Počelo je negde na 33-ćem kilometru.
Lagano sam padao sa tempom. Na oko neprimetno ali po satu jako vidljivo. Gubio sam po 5-6 sekundi visš u narednim kilometrima. Sve se činilo ok ali jednostavno se korak skratio i samim tim brzina se smanjila.
U jednom trenutku sam se okrenuo da vidim da li me neko ugrožava i kada sam naglo vratio pogled napred, imao sam osecaj da i dalje gledam negde pozadi.
Drug me je sustigao na bicikli, na 39-om kilometru da me bodri i pomogne da malo ubrzam. Ništa nije vredelo vecć smo zajedno nastavili sve laganijim tempom. Nekako sam se dovukao do cilja i agonija je tek onda započela!
Iako je temperatura vazduha porasla od starta do završetka trke, meni je sve vreme bilo hladno. Na cilju sam prosto drhtao i brzo otišao da se presvučem. Brzo – to je relativan opis brzine kojom sam hodao, realnije – odvukao sam se do kombija da se presvučem. Mučnina, bolno struganje u grudima i bol u nogama su me naterali da legnem i podignem noge na naslon sedišta. Posle par minuta sam živnuo i uspeo uz pomoć drugova da se presvučem.
Odlazak na masažu, brzinom puža, je baš potrajao. Dok sam pokušavao da legnem na sto, krenuli su grčevi u listovima i stopalima. Maser je uspeo nekako da me sanira ali kad sam probao da se okrenem na ledja, doživeo sam seriju grčeva. Stopala, listovi, butine, prepone, stomak, ledja, redom su se grčili i kako je koji grč popuštao, javljao se naredni još jači.
Posle desetak minuta sam se nekako pridigao i obukao te odmileo do stola gde me je čekao tanjih toplog pasulja!!! Topla hrana me je lagano vraćala u život.
U blizini cilja bila su i kola hitne pomoći. Pitao sam da li imaju nešto za opustanje i dobio sam injekciju Diklofena. Zahvaljujući njemu sam uspeo da se malo opustim i normalnije prohodam kad smo stigli u Bg.
Ovo je sve ukratko kako je protekao moj pohod na lični rekord na Novosadskom maratonu 2010. Razloga ima vise za takav loš završetak trke:
- slabo spavanje poslednjih noći pred trku,
- ne poštovanje pravila o unosu hrane,
- nedovoljna hidratacija u tim danima,
- prejak start (10-15 sekundi po kilometru),
- kašnjenje sa hranom tokom trke,
- neodgovarajuće patike ( suvise lagane za moju tezinu ),
- prekratko zagrevanje pred trku,
- suvišne komunikacije u obilju i drugo
Dovoljan je i jedan od ovih razloga za kolaps ali…
Ovaj tekst nije pohvala trčanju, lepoti druženja tokom trke ili pravdanje za loše odrađenu trku. Ovo je jedna od slika sta se dešava ili šta se može desiti na maratonu.
Ove godine sam se spremao za Novi Sad i trenirao baš za marathon, što nije bio slučaj ranijih godina. Svaki predhodni sam istrčao iz treninga za polumaraton sa par specifičnih treninga. Sada sam imao mnogo više kilometara u nogama, veoma jakih treninga i spravom se nadao da ću postaviti PB.
Nekoliko poteza su me onemogucili da ostvarim cilj za ovu sezonu. Nadam se da cu naredni put biti pametniji a ovo moje iskustvo nekom pomoci da ne napravi slične greške.
11 komentara. Leave new
Veoma zanimljiv tekst. Korisno je da se procitaju price o greskama i sta sve nose sa sobom. Ali, posto smo ljudi, a ne masine, sasvim je u redu da se takve stvari povremeno desavaju. Hvala Ivane sto si podelio ovakvo iskustvo s nama.
To nam se svima dešava.. Nekad i pored svih mogućih dobrih priprema jednostavno loše ide.. ALI, to je samo jedna u nizu trka a život ide dalje i biće ih još. Trebamo se sačuvati a ne uništiti, puno je pametnije stati kad osetiš da nešto nije u redu..
Mali broj od nas živi savršeno, većina puno radi, ima porodicu i razne bitnije obaveze i zato trčanje treba biti uživanje!
Ivane hvala ti što si sa nama podijelio ovo iskustvo glavu gore i idemo dalje.
Kao što bi mudri ljudi rekli život nije sprint nego maraton.:))
U blažoj ili težoj varijanti ovakvo iskustvo svaki trkač jednostavno MORA da doživi. Lep primer mlađim i neiskustsnim trkačima da se raspad može desiti i tako iskusnima kao što je Ogi. Ali to nikako nije razlog da se trčanje zamrzi, čak naprotiv, sposle svakog pucanja čekao sam novu priliku za popravni.
Veliki sok druze, sta da ti kazem. Nesto slicno sam doziveo posle usiljenog marsa sa punom ratnom opremom, ali ne u ovolikoj meri.
Malo hidratacija, malo pogresna ishrana, malo nespavanje, malo svega ostalog, a mnogo muke. Pojacaj malo unos magnezijuma posle ovakog napora ublazice ti grceve.
Jel tesko?!!!??? NIJEEEE ( jel se secas toga )!!!! Svaka cast Ogi!!! Ako smo zbog icega prepoznatljivi u svetu kao nacija to je teranje inata, i ne odustajemo kada je najteze, bas naprotiv onda se pravimo da nam je najlepse ))) Sportski pozdrav!!!
…….maraton do otkaza!
nisi se pazio Ogisa…..bices ti dobro!!!;))))
čuo sam, a verovatno ce Veki pustiti integralnu vest, da je američki naučnik tačno izračunao neophodnu količinu ugljenih hidrata da maratonac ne bi „doživeo zid“. U zavisnosti od godina, željenog tempa trke, mase i pola formula izračunava tu potrebnu količinu ugljenih hidrata. 🙂
Meni je Diklofen pomogao na biciklistickoj turi Sabac-Pale,noc pre polaska nisam spavao(„svrckao“ se po gradu i kada sam se vratio kuci adrenalin i uzbudjenje pre puta mi nisu dali da zaspim)a ranac na ledjima(pametni ljudi koriste bisage 🙂 ) mi je stvarao nesnosne bolove u predelu vrata…
http://picasaweb.google.com/114988580957901163308/SabacPalePaleKremnaKremnaSabac02#
Imenjace tekst je poucan i koncizan i sigurno ce pomoci mladim trkacima kako „uci u trku“.
Pozdrav.
@Mladen http://endurancecalculator.com/
prejak start