Connect with us

Hi, what are you looking for?

Reč urednice

Zašto trčim? Više od 10 razloga ZA i … nijedan protiv

Danas sam se, kroz neobaveznu priču sa bratom ponovo dotakla večitog pitanja. Zašto trčim? On, kao i toliko njegovih drugara, to ne može da razume. Deluje dosadno, dugo, sporo. Zanimljivije im je da brzo istrče par stotina metara i onda se bace na anaerobne vežbe,ili igraju fudbal … I sve to je u redu. Sa toliko različitih opcija pri odabiru rekreativnog sporta, zašto odabrati baš trčanje? Moj duhoviti odgovor je bio: jer na fudbalu ne možeš da upoznaš cice kao na trčanju :) ali suština je, naravno, ipak malo drugačija.

zašto trčim

Počela sam da trčim jer je bilo jednostavno, jer sam imala cilj jer je bilo toliko blizu mene da je bilo opipljivo. Jedan magičan svet koji će mi promeniti život. I jeste. Trčanje mi je promenilo telo, trčanje mi je promenilo duh. Pokušala sam da nađem univerzalni princip šta je dobro u trčanju, ali na kraju su to samo bullet points koji govore toliko toga, ali svako iz njih čita svoj odgovor. Recite mi: koji je vaš?

Psihološke koristi od trčanja

To su sve one lepe stvari koje nam trčanje pruža. I priznaćemo, ono što nas na koncu – navuče.

  • Trčanje redukuje nivo stresa  podizanjem nivoa seratonina u tvom mozgu. To je kao žurka u malom i prirodan antidepresiv!
  • Podiže samopoštovanje jer trčanjem ostvarujete ciljeve. Na prirodan način, kroz male korake građenja i dostizanja ciljeva zaista se ponovo zaljubite u sebe.
  • Trčanje takođe oslobađa beta endorfine. Ovo su neurotransmiteri koji se nalaze u hipofizi i mogu da redukuju bol, osnaže imuni sistem a kažu i da su osamdeset puta jači od morfijuma? Možda je to malo preterano, ali eto odgovora zašto trčimo i kada znamo da smo povređeni,
  • Trčanje je i društveni sport, upoznajete nove ljude sa sličnim interesovanjima što vodi u kvalitetno ispunjene dane, i bogatiji društveni život.
  • Daje osećaj slobode, jer sve što stoji između vas i prirode jeste izlazak kroz vrata. Navučete patike i tamo ste!
  • Gradi karakter i upornost, svako ko je radio treninge dužine zna šta znači trenutak kada se volja čeliči i kada shvatite da možete da uradite toliko toga više nego što ste do sada zamišljali.
  • Poboljšava cirkulaciju, svuda, pa i u mozgu. Znate šta to znači: bolja koncentracija i … možda se osetite malo pametnije :)
  • Podiže samopouzdanje. Izgledaćete lepše – osećaćete se bolje!

Ponekad morate da se zapitate šta to uopšte radite. Tokom godina, dao sam sebi hiljadu razloga da nastavim da trčim, ali uvek se vratim na sam početak. Uvek se svodi na zadovoljstvo samim sobom i osećaj postignuća. – Steve Prefontaine

Fizička korist od trčanja

Odakle početi… trčanje nam daje toliko toga, jer trčanje je –  naše prirodno stanje. 

  • Počnimo od najčešćeg razloga zašto ljudi počinju da trče: da bi smršali. Uz izuzetak kroskantri skijanja, trčanje je sport koji troši najviše kalorija.
  • Poboljšava kardiovaskularno zdravlje. Kratkoročno podižući broj srčanih otkucaja u minuti, vi dugoročno snižavate puls i vežbate srčani mišić.
  • Podiže nivo dobrog holesterola u krvi (HDL) i drži pod kontrolom loš.
  • Imuni sistem procveta, broj belih krvnih zrnaca se uvećava. One su čuvari našeg tela i bore se protiv mnogih bolesti za nas. Iskreno, od kada trčim, ne pamtim da sam bila bolesna. Fantastično!
  • Poboljšava opšte stanje kostiju- prevenira osteoporozu. 
  • Uvećava kapacitet pluća, promoviše bolje disanje, koje je ključ opšteg telesnog zdravlja. Dišite duboko i dišite pravilno!
  • Trčanje je i dobro za vaša kolena! I drago mi je da je taj mit razbijen… mada i dalje ga stalno čujem kao razlog protiv trčanja.

Uvek kad pravim neku vrstu liste, svesna sam da su one neiscrpne. Volela bih da nastavimo da je dopunjujemo, svim onim sjajnim momentima gde ste primetili da vam je trčanje promenilo život, na način na koji drugi sportovi nisu mogli. Podijum je vaš!

17 Comments

17 Comments

  1. Bozenka

    12.08.2013 at 21:33

    Kada ti sve ladje potonu, jedna uvek ostaje: bent. Odes tamo, trcis i vratis se s osmehom. Kada se osecas kao da te je voz pregazio, odes na bent, vuces se ali trcis, i vratis se s osmehom. Kada si raspolozen, odes na bent i trcis punom snagom, trcis vise ili brze, i vratis se opet s osmehom. A iza osmeha si ti, a onda je sve lakse. Čudo! Boricu se za ovaj osecaj dokle god me kolena i kukovi nose. Eto zasto ja trcim.

    • Tijana

      13.08.2013 at 10:50

      Upravo tako! Sjajan komentar!

  2. Katarina

    13.08.2013 at 13:34

    Izuzetno mi se dopao ovaj članak.Čitajući ga, pronašla sam sebe. Ja sam u celu priču krenula sa nepunih 40 godina (U novembru 42), ali nije ni to kasno, odnosno, nikada nije kasno. Trčim zato što uživam i zato što to volim. Svi komplimenti za ovaj fenomenalni sajt, uživam dok čitam! Samo napred.

    • Tijana

      13.08.2013 at 13:40

      Veliko hvala Katarina :) Voleli bismo da čujemo celu priču kako izgleda početi sa trčanjem u 40! Da li bi je podelila sa nama?

      • Katarina

        13.08.2013 at 17:43

        Kako izgleda početi sa trčanjem u 40 – oj? Meni sjajno, ali većini iz mog okruženja, na početku veoma čudno i pomalo luckasto. Međutim, kako je vreme odmicalo, čak i oni potpuno skeptični u pogledu mog poduhvata (nazovimo to tako), počeli su ozbiljno da prihvataju moju želju, pa sam, čak, od veoma bliske prijateljice, kao novogodišnju poruku dobila tekst sledeće sadržine: “Puno uspeha, rekreacije i trčanja u Novoj godini!” Uh, ne možete zamisliti kako sam bila srećna.No, da vratim malo priču unazad.
        Slušajući priče meni veoma dragih osoba, koje su inače u prilično ozbiljnim sportskim aktivnostima, javila se želja i ideja da i ja počnem polako sa nekom laganom fizičkom aktivnošću. Imamo u Čačku zanimljivu zemljanu stazu, tzv. bedem, ukupne dužine 9 km.Ispočetka je to bilo hodanje, pa malo brže hodanje, a onda kombinacija hoda i laganog trčanja. Obzirom da sam potpuno sama ušla u priču, ponekada je bilo i malo dosadno sam hodati, pa je trčanje uzimalo lagani primat. Kada sam prvi put istrčala svih 9 km, mislim da nije bilo srećnije osobe. Volim veoma rano da idem, jer, pored tog savršenog spoja fizičke i mentalne snage, uživam u jutarnjoj svežini i prosto “upijam” jutarnje sunce. Svaki put, ali, baš svali put, taj osećaj jzadovoljstva je za nijansu lepši i daje mi fantastičnu snagu za sva druga iskušenja koja život nosi sa sobom.
        I evo, sada trčim bar 6 puta u sedmici, uz vežbe snage i vežbe istezanja, koje obožavam. Uživam, mladim ljudima pokušavam da prenesem svoje impresije i pomalo se kajem što nisam mnogo ranije iskusila uživanje kakvo trčanje, u stvari, donosi.

  3. Djuka

    15.08.2013 at 13:34

    Evo i moje price, koju sam vec pricao na nekim drugim mestima.

    1984. sam imao 15 godina i video snimak zenskog maratona na OI. Gabriele Andersen-Scheiss je u agoniji zavrsavala svoju trku (http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=0Hjm29CmMfg). Gledajuci tada tu snagu i tu hrabrost, doneo sam odluku da cu i ja, jednom, istrcati maraton.

    Medjutim, nisam imao vremena.
    Mrzelo me je.
    Bilo mi je glupo i bezveze.
    Nemoguce je.
    Imam pametnija posla.

    Od tada je proslo skoro 30 godina a ja, naravno, nisam potrcao. Mrzeo sam trcanje. Lakse mi je bilo da sedim za racunarom i gubim vreme. Da trazim izgovore: posao, umor, deca, problemi sa zdravljem.
    Izgovora milion a vremena malo.

    A onda sam u januaru 2012. procitao blog Snezane Radojicic koja zivi svoj san i sama obilazi planetu svojim biciklom (http://gea-tour.com/). Zapitao sam se sta je zapravo moj problem? Zasto ne mogu da podignem guzicu i uradim nesto sto ce me uciniti sretnim i ponosnim?

    I tako je sve pocelo. Kao pravi seljak navukao sam dve trenerke, stare kosarkaske patike i debelu jaknu, izasao napolje i potrcao. Obisao sam jednom oko bloka, vise hodao nego trcao i ocajnicki se borio sa disanjem. Po mojoj skromnoj racunici to je bilo negde oko 3km ali mi je google.maps otkrio bolnu istinu: 867m.
    Tako je sve pocelo.

    8 meseci kasnije, u septembru 2012. sam istrcao svoj prvi polumaraton za 1.51.
    U aprilu 2013. sam ispunio i decacki san – istrcao sam i svoj prvi maraton, za 4.22.

    Od nula metara do 42.195 za 15 meseci.

    Trenirajuci za maraton sam naucio:
    1. da losi vremenski uslovi ne postoje i da su mi vrata od stana jedini neprijatelj
    2. da se do velikog cilja dolazi dostizanjem malih ciljeva
    3. da ce bol proci
    4. da veliki rad donosi veliki rezultat
    5. da nema odustajanja

    I ono najvaznije: sve je moguce i svako moze sve.
    Eh, da sam to znao ranije :)

    Ne mogu vise ni da zamislim svoj zivot bez trcanja. Trcim 40-50km nedeljno spremajuci se za nove maratone. Naredna stanica – maraton u Budimpesti, 13/10/2013.

    • Tijana

      15.08.2013 at 19:40

      Dragi Djuka,

      Hvala što si podelio svoju priču sa nama. Svaka čast na upornosti, taj prvi km ili 867m u tvom slučaju je svima najteži :) Slažem se sa svih pet tačaka a šesta posebno ohrabruje!

      Srećno u Budimpešti i javi nam kako si prošao!

  4. Zvonko

    05.01.2014 at 14:51

    Dobar dan dobri ljudi, nedeljno popodne je pravo vreme za čitanje ovakvih tekstova i veoma sam prijatno iznenađen . Već neko vreme provodim u potazi za sajtovima koji promovišu ispravan način života u fizičkom ili psihološkom smislu jer volim da se družim sa pozitivnim ljudima , makar i ovako .
    Evo i moje priče:
    Sportom se bavim čitav svoj život (imam 48 godina) što kao igrač, što kao trener i trčim čitav svoj život .Rukomet je sport kojim se bavim (popularan je od 2012 te a naročito ovih dana) i to je veoma kompleksan sport u kome trčanje (aerobno i anaerobno) ima posebno mesto ali ne bih o tome .
    Trčim svako jutro, obično oko 6.00 jer kasnije moram na posao, a mnogi ne mogu shvatiti koliko ta jutarnja aktivnost može da vam promeni dan, da ga učini lepšim, svetlijim , nasmejanim i pored oblačnog dana i namrštenih i gunđavih ljudi . Trčim po brdima, seoskim putevima, pored jezera i reka udišući svež jutarnji vazduh koji ponekad reže grlo, kada greje sunce, pada kiša ili su polja bela od snega, kada je + 40 i kada je – 20, u čemu je razlika ?

    Volim trčanje, bistri misli, snaži duh, jača karakter, čuva zdravlje … pa malo li je . Ja ću trčati još dugo, dokle me noge budu nosile a vi ?

    P.S.
    Đuka, čestitam na rezultatima jer znam koliko je napora trebalo da se tako nešto napravi za relativno kratak vremenski period, verujem da si kroz taj napor postao i bolja osoba. Pozdrav svima !

    • Tijana

      06.01.2014 at 18:07

      Zdravo i dobrodošao Zvonko!

      Bravo za super životni stil i naviku koju si izgradio :)
      Ukoliko bi želeo da podeliš svoju priču sa zajednicom, u vidu autorskog članka, molila bih te da mi pišeš na tijana@trcanje.rs :)

      Moj odgovor na tvoje pitanje je: dok budem osećala istu radost na stazi :)

      Svako dobro,
      Tijana

  5. Enesa

    02.04.2014 at 18:52

    Zdravo..

    Pitala bih vas, u subotu cu imati takmicenje u atltici ( to jest trcanju) trcacemo 60 m pa kako da stignem prva ?
    P.S kako da brzo trcim. ??
    Imama 11 g.?

    Lijep pozdrav. Ocekujm odgovor. :))

  6. Jelena

    05.04.2015 at 10:52

    Pozdrav svima,

    veoma mi je drago što sam naišla na ovakav sajt, nisam mislila da našim prostorima postoji ovolika zajednica trkača i ljubitelja rekreativnog (a i profesionalnog) trčanja. Ja sam se prije bavila atletikom, na kraće staze (60, 100, 200 a ponekad i 400 metara) ali sam, nažalost, zbog nedostatka vremena prestala trenirati atletiku (promijenila sam sport). Ipak, rekreativno redovno idem trčati u park, ali mi cilj nisu duže staze.

    Pa, može li mi neko reći kako da ‘dokumentujem’ svoje trkačke pohode? Budući da trčim u okviru gradskog parka, i da ne pređem više od 3-6km (treninzi mi se sastoje i iz sprintova), da li bi nešto tipa aplikacija koje se oslanjaju na GPS uopšte moglo detektovati put koji sam pretrčala?

    Samo tako nastavite!

    • Zli Kritičar

      05.04.2015 at 16:41

      Ako imaš android telefon, imaš gomilu aplikacija koje će ti, uz uključeni GPS, izmeriti i stazu i vreme. A imaš i ove sportske pametne satove koji rade isto to, samo kasnije pregledaš na kompu ili mobilnom…

    • Tama Ra

      06.04.2015 at 00:23

      Zdravo, Jelena! Dobrodošla na sajt i u zajednicu, kao i nazad na stazu! :) Kao što reče @zlikritiar:disqus aplikacije za smart telefone su dobra ideja (RunKeeper, Endomondo, Nike+…), a u skupljoj i nešto preciznijoj varijanti možeš da se odlučiš za neki sat (Garmin forruner, npr). Uživaj, a ako ikad poželiš da polako podižeš dužine, posluži se nekim od planova: http://www.trcanje.rs/tema/trening/plan/.

  7. Branko Nikolajević

    05.04.2015 at 14:59

    JAKO DOBRO snizava KRVNI pritisak!!! Odlicna aktivnost za svakoga ko ima probleme sa povisenim pritiskom.

  8. Pingback: 5 trkačkih lekcija i godinu dana trčanja Marka Zakerberga: Zašto su maratonci bolji stratezi od drugih menadžera? – SERBIA BUSINESS RUN

Uključi se u diskusiju

Povezani članci