Zvuči kao savet zasnovan na zdravom razumu, ali to što nešto deluje očigledno ne mora značiti da je i naučno potkovano.
U studiji nedavno objavljenoj u časopisu JAMA Internal Medicine, u dva odvojena eksperimenta proverena je tačnost tvrdnje da osobe koje idu u kupovinu u trenutku dok su gladne, kao recimo nakon posla na putu ka kući, kupuju više/kaloričnije namirnice nego ukoliko u kupovinu idu site.
U gladi su velike oči
68 učesnika zamoljeno je da se suzdrže od ishrane u periodu od pet sati pre eksperimenta, a zatim je polovini nasumično dozvoljeno da uzmu neku grickalicu, u onoj meri koliko je potrebno da se osete sitima, dok je druga polovina nastavila sa eksperimentom praznog stomaka. Njihov zadatak bio je da u simuliranoj prodavnici obave kupovinu na način na koji bi i inače i da nisu deo istraživanja. Nije im data nikakva sugestija što se tiče broja artikala ili toga šta bi trebalo da uzmu, a ono što je bilo specifično za proizvode na policama bilo je to da su postojale jasno razdvojene niskokalorične i visokokalorične opcije.
- Zanimljiva stvar u vezi sa rezultatima bila je da učesnici eksperimenta nisu kupovali ukupno mnogo veći broj proizvoda gladni,
- Proizvoda iz niskokalorične kategorije kupovali su gotovo u istoj meri. ž
- Sa druge strane, takođe su kupovali više visokokaloričnih proizvoda, i to u meri da je to bilo statistički značajno.
Drugim rečima, što se tiče količine namirnica glad nije napravila veliku razliku, ali jeste bitnu što se tiče strukture kupljenih proizvoda.
Idite u kupovinu pre 16h
U drugom eksperimentu istraživači su pokušali da uoče određene zakonitosti u normalnim uslovima. Pratili su potrošače i njihove navike u stvarnim prodavnicama i to u dva odvojena perioda. Prvom, neposredno nakon ručka, od 13-16h, kada se očekivalo da će u kupovinu ići siti, i neposredno pre večere, od 16-19h, kada se očekivalo da se vraćaju kući sa posla i da će biti gladni.
Drugi eksperiment potvrdio je nalaze prvog – potrošači su kupovali više visokokaloričnih namirnica u kasnijem periodu, a rezultati su ostali isti čak i kada je kao faktor eliminisana težina učesnika eksperimenta.
[see_also link=“http://trcanje.rs/oznaka/zdrava-hrana/“ target=“_blank“]OBAVEZNA LEKTIRA – PSIHOLOŠKI TRIKOVI ZA MRŠAVLJENJE[/see_also]Zašto smo robovi gladi?
Ali zbog čega dolazi do ovog efekta? Naučnici veruju da uzroke možemo pronaći u našem evolutivnom nasleđu. Na taj način posmatrano, glad je obično pokazatelj da postoji nestašica hrane, i da ukoliko pronađemo izvor trebalo bi da se fokusiramo na onu najkaloričniju jer je pitanje kada ćemo se sledeći put uopšte naći u situaciji da možemo da napravimo izbor.
Kupovina sama po sebi ne mora značiti mnogo, to što je neko kupio visokokaloričnu hranu nije obavezno i pokazatelj da će je spremiti i pojesti, ali istraživanja pokazuju da ljudi imaju običaj da rade ono što im je praktično, ne obavezno ono što je najbolje za njih. Ukoliko vam za stolom stoji voće a slatkiši u ormanu u kuhinji, velika je verovatnoća da ćete se nakon obroka odlučiti za voće. Sa druge strane, ukoliko vam se visokokalorična hrana nalazi u kući a za zdravu je potrebno otići u prodavnicu, mnogi će se ipak hraniti nezdravo.
Još jedna bitna stvar koja se može izvući iz ove studije dolazi iz samog njenog povoda. Istraživači su zapravo pokušavali da otkriju ne kako se ponašamo kada smo gladni, već kako post i/ili izgladnjivanje menja naše potrošačke navike i utiče na njih. Iz rezultata eksperimenata može se videti da stroge dijete ne moraju obavezno imati pozitivne efekte jer čestim izgladnjivanjem dovodimo sebe u situaciju da zapravo sabotiramo svoje mršavljenje, i upadamo u iskušenje kojem se na kraju predajemo. Kao i u svemu u životu, umerenost je ipak najbolji način da se ostvare rezultati.
