Pohvala ludosti – Nedeljno popodne

I dakle, dosta sa pričom i analizom zašto, kako, gde i na koji način trčanje ovo ili ono. Evo još jednog super polusivog, polusunčanog i vlažnog dana, i pravo je vreme za test.

Prema planu, danas je trebalo da se testiram na 10 km da bih videla na čemu stojim i za koje vreme ću istrčati. Kažu da telo pamti sve, svaku aktivnost koju ste nekada radili i da su to oni momenti kada se začudite kako ste nešto mogli da izdržite. Kad se to spoji sa svežinom koja je posledica netreniranja nakon treniranja, onda rezultat testa i nije tako loš prema mom trenutnom kriterijumu.

Na kraju, brojke su mi, kao što sam i na početku svog bloga rekla, potpuno nebitne, pa ako bi moj osećaj mogao da se izmeri u brojkama, onda bih ga snizila do rezultata jedne elitne maratonke. 

Ili, 10 km za 1 sat i 10 minuta, uz brdo, niz brdo. Bilo je čudno na početku, samom početku, kada sam napravila prvi korak. Bio je kao da sam nosila džak cementa na leđima, noge su mi bile teške i kao da zaista nisam potrčala nikada u životu. Ali ubrzo se okrenula situacija, probila sam zid i ostatak trčala po osećaju.

Svi koji smo počeli da trčimo relativno skoro, življe se sećamo onih prvih trenutaka. Najpre, svima izgledaju nemoguće distance poput x kilometara više od dva! Jednog? I onda krenemo brzo, da pokažemo sebi ili nekome pored da nismo toliko zarđali sa toliko godina. Naravno, ubrzo se desi da nam treba pomoć do kuće. Meni je bila potrebna klinika Anlave da je bila u blizini.

A najfascinantnija stvar koju sam naučila i koja mi se sviđa, i zbog čega uživam danas da trčim, upravo je u tome što, sada znam da trčim po tom osećaju. Ja to zovem pametno trčanje, i mislim da je ono ključ za dalje napredovanje. To je prvo naučeno poglavlje.

Ovde izuzimam tehniku trčanja jer tehnika jeste zasebno poglavlje koje se stiče vremenom i željom da joj se posveti pažnja. A što duže trčite logično je da se ta poglavlja ređaju i savladavaju. Telo nam samo nameće tehniku trčanja, prilagođavamo se njegovim zahtevima sa što većim brojem pređenih kilometara.

Poglavlje o brzini. Njoj se još uvek nisam posvetila, ali to jeste moj cilj za naredne trke (dobar dan intervalnim treninzima). Još uvek sam u onom početničkom modu i lepo mi je. Što da idem sa igrališta kad još nije vreme ručka.

Ostalo je još tačno dve nedelje do trke u Ljubljani. Danas je dan za činjenice; ovo je moj plan do kraja, nakon pauze. Staza mi je nedostajala i sad vidim koliko!

15.10 – 21.10

[table “135” not found /]

22.10 – 28.10

[table “136” not found /]

Manje priče, više rada, manje razmišljanja, više trčanja, i tako u krug (oko Ade)!