve manje pričamo o trčanju, a sve više o najnovijim modelima patika koji kao da izlaze na beskrajnoj traci, sa velikim najavama najnovijeg đona za patike koji je baš specijalno namenjen za trčanje utorkom popodne, svim vrstama majica, šorceva, satova i hrpe druge opreme, a da priznam za neke ne znam da li bih ih pravilno i koristio.

Analiza podataka posle završenog trčanja kada se prebaci sa “moćne“ aplikacije pre više liči na analizu motora spejs šatla, a ne srculenca jednog maratonca.

Onda sebi predstavim moguć odgovor, možda nismo sami krenuli u tom pravcu, možda nas je neko ipak malo i pogurao u tom smeru. Moćna industrijska mašinerija kojoj je sve veća trkačka mašinerija postala veoma zanimljiva, a po principu “prodati lek zdravom čoveku“.

Ne umanjujući mnoge korisne stvari i udobnosti koje nam nude sa svih strana ipak se čini da “nevidljiva“ ruka tržišta čeprka svuda oko nas. Da pokušava da na veoma kreativine načine predstavi da baš bez njihovog najnovijeg proizovda i najnovije tehonologije prosto nećemo moći više da uživamo. Znate onako kako smo to radili na početku, da kažem simbolično, u “staroj majci i patikama“. Čekam samo kada će nam ponuditi i volju.

Svemu tome je opet trčanje dalo svoj odgovor u onim čuvenim i toliko korišćenim stihovima “Love is in the air“.

Kad me već po malo izmorilo to industrijsko mešanje u naše simpatične trkačke živote, setio sam se još nečeg lepog što je donelo trčanje. To je ljubav.

Ljubav koja je spojila ljude koji bi se teško sreli u svojim životima da nemaju tu zajedničku strast prema trčanju. Okrenite se oko sebe i videćete sve više vaših kolega trkača koji su se upoznali i zaljubili negde između desetog i dvadesetog kilometra. I to je najlepša poruka trkača okruženju koje svesno ili nesvesno želi da nam pokaže kako da uživamo.

Mi to znamo i sami. Svako na svoj način.